Laseri u dermatologiji (Laseroterapija)

Istorija korišćenja lasera u dermatologiji počinje 1960. g., kada je T. Maiman proizveo prvi laser od sintetičkog rubina, a brza istraživanja i usavršavanja laserskih uređaja se nastavljaju 1963.god. kada je L. Goldman objavio prve rezultate lečenja promena na koži rubinskim laserom.



Reč LASER akronim je engleskog izraza Light Amplification by Stimulated Emisssion of Radiation, što znači pojačavanje svetlosti stimulisanom  emisijom zračenja.

Brz razvoj laserske tehnologije u poslednjoj deceniji obogatio je terapijske mogućnosti i omogućio uspešno uklanjanje promena na koži. U KOZMETSKOJ LASERSKOJ DERMATOLOGIJI, posebna se pažnja poklanja uklanjanju vaskularnih i pigmentnih promena, dobroćudnih tumora, tetovaža, nepoželjnih dlaka, bora i ožiljaka.

Laseri deluju po principu selektivne fototermolize čime omogućavaju ciljano odstranjivanje različitih promena na koži. Hromofore (biološki aktivni molekuli) kože, kao što su hemoglobin, melanin i voda, apsorbuju specifičnu talasnu  dužinu svetlosti. Primenom laserskog zraka određene talasne dužine (laseri emituju svetlo samo jedne talasne  dužine) koja odgovara maksimumu apsorpcije hromofore (što sadrži određeno oštećenje), postiže se selektivno uništenje ciljnog tkiva bez većeg toplotnog oštećenja okolnog tkiva koje se ne tretira laserskim zrakom. Zbog toga je selektivnost pri uklanjanju promena na koži i najveća prednost lasera nad drugim terapijskim metodama. Ovo se postiže pravilnim izborom laserskog sistema i izabranim parametrima za terapiju.

Danas se susrećemo ne samo sa tehnološki novim raznovrsnim i svestranim laserskim sistemima, već i širokim spektrom novih lezija koje se potencijalno laserima mogu tretirati.

Preteran rast dlaka na kozmetski neprihvatljivim mestima (npr. lice) može biti rezultat uticaja različitih faktora kao što su nasleđe, endokrini poremećaj ili neki lekovi. Za dugotrajno uklanjanje dlaka, laserski su tretmani metoda izbora.



Ciljna hromofora je pigment melanin u korenu dlake. Zbog toga su laseri efikasniji u uklanjanju smeđih ili crnih dlaka, a nemaju dovoljnu efikasnost za uklanjanje svetlih ili sedih. Uređaj za istovremeno hlađenje kože osigurava izvrsnu podnošljivost tretmana i smanjuje rizik razvoja nuspojava. Nakon tretmana prisutni su crvenilo i blagi otok tretiranog područja koji prolaze u sledeća 24 sata. Posle ovog tretmana potrebno je izbegavati izlaganje UV svetlu, čime se rizik nastanka hiper- i hipopigmentacije kože smanjuje na minimum.

Koriste se: pulsni diodni laser, dugopulsni ruby laser, dugopulsni alexandrite laser, Q-switched Nd:YAG laser i dugopulsni Nd:YAG laser.

Za postizanje optimalnih rezultata potrebno je prosečno pet, šest tretmana u razmacima od 1 do 2 meseca, zavisno od regije koja se tretira.

Teleangiektazije, naevus araneus (spider naevus), naevus flammeus (plameni), haemangiomi, angioma senile (cherry angioma).

Obično je reč o vrlo dobro podnošljivim i efikasnim tretmanima (bez lokalnih anestetika), koji se sprovode hlađenjem kože smrznutim gelom ili vazduhom.



Ove vaskularne promene se mogu ukloniti u samo nekoliko tretmana. Nakon njh zaostaje crvenilo kože, a mogu se pojaviti i krastice koje iščezavaju za desetak  dana. Posle tretmana, pogotovu  kod promena na licu, izbegavati izlaganje ultraljubičastom svetlu (sunce, solarijumi) najmanje mesec dana. Izuzetak  čine tretmani naevus flammeusa i haemangioma kod dece, kod kojih su često potrebni opšta anestezija i višestruki tretmani.

Laseri koji se koriste u lečenju vaskularnih promena su KTP, copper vapor/bromide, Nd:YAG i pulsni dye laser.
Tretmani se ponavljaju u vremenskim intervalima od četiri do pet nedelja.

Solarni lentigo (staračke pege), sunčane pege, café au-lait makule (pege boje bijele kafe), naevus Ota, naevus Ito, naevus Becker kao i amaterske, profesionalne i traumatske tetovaže.

Dubina i gustoća pigmenta određuju broj laserskih tretmana potrebnih da se ukloni pojedina lezija (npr. za solarni lentigo dovoljna su jedan do dva tretmana, a za profesionalne tetovaže i 10-ak).

Obično se koristi mešavina lokalnih anestetika u obliku kreme (npr. EMLA krema-eutehtična mikstura lokalnih anestetika) koja se nanosi sat vremena pre zahvata.

Za uklanjanje profesionalnih tetovaža potrebno je prosečno osam do 12 tretmana, a amaterskih tetovaža prosečno četiri do šest. Tretmani se ponavljaju na četiri do šest nedelja. Crne, tamnozelene i tamnoplave pigmente lakše je ukloniti od tetovaža koje sadrže crvene, narandžaste i žute. Najčešća neželjena pojava tretmana pigmentnih lezija i tetovaža su promene pigmentacije kože- češće kod tamnoputih osoba.

U lečenju pigmentnih lezija koriste se Q-switched ruby laser, Q-switched Nd:YAG laser, Q-switched alexandrite laser i pulsni dye laser.

Atrofični ožiljci tretiraju se CO2 i Erbium: YAG laserom, a hipertrofični i keloidni pulsnim dye laserom. Važno je napomenuti da se ožiljci mogu ublažiti, ali nikad potpuno ukloniti.

Laser "resurfacing"(podmlađivanje) i uklanjanje benignih izraslina – uklanjaju se  površinski slojevi kože, smanjuju bore i pigmentacije koje su nastale kao posledica dugotrajnog izlaganja UV svetlu. Najčešće se koriste CO2 i Erbium: YAG laseri.

CO2 laser se tradicionalno smatra zlatnim standardom za laserski "resurfacing". On izaziva površinsku vaporizaciju tkiva, stezanje kolagena i stvaranje novog. Međutim, vreme oporavka kože je dugotrajno (i do dva nedelje). Zato se danas sve više koristi Er:YAG laser koji omogućuje brži oporavak uz manji rizik neželjenih propratnih pojava. CO2 i Er:YAG laseri koriste se i za uklanjanje promena  na koži kao što su seboroične keratoze, hiperplazija lojnih žlezda, fibromi i drugi benigni tumori kože (npr. siringomi).



Laserski "resurfacing" spada u najsloženije laserske zahvate koji zahtevaju opštu ili lokalnu anesteziju i posebnu postoperativnu negu. Nakon zahvata zaostaje višemesečno blaže crvenilo tretirane kože. Moguće komplikacije su bakterijske i virusne infekcije, ožiljci i promene pigmentacije kože.

Laserski "resurfacing" se može raditi i tzv.neablativnim laserima (dugopulsni Nd:YAG laser, pulsni diodni laser), uz obavezno hlađenje kože da ne bi dolazilo do oštećenja epiderma. Ovi laseri imaju efekat da stimulišu stvaranje novog kolagena ispod površine kože. Njihova prednost je što bez obzira na potrebu sprovodjenja više tretmana, nije potrebna anestezija, tretmani su bezbolni i manje agresivni.

---

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa laserima.

---