Do
sada smo nebrojeno puta imali prilike da shvatimo da je tretiranje mnogih
medicinskih problema bilo jedino moguće sinergetičkim dejstvom bioloških,
fizičkih i elektronskih faktora. Naravno, dijagnostika i terapija mnogih
bolesti nezamisliva je bez savremenih medicinskih aparata koji rade na
različitim principima fizike i elektronike. Pored toga i naš organizam prožet
je mnogobrojnim fizičkim pojavama, koje mu omogućavaju normalno funkcionisanje.
Jedna od najznačajnijih je prisustvo mikrovibracija. Uticaj mikrovibracija na
naš organizam, najbolje se vidi na principu mišićnih vlakana.
Ona na određenoj zvučnoj frekvenciji trepere, a to vibriranje omogućava da vene funkcionišu kao hemodinamička pumpa. Taj efekat omogućava, sa jedne strane, postojanje pritiska, a sa druge pražnjenja, što obezbeđuje ubrzano oticanje krvi. Da ne postoji ovaj kompleksan mehanizam, srce bi moralo biti nekoliko puta jače da bi ostvarilo svoju funkciju. Nije teško shvatiti koliko je važna sopstvena mikrovibracija mišićnih vlakana. U venama postoje zaiisci, koji propuštaju krv samo u jednom pravcu. Zahvaljujući tome, pod dejstvom mikrovibracija dešava se ne haotično, nego usmereno kretanje krvi u određenom smeru. Ako se na nekom mestu, u neko vreme, naruši snabdevanje krvlju, to će oslabiti i mikrovibracije mišića, što će kao svoj negativni efekat samo još više pogoršati krvosnabdevanje. Nastaje zatvoreni krug kretanja krvi, a najviše trpi oblast koja postaje ishemična i podložna za nastanak bolesti. Ishemična oblast može da egzistira veoma dugo, a opstaje čak i posle odstranjivanja uzroka ometanja normalnog krvotoka. Svi organi, delovi i elementi organizma, uključujući krvne sudove, nerve, koštano tkivo, bez napajnja krvlju, odumiru, a pri slaboj cirkulaciji loše funkcionišu, mišići gube svoju snagu, bubrezi smanjuju funkciju, nervna vlakna usporavaju prenošenje signala upravljanja, a ponekad ga uopšte ne prenose. Taj problem bi se mogao rešiti tako što bi se dejstvom mikrovibracija određene zvučne frekvencije, snizio otpor krvnih sudova kretanju krvi i time bi se krvotok u kapilarima uvećao.
Ona na određenoj zvučnoj frekvenciji trepere, a to vibriranje omogućava da vene funkcionišu kao hemodinamička pumpa. Taj efekat omogućava, sa jedne strane, postojanje pritiska, a sa druge pražnjenja, što obezbeđuje ubrzano oticanje krvi. Da ne postoji ovaj kompleksan mehanizam, srce bi moralo biti nekoliko puta jače da bi ostvarilo svoju funkciju. Nije teško shvatiti koliko je važna sopstvena mikrovibracija mišićnih vlakana. U venama postoje zaiisci, koji propuštaju krv samo u jednom pravcu. Zahvaljujući tome, pod dejstvom mikrovibracija dešava se ne haotično, nego usmereno kretanje krvi u određenom smeru. Ako se na nekom mestu, u neko vreme, naruši snabdevanje krvlju, to će oslabiti i mikrovibracije mišića, što će kao svoj negativni efekat samo još više pogoršati krvosnabdevanje. Nastaje zatvoreni krug kretanja krvi, a najviše trpi oblast koja postaje ishemična i podložna za nastanak bolesti. Ishemična oblast može da egzistira veoma dugo, a opstaje čak i posle odstranjivanja uzroka ometanja normalnog krvotoka. Svi organi, delovi i elementi organizma, uključujući krvne sudove, nerve, koštano tkivo, bez napajnja krvlju, odumiru, a pri slaboj cirkulaciji loše funkcionišu, mišići gube svoju snagu, bubrezi smanjuju funkciju, nervna vlakna usporavaju prenošenje signala upravljanja, a ponekad ga uopšte ne prenose. Taj problem bi se mogao rešiti tako što bi se dejstvom mikrovibracija određene zvučne frekvencije, snizio otpor krvnih sudova kretanju krvi i time bi se krvotok u kapilarima uvećao.
Svaki organ ima svoju frekvenciju vibracija, svoje specifične pokrete
Na primer, uz pomoć
specifičnih pokreta žučnih i mokraćnih kanala, ostvaruje se prolaz žuči i
mokraće. Ejakulacija, kretanje jajnih ćelija, lučenje sekreta iz raznih žlezdi,
takođe se odvija kanalima koji ostvaruju komplikovane kinematičke pokrete. Svi
ovi transportni kanali imaju mišićna vlakna kojima upravlja nervni sistem.
Narušavanje krvosnabdevanja ili izmenjena funkcija nervnih vlakana dovodi do
toga da dinamika protoka oslabi, a kao posledica nastaju, cistitis,
prostatitis, holecistitis i drugi poremećaji. Ako mišići kanala dobro rade i
obezbeđuju adekvatan protok, zapaljenski proces se ne razvija, jer se ne
obrazuju zastojne pojave, ne povećava se pritisak i najvažnije, zajedno sa
krvlju dolazi dovoljna količina antitela i drugih materija, koje povećavaju
imunitet organa. Kao što sam već rekao svaki organ emituje
odredeđne vibracije, ali različitih frekvencija. Mozak u slučaju
mikrovibracija, između ostalog, deluje kao prijemnik. Postoji određena
struktura u hipotalamusu koja očitava sve vibracije naših organa. Da je to
stvarno tako pokazuje i sledeći primer. U jednom od Kosmičkih zavoda u Rusiji
konstruisan je uređaj koji može da očita sve frekvencije vibracija naših
organa, koje su zabeležene u mozgu. Na osnovu toga napravljena je normalna šema
mikrovibracija našeg organizma. Ukoliko je funkcija nekog organa oslabijena ili
ga je zahvatilo neko oboljenje, to će se manifestovati sniženjem frekvencije
tog organa na dijagramu, jer mu je, naravno, usled bolesti narušena funkcija.
Ovaj metod se često koristi za dijagnostiku obolenja mnogih organa. Kao što ste
videli, narušavanjem funkcije organa, smanjuje se nivo mikrovibracija što
dovodi do jednog zatvorenog kruga i nastanka bolesti. Upravo tretiranje
obolelog organa ili mesta određenim nivoom vibracija može se poboljšati i
krvotok i funkcija organa, što će dovesti do izostanka bolesti.
Terapija kojom bi se ovakva osoba trebala podvrgnuti naziva se vibroakustički metod, a on se izvodi posebnim uređajima za vibroakustiku. Njegova bliskost sa jedinstvenim regulatornim mehanizmima čovekovog organizma može se kombinovati praktično sa svim drugim metodama lečenja. Dugotrajne hronične bolesti za posledicu imaju spazam krvnih sudova, narušen krvotok i limfotok na mestu patologije. Ove pojave onemogućavaju pristizanje leka do bolesnog organa, a ponekada i potpuno sprečavaju, pa je neretko i to razlog lošeg terapijskog ishoda. Da bi se rešio ovaj problem često se povećava dnevna doza lekova, što može dovesti do nežeijenog efekta i intoksikacije celog organizma.
Terapija kojom bi se ovakva osoba trebala podvrgnuti naziva se vibroakustički metod, a on se izvodi posebnim uređajima za vibroakustiku. Njegova bliskost sa jedinstvenim regulatornim mehanizmima čovekovog organizma može se kombinovati praktično sa svim drugim metodama lečenja. Dugotrajne hronične bolesti za posledicu imaju spazam krvnih sudova, narušen krvotok i limfotok na mestu patologije. Ove pojave onemogućavaju pristizanje leka do bolesnog organa, a ponekada i potpuno sprečavaju, pa je neretko i to razlog lošeg terapijskog ishoda. Da bi se rešio ovaj problem često se povećava dnevna doza lekova, što može dovesti do nežeijenog efekta i intoksikacije celog organizma.
