Hirurška stanja sa ortopedijom

Traumatsko iščašenje čašice kolena nastaje najčešće pri snažnoj i nagloj kontrakciji četvoroglavog mišića natkolenice u trenutku kada je koleno savijeno.

Suprakondilarni prelomi humerusa ( Fractura supracondylica humeri) najčešće nastaju kod dece.

Suprakondilarni prelom butne kosti najčešće nastaje pod dejstvom snažne sile pri padu ili udaru na savijeno koleno.

Subtrohanterni prelomi femura zahvataju proksimalnu trećinu dijafize femura ( butna kost), koja se pruža pet centimetara distalno od malog trohantera.

Prelomi zadnjeg karličnog prstena obuhvataju prelome bederne, krsne i repne kosti.

Prelomi vrata butne kosti najčešće nastaju pri padu na kuk. Najčešće se sreće kod osoba preko šezdesete godine života kod kojih pored traume značajnu ulogu ima i prisutna osteoporoza. Kod mladih osoba prelom vrata butne kosti nastaje pod dejstvom snažne traume (saobraćajne nesreće).

Prelomi skočne kosti se najčešće dešavaju u predelu tela ili vrata, a mogući su i razni oblici avulzionih preloma, kao i kompresivni prelomi gornje i donje površine talusa.

Prelomi prednjeg karličnog prstena su najčešće izolovani prelomi pubične ( fractura ossis pubis) ili išijadične kosti (fract ossis ischi) ili što je ređe prelom prednjeg prstena može biti odlomljen u vidu leptira kada su zahvaćene obe pubične kosti ili jedna pubična kost i sedalna kost obostrano.

Prelomi petne kosti spadaju u najčešće prelome kostiju tarzusa. Prelomi kalkaneusa mogu biti intraartikularni i ekstraartikularni. Intrartikularni prelomi su znatno češći i čine oko dve trećine svih preloma kalkaneusa. Kompresivni, kominutivni prelomi tela kalkaneusa koji zahvataju artikularnu površinu predstavljaju najteže prelome petne kosti.

Olekranon predstavlja gornji okrajak ulne – podlaktne kosti.