Dr Marko Buta: Rak dojke, intervju sa onkohirurgom

Rak dojke je kancer prisutan u tolikoj meri, da gotovo svako od nas poznaje bar jednu osobu koja se bori ili se borila sa ovom bolešću. Na putu dijagnostike i lečenja pacijentkinjama je potrebna pomoć stručnjaka različitih specijalnosti, te je multidisciplinarni pristup jedini način da se pacijentkinji pruži prava nega. 

Da podsetimo, rak dojke je najčešći malignitet u ženskoj populaciji, kako kod nas, tako i u svetu. 

Asistent doktor Marko Buta, onkohirurg, koji preko petnaest godina radi u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije sagovornik nam je na ovu temu.

Stadijum raka dojke nam služi da nam pokaže u kojoj meri se rak dojke proširio u telu

Često pitanje obolelih jeste koja je razlika između stadijuma 0, 1, 2, 3 i 4 kada govorimo o raku dojke. Određivanje stadijuma bolesti raka dojke, kako dr Marko Buta navodi, nam služi da pokaže u kojoj meri se rak dojke proširio u telu. Niži brojevi pokazuju da se rak dojke manje proširio i obrnuto je proporcionalan prognozi bolesti. Dakle, pacijenti u stadijumu 4 imaju najlošiju prognozu. Određivanje stadijuma bolesti raka dojke se nekada određivalo na osnovu TNM sistema, pri čemu T označava veličinu tumora, N označava broj zahvaćenih limfnih čvorova, a M nam govori o postojanju ili odsustvu metastaza. Od 2018. godine American Joint Committee on Cancer (AJCC) je u sistem stažiranja bolesti uključio osim ovih anatomskih odlika i ne-anatomske, biološke odlike tumora kao što su: gradus tumora, status steroidnih receptora i HER2 receptora i rezultat oncotypeDX testiranja. Sistem stažiranja je svakako danas komplikovaniji nego nekada ali i mnogo precizniji. Značaj određivanja stadijuma bolesti utiče na pravilan odabir odgovarajuće terapije za naše pacijente.

Pristup svakom pacijentusa rakom dojke je individualan

Kada je određivanje modaliteta lečenja u pitanju, „Pristup svakom pacijentu mora biti individualan, a odluku o lečenju donosi pacijent na osnovu predloga multidisciplinarnog tima-konzilijuma“, navodi dr Marko Buta i dodaje:

Rak dojke se leči kombinacijom različitih modaliteta lečenja kao što su hirurgija, hemioterapija, radioterapija, hormonska terapija, target terapija i imunoterapija. Na osnovu uvida i sagledavanja kompletne dijagnostike i pridruženih bolesti pacijenta konzilijum za dojku predlaže tip onkološkog lečenja oslanjajući se na važeće nacionale i svetske vodiče za lečenje raka dojke. (Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje raka dojke, Breast cancer NCCN Clinical practice guidelines in oncology Version 6.2020, September 8, 2020, Early Breast Cancer: ESMO Clinical Practice Guidelines, Ann Oncol (2019).

Da li pacijentkinja ima izbora kada je terapija u pitanju i kako treba da razmišlja pri odabiru jedne od više opcija, ukoliko one postoje?

Pacijent je u centru multidisciplinarnog tima i skakako ima poslednju reč pri odabiru terapije. Glavi zadatak lekara koji učestvuju u radu konzilijuma je da na osnovu znanja a pridržavajući se važećih vodiča za lečenje raka dojke (evidence based medicine) predoči pacijentu sve terapijske opcije i predloži najbolju opciju a pacijent je taj koji će odlučiti o svom lečenju.

Pacijentkinje bi trebalo da obave razgovor sa svakim članom tima o specifičnosti svake faze lečenja raka dojke

Lečenje onkoloških pacijenata je timski rad i u jednom momentu će jedan lekar iz tima biti bitniji od drugog ali kako pacijent prolazi kroz različite faze lečenja svi lekari će podjednako doprineti lečenju uz pružanje psihološke podrške koja je neophodna i zajednička za sve faze. Kako dr Buta kaže, pacijentkinje bi trebalo da obave razgovor sa svakim članom tima o specifičnosti svake faze lečenja.
Doktor Marko Buta dodaje i da se savetuje upućivanje pacijentkinja u psihološko savetovalište kako bi se što bolje pripremile za lečenje. Od neizmerne je važnosti da članovi porodice obave razgovor sa onkolozima jer je podrška porodice i okoline neprocenjiva.

Kada dođe do biopsije dojke

Biopsija dojke je hirurška-radiološka procedura koja se obavlja u uslovima lokalne anestezije, najčešće pod kontrolom ultrazvuka. Procedura može biti neprijatna i načelno nije bolna. Pacijenti se za proceduru pripremaju na taj način što če lekaru koji vrši proceduru doneti tražene analize hemostaze (vreme krvarenja).

Dr Buta navodi i da se nakon biopsije može javiti crvenilo, otok i hematom koji će se spontano povući nakon nekoliko dana.

Kolike su šanse da će se kancer ponovo vratiti? 

Ass. dr Marko Buta odgovara na ovo pitanje sa osvrtom na to da se moramo vratiti na stadijum bolesti.

Petogodišnje preživljavanje raka dojke u stadijumu 0 i 1 je 100%, a u stadijumu 4 je 22%. Dakle, prognoza zavisi od inicijalne veličine i karakteristika tumora i statusa limfnih čvorova. Zbog toga stalno apelujemo da se pacijenti javljaju redovno na preventivne preglede jer u koliko se tumor otkrije u najranijoj fazi izlečenje je 100%. Pacijenti moraju da dolaze na zakazane redovne kontrole jer će teško sami prepoznati simptome da se bolest vratila.

Petogodišnje preživljavanje

Najveća šansa da se rak dojke vrati je u prvih pet godina od momenta postavljanja dijagnoze. Upravo zbog toga se najčešće koristi petogodišnje preživljavanje kao mera uspešnosti lečenja, navodi dr Marko Buta. U tom periodu će pacijenti dolaziti najpre na tromesečne, a potom na šestomesečne kontrole. Nakon tog perioda rizik da se bolest vrati je manja i pacijente kontrolišemo jednom godišnje.

Obavljajte redovne samopreglede i preglede dojki kod lekara. Ukoliko primetite da je vidno promenjena veličina jedne dojke, prisustvo čvorića u dojci, promenu boje i izgleda kože dojke, pojavu sekreta iz bradavice - hitno se obratite lekaru.