Oprezno sa ugljenim hidratima tokom uskršnjih i prvomajskih praznika

 

 

 

 

Endokrinolozi upozoravaju da često variranje nivoa šećera u krvi dovodi do gojaznosti, a u težim slučajevima i do invaliditeta.  Česta prejedanja ili gladovanja, preterana ili nikakva fizička aktivnost, neredovni ili obroci puni ugljenih hidrata, sve ovo dovodi do čestih osilacija nivoa šećera u krvi. Varijabilnost glikemije postoji i kod potpuno zdravih ljudi ali se kreće u dozvoljenim fiziološkim okvirima. Međutim, kod obolelih od dijabetesa te promene su češće i mnogo izraženije. Endokrinolozi navode da se kada je nivo šećera u krvi veoma nizak osećaju glad, drhtavica, hladno preznojavanje, konfuzije i drugi simptomi hipoglikemije koja može dovesti do srčanog ili moždanog udara. Kada je nivo šećera u krvi veoma visok javljaju se povećana žeđi i apetit, učestalo noćno mokrenje i drugi simptomi hiperglikemije koja može prouzrokovati invaliditet ili komu.


 

O varijabilnosti glikemije i simptomima

prof. dr Aleksandar Đukić endokrinolog, Klinički centar Kragujevac 

Varijabilnost glikemije predstavlja promene ili osilacije nivoa šećera u krvi. Te promene postoje i kod potpuno zdravih ljudi koji nemaju dijabetes ali se kreću u strogo fiziološkim okvirima. Međutim, kod obolelih od dijabetesa te promene su i znatno češće prisutne i mnogo su izraženije. Varijacije šećera u krvi predstavljaju veliki problem za obolele od šećerne bolesti bez obzira da li su te varijacije u smislu da je nivo šećera u krvi jako nizak, oni osećaju simptome niskog šećera u krvi ili  hipoglikemije koja je potencijalno opasna po život, ili da su jako visoki pa osećaju simptome povišenog šećera u krvi koji takođe ometaju kvalitet života. Što se tiče simptoma varijabilnosti glikemije, s’obzirom da se radi o smenama perioda jako niskih vrednosti šećera u krvi i jako visokih vrednosti šećera u krvi, simptomi će zavisiti i od toga šta pacijent ima. U periodima kada ima niske vrednosti šećera u krvi pacijent može da oseti klasične simptome hiporglikemije znači od osećaja gladi, pomućene svesti, drhtavice, hladnog preznojavanja pa sve do potpunog gubitka svesti a u periodima kada postoji hiperglikemija najčešće se dešava situacija povećane žeđi, uzima više tečnosti i ima obilnije mokrenje. 


O uzrocima i posledicama variranja nivoa šećera u krvi 

prof. dr Aleksandar Đukić endokrinolog, Klinički centar Kragujevac  

Zdrav način života koji treba da sprovode oboleli od šećerne bolesti je osnova svakog lečenja dijabetesa pa izmene u tom segmentu, bilo da se pacijent ne pridržava dijetetskih mera ili fizičke aktivnosti odnosno da nesprovodi redovno samokontrolu, mogu da budu uzrok varjabilnosti šećera u krvi, i to je najčešće tako. Posledice velike varijabilnosti glikemije po pacijente mogu da budu veoma značajne jer stoje kao prepreka na putu da se postigne dobar stepen regulacije šećera u krvi. Naime, pacijent vrlo često može da dobije tzv. epizode hipoglikemije odnosno niskih vrednosti glikemije u krvi koje su potencijalno opasne po život. S’druge strane u toku dana može nekoliko puta da se smenjuje epizoda hipo i hiperglikemije i na taj način da spreči uspostavljanje adekvatnog stepena glikoregulacije. Pored toga dolazi do velikih promena u apetitu kod pacijenta pa on plašeći se tih hipoglikemija preventivno uzima hranu a zbog tih oscilacija glikemija pojačava mu se apetit tako da je gojenje veoma prisutno kod pacijenata sa varijabilnom glikemijom.  Ono što je veoma važno, odnosno razlog zbog čega mi uopšte pokušavamo da dobijemo dobar stepen glikoregulacije, to je sprečavanje pojave i usporavanje razvoja hroničnih komplikacija dijabetesa koji su odgovorni za invaliditet kod pacijenata. Praktično, velika varijabilnost ubrzava pojavu i mikro i makrovaskularnih komplikacija, dakle, komplikacije na malim i na velikim krvnim sudovima i na taj način omogućava razvoj invaliditeta kod naših pacijenata. 

 
 

O sprečavanju variranja nivoa šećera u krvi

prof. dr Aleksandar Đukić endokrinolog, Klinički centar Kragujevac  

Sprečavanje varijabilnosti glikemija stoji u nadležnosti kako pacijenata tako i lekara. Uopšte, ceo proces lečenja šećerne bolesti je jedan veliki dogovor između pacijenta i lekara i o načinu života i o načinu samokontrole ali i o pravilnom uzimanju terapije koja je propisana.  Sam način, recimo, uzimanja insulina može do velike mere da utiče na varijabilnost glikemije tako da dubina aplikacije insulina, mesto davanja insulina, način pripreme pojedinih vrsta insulina za davanje utiču u velikoj meri i na varijabilnost šećera. Pacijent mora pravilno da sprovodi sve edukativne mere odnosno sve ono što mu je tokom edukacije rečeno da treba da radi vezano za svoju terapiju i za način života da bi se varijabilnost sprečila. Recimo, ukoliko pacijent neadekvatno pripremi humani insulin dugog dejstva vreme dužine dejstva tog insulina može da bude ili znatno duže ili znatno kraće od onog uobičajenog a to u velikoj meri utiče i na varijabilnost šećera u krvi. S’druge strane, izbor terapije za lečenje šećerne bolesti bar danas kada imamo savremene insulin u velikoj meri utiče i na varijabilnost glikemije.

 
 

O lečenju varijabilnosti glikemije 

prof. dr Aleksandar Đukić endokrinolog, Klinički centar Kragujevac  

 Pored mera koje mora sam pacijent da preduzme da bi sprečio varijabilnost vrednosti šećera u krvi a tiču se pre svega tih nefarmakološkoh mera, odnosno adekvatnog načina života i adekvatne primene terapije koje mu propisujemo, jako je važan i izbor terapije. Kada govorimo o insulinskoj terapiji ona može da bude značajan izvor varijabilnosti u glikemiji i danas je pokazano da savremeni insulin tzv analozi insulina, koji su tako napravljeni da deluju na način vrlo sličan prirodnom insulinu, imaju znatno manju varijabilnost i dovode do znatno stabilnije glikoregulacije. To se posebno odnosi na bazalne insuline, koji bi trebalo da imitiraju bazalnu sekreciju insulina, i najnovija generacija ultradugih bazalnih analognih insulina ustvari ima najmanju varijabilnost i omogućava najstabilnije vrednosti glikemije. 

 

Milan Milosavljević, pacijent oboleo od dijabetesa: 

Od dijabetesa bolujem 16 godina. Sa 4 godine sam dobio dijabetes. Tada sam upao u hiperglikemiju koja je bila oko 17 i tada sam upućen u bolnicu, nakon čega su otkrili da imam dijabetes. Imam vrlo često variranje nivoa šećera u krvi, sve zavisi da li imam fizičku aktivnost u toku dana, kakvu vrstu ugljenih hidrata unosim u svoj organizam i kako odredim doze insulina koje unosim u organizam. Kada mi je šećer previše visok gledam da nekako potrošim ugljene hidrate koje sam uneo a da nisu dobro na primer izdozirane doze insulina, ili primim insulin i odmorim da bi se taj nivo šećera u krvi smanjio. Kada mi padne šećer onda tada ne primam insulin već uzmem neki ugljeni hidrat da mogu da pokrijem to i da bi taj šećer mogao da se poviši i da svede na nekoj normali. Kada mi je nizak nivo šećera u krvi obliva me hladan znoj, tresu mi se ruke i osećam neku malaksalost koja zna baš dosta da utiče, jednostavno nisam sposoban da uradim ništa, nikakvu fizičku aktivnost. A kada je visok šećer onda osećam neku nervozu u sebi, osećam neku kao napetost.  


Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa dijabetesom.


 


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde