Značaj energetskog balansa

Gojaznost je normalno prilagođavanje našem trenutnom okruženju i ne ukazuje na problem sa regulacijom; organizam uvek teži da ostane u energetskom balansu, a gojaznost je naš način da se prilagodimo ovom biološkom imperativu. U prošlosti, ljudi su bili mnogo fizički aktivniji, a imali skromno snabdevanje hranom, tako da su mogli veoma dobro da regulišu energetski balans i održavaju telesnu težinu. 

Međutim, ljudi u mnogim razvijenim zemljama imaju neograničen pristup hrani ali ne moraju da budu aktivni, što stvara pritisak na sistem regulacije. Regulacija energetskog balansa kod ljudi koji su i sedentarni i gojazni je poremećen, kaže profesor Hil. 

Rešenje je u kombinovanju pametnog unosa hrane i vežbanja da bi se poboljšao metabolizam (bolja reakcija na insulin i poboljšana sposobnost organizma da obradi šećer), što čini da organizam bolje koristi svoje prirodne mehanizme za regulaciju telesne težine. Ljudi nemaju mnogo uspeha u ograničavanju unosa hrane; usled toga, profesor Hil ističe važnost fizičke aktivnosti za postizanje energetskog balansa, nasuprot pokušajima da se ostvari energetski balans unosom hrane i manje zastupljenim vežbanjem. 

Profesor Hil naglašava da pažnju treba usmeriti na to kako društvo može da spreči gojenje i održti gubitak telesne težine. Američki Nacionalni registar kontrole telesne težine, baza podataka osoba koje su izgubile dosta kilograma i održavaju smanjenu telesnu težinu, nudi rešenja za održavanje smanjene telesne težine. Osobe koje su u ovom registru redovno doručkuju, redovno se mere, aktivne su oko sat vremena dnevno i rado koriste proizvode sa niskokalorijskim zaslađivačima kao što su dijetalni/lajt napici. Što se ,,najbolje’’ dijete za mršavljenje tiče – prema rečima profesora Hila, to je ona dijeta koje možete da se držite. Za neke je to ishrana sa manje ugljenih hidrata, a za druge ona sa malo masti.