Fitoterapija - lekovito bilje u službi zdravlja

Lečenje lekovitim biljem naziva se fitoterapija. Reč fitoterapija potiče od grčkih reči (phyton), biljka i (therapeia), lečiti, tretirati. Naučna disciplina koja proučava pravilnu upotrebu lekovitog bilja, aktivne komponente, sastav, delovanje, primenu, kontraindikacije, neželjena dejstva i druge aspekte, naziva se farmakognozija.

Upotreba lekovitog bilja i njihovih preparata je najstariji oblik medicine. Mnogi savremeni lekovi neposredno ili u delomično promenjenom obliku potiču od lekovitih biljaka. Još od davnih vremena ljudi sakupljaju i koriste biljke sa lekovitim svojstvima. Otkrivanjem novih farmaceutskih svojstava biljaka tradicionalna narodna medicina se sve više priznaje i koristi kao dopuna savremenoj medicini.

Lekoviti čajevi, sirupi, kreme, masti,...

Od lekovitog bilja se pripremaju čajevi, dekokti, ekstrakti, tinkture, macerati, rastvori, sirupi, kupke, kreme, masti... Najčešće se prave vodeni, alkoholni, vodeno-alkoholni ili uljani ekstrakti lekovitog bilja.

Količina nekog sastojka u biljci zavisi od uslova u kojima je ta biljka uzgajana (nadmorska visina, temperatura, vlažnost...), perioda branja (u različitim periodima vegetacije različita je količina pojedinih sastojaka), načina branja, sušenja i čuvanja. Sušenjem se gubi voda, pa se na izvesno vreme mogu konzervirati lekoviti sastojci. Rok trajanja neke droge (delova lekovitog bilja) zavisi od vrste i uslova čuvanja, a može biti od par meseci do nekoliko godina.

Snaga fitoterapije nije oličena toliko u intervenciji, koliko u prevenciji. Njene maksimalne mogućnosti se ispoljavaju u poboljšanju kvaliteta života koji živimo: uklanjanju bola, tegobe, zamora, nemira, straha, nekog funkcionalnog poremećaja ili specifičnog simptoma koji ne ugrožavaju život pacijenta. Delovanje fitopreparata nastupa postepeno. Zbog toga se, u većini slučajeva, njihov maksimalan efekat može očekivati tek desetak dana do dve nedelje od početka primene. Najčešće se koriste u samomedikaciji, za ublažavanje simptoma određenih funkcionalnih poremećaja, ili ih (na Zapadu) prepisuju porodični lekari, specijalisti fitoterapije odnosno naturopatije, a izdaju farmaceuti na recept, kao i druge lekove.

Gde se uptrebljavaju lekovite trave?

Najširu primenu fitopreparati nalaze u lečenju oboljenja:
1) respiratornih organa (infekcije gornjih disajnih puteva, kašalj, sinuzitis),
2) urogenitalnog trakta (bakterijske infekcije, benigna hiperplazija prostate kod muškaraca, premenstrualni sindrom, dismenoreja i tegobe izazvane menopauzom),
3) centralnog nervnog sistema (kognitivna deficijencija, promene raspoloženja: anksioznost, depresija, psihomotorni nemir, poremećaji sna i spavanja),
4) digestivnog trakta (dispepsija, hronična oboljenja jetre, nadimanje, gastritis i čir želuca, iritabilni kolon, opstipacija i dijareja),
5) kardiovaskularnog sistema (blagi oblici srčane insuficijencije, hipo- i hipertenzija, ateroskleroza i okluzivna oboljenja arterija, hronična venska insuficijencija).

Većina zdravstvenih tegoba može se uspešno lečiti upotrebom lekovitog bilja ali pogrešna upotreba može izazvati neželjene posledice, a treba znati da postoji dosta vrsta lekovitog bilja koje je otrovno. Pre konzumiranja lekovitog bilja proučite dostupnu literaturu koja se bave tom tematikom i obavezno potražite savet lekara. Lekovite biljke mogu imati neželjena dejstva, ali se ona retko ispoljavaju jer se ne primenuju koncentrovane ili u visokim dozama. Mnoge osobe su alergične na biljke, pa se tako može ispoljiti alergija i na lekovite biljke.