Otkriće leka koji je promenio terapiju dijabetesa

Otkriće insulina davne 1921. godine i kasnije njegova primena se zaista može nazvati otkrićem koje život znači, jer je dijabetes od smrtonosne bolesti postao bolest sa kojom se živi. U istoriji medicine se ovo otkriće smatra jednim od najvažnijih trenutaka. Danas, uz adekvatnu terapiju, osobe sa dijabetesom gotovo da nemaju ograničenja u životu i aktivnostima - kako svakodnevnim, tako i sportu, te pacijenti mogu da  budu uspešni i u ovom polju.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Batut”, u Srbiji živi oko 770.000 osoba sa dijabetesom, i zbog toga naša zemlja spada u grupu zemalja sa visokim rizikom za oboljevanje od ove bolesti. Nažalost, trećina nije ni svesna svoje bolesti, što ovaj broj čini još većim. Svako od nas ima u porodici ili među prijateljima nekog ko se suočava sa ovim izazovom. Različiti razlozi mogu dovesti do nastanka među kojima su nasledni faktor, loša ishrana, stres, savremeni način života. Takođe, starosna granica se pomerila, pa dijabetes sve više pogađa i mlađu populaciju. Zato, insulin predstavlja važnu terapijsku opciju u lečenju dijabetesa, koji osim efekta na metabolizam šećera ima uticaja i na brojne metaboličke procese i sveopšte funkcionisanje našeg organizma.

Kako se postavlja dijagnoza dijabetesa tip 2?

Dijagnoza dijabetesa se uspostavlja ako je ustanovljen jedan ili više od navedenih uslova:

• Glikemija našte > 7mmol/l ili
• HbA1c > 6,5% ili
• Glikemija u toku OGTT-a sa 75g glukoze u 120.minutu > 11,1mmol/l ili
• Glikemija u bilo kom slučajnom uzorku krvi (bez obzira na obrok) > 11,1mmol/l uz prisustvo tipičnih dijabetesnih simptoma (pojačano mokrenje, pojačana žeđ , gubitak u telesnoj težini).

Prvi insulini i prve pen brizgalice

Prvi insulini su bili životinjskog porekla i bili su veoma slični ljudskom, ali i zbog te male razlike dolazilo je do brojnih imunih reakcija u organizmu čoveka koje su mogle biti izuzetno opasne. Drugi nedostatak je bio jer su imali izrazito kratko dejstvo, zbog čega je bilo potrebno primenjivati potkožne injekcije više od 5 puta dnevno. Sve ovo je stvorilo potrebu za sintezom insulina koji su hemijski identični ljudskom i čije će dejstvo biti prilagođeno željenom profilu (dugo i ravno ili izuzetno brzo i kratko). Tako je 1982. godine semi-sintetskim putem iz svinjskog insulina proizveden tzv. humani insulin. To je bila prava mala revolucija i olakšanje za nas lekare. Posle mnogo godina i različitih pokušaja, napravljeni su insulinski analozi. Ovi moderni insulini, pored efikasnog snižavanja nivoa šećera u krvi, imaju profil dejstva najsličniji prirodnom insulinu, ređe dovode do hipoglikemija i omogućavaju značajnu fleksibilnost pri primeni.

Napredak insulinske terapije pratilo je i unapređenje šprica i igle. Prvo su postojali stakleni, zatim jednokratni plastični, a danas imamo moderne pen brizgalice među kojima i one koje koriste iglice od samo 4 milimetra. Do relativno skoro koristile su se iglice od 8 mm, pa sad možemo reći da se iz iskustva pokazalo da su one predugačke i da postoji mogućnost da se pogodi mišićno tkivo. Treba naglasiti pacijentima da je dužina od 4 mm dobra i da nije rezervisana samo za decu, već da mogu da je koriste i odrasli, bez obzira da li su gojazni ili normalno uhranjeni.

Prva brizgalica u obliku penkala (pen) osmišljena je osamdesetih godina prošlog veka. Danas su one standard u primeni insulina, nakon mnogo različitih unapređenja. Zato je važno naglasiti da pacijenti na insulinskoj terapiji, zahvaljujući savremenim insulinskim penovima koje praktično nose sa sobom, mogu na jednostavan način sami sebi dati insulin kada je potrebno.

Šta je cilj lečenja?

Dugoročni cilj je da se spreče komplikacije, da se osobi omogući kvalitetan život, kao što ga ima osoba koja ne boluje od šećerne bolesti.

Koje parametre pratimo?

Prema Nacionalnom vodiču za lečenje šećerne bolesti kažemo da je dijabetes pod kontrolom ako su ispunjeni sledeći uslovi:

• Tromesečni prosek šećera (HbA1c < 7%),
• Jutarnja vrednost šećera < 7mmol/L,
• Vrednost šećera 2 sata nakon obroka <9mmol/L.

Koliko često pacijent treba da radi samokontrole ?

Ukoliko je pacijent na oralnoj terapiji dovoljno je jedan dnevni profil mesečno i glikemiju 2h nakon obroka uraditi jednom nedeljno. Ukoliko je pacijent na intenziviranoj unsulinskoj terapiji, potrebno je da radi dnevni profil 2-3 puta nedeljno, a glikemiju našte i glikemiju 2h nakon obroka povremeno.

Od velike važnosti smanjenje HbA1c (glikozilirani hemoglobin), jer se na taj način smanjuje i rizik od pojave komplikacija. Zato insistiramo da naši pacijenti redovno sprovode kontrole šećera u krvi i HbA1c koji je pokazatelj prosečnog nivoa šećera u krvi tokom perioda od 3 meseca pre merenja.