Potrebno je prvo izlečiti konjunktivitis koji postoji, pa tek onda razmišljati o nošenju kontaktnih sočiva. Od toga koju će vrstu kontaktnih sočiva preporučiti Vaš oftalmolog, zavisi i koja ćete sredstva za održavanje koristiti.

”Infarkt oka” je vaskularna bolest retine ( mrežnjače). Najčešće je u pitanju tromboza venskog krvnog suda ( venska okluzija) ili ređe arterijska, koja se karakteriše naglim, bezbolnim gubitkom vida. Promene koje prate ova stanja mogu biti trajne ili privremene u zavisnosti od mesta lezije i veličine krvnog suda. Terapija je medikamentozna, laser u određenim fazama bolesti, a u odmaklim stadijumima je ponekad potrebna operacija.

Veliki je broj eksperimenata, u visoko razvijenim zemljama, SAD na prvom mestu, koji se godinama bave pitanjem slepila i mogućnošću ugradnje veštačke mrežnjače. Sva dostignuća su u eksperimentalnoj fazi bez kliničke primene pa Vam ja ne mogu reći ništa više od toga. Inače internet obiluje podacima koji Vam mogu pružiti slične informacije.

Veoma je važno da prilikom nošenja kontaktin sočiva vodite računa i o higijeni i ruku i o higijeni sočiva ( što Vi verovatno i činite). Kontaktna sočiva mogu biti kontaminirana proteinima i lipidima iz suznog filma, deskvamiranim epitelnim ćelijama ili zagađenjima iz okoline ili kozmetičkim preparatima. Infekcije mogu biti izazvane patogenim i nepatogenim bakterijama i gljivama. Alergijsa reakcija na sočivo je takođe veoma prisutna u praksi. Crvenilo konjunktive, svrab, pečenje, pojačano suzenje,otok kapaka, osećaj stranog tela u oku su neki od simptoma. Za vreme dok ste pod terapijom bilo bi neophodno da ne nosite sočiva i da lekove stavljate, po uputu vašeg oftalmologa, u oba oka, jer obično, simptomi zahvataju oba oka.

Indikacije za nošenje kontaktnih sočiva su medicinske: sva stanja kod kojih se dobra vidna oštrina može postići samo kontaktnim sočivom (npr. visoke kratkovidosti, visoka dioptrija samo na jednom oku) i estetske: kod pacijenata koji ne žele da nose naočare ili iz praktičnih razloga - kod sportista, i nekih zanimanja S medicinske strane sočivo vrlo često daje bolju vidnu oštrinu ( i do 30% u odnosu na korekciju naočarima), pruža maksimalni komfor, ne žulja, pruža čitav niz naizgled banalnih prednosti pred naočarima kao npr. ograničavanje vidnog polja okvirom u pojedinim pravcima gledanja, magljenje stakla, žuljanje na nosu ili iza uha, ružna navika podizanja naočara koje klize na nos i slično. Preporučuju se kod bavljenja sportom ili drugim telesnim aktivnostima. Danas postoje nekoliko tipa kontaktnih sočiva: meka, polutvrda ili gaspropusna i tvrda kontaktnasočiva. Meka sočiva mogu biti dnevna, mesečna ili godišnja, mogu imati veći ili manji procenat vode koji određuje da li se moraju skidati svakodnevno ili se nose produženo ( verovatno da ste Vi pročitali o tzv.noćnim sočivima koja zapravo podrazumevaju njihovo ne skidanje ) Primena laserske tehnologije u promeni zakrivljenosti rožnjače, i time u terapiji različitih oblika refraktivnih mana oka, postoji više od jedne decenije. Prema statističkim podacima preko milion pacijenata godišnje u svetu se podvrgava ovoj proceduri. Stopa uspeha, tj. normalna vidna oštrina bez korekcije postiže se kod 90-95% operisanih. Postoji veći broj klinika kod nas koja se bave ovom hirurgijom ali Vam ja savetujem prethodnu konsultaciju sa Vašim oftalmologom.

Ako je otok na kapku može biti posledica chalazion-a ( čmičak ), ujeda insekta ili alergijske reakcije. U svakom slučaju je neophodno otići na pregled kod oftalmologa.

Ablacija retine, odignuće mrežnjače, je bolest oka nastala zbog odizanja senzornog od pigmentnog sloja mrežnjače. AR može biti povezana s urođenim malformacijama, metaboličkim poremećajima, traumama (uključujući prethodne hirurške zahvate na oku), bolestima krvnih sudova, visokom kratkovidnošću, bolestima staklastog tela ili degeneracijom. Lečenje je hirurško. Prognoza zavisi o vremenu, tipu AR i o tome je li zahvaćena makula mrežnjače. Slika koju sada imate biće vremenom vraćena u normalu, ako je operacija bila uspešna i retina pričvršćena. Ne bi trebalo da se bavite ekstremnim sportovima, a što se tiče ostalih životnih aktivnosti one treba da budu kao i do sada. Potrebne su redovne oftalmološke kontrole.

Katarakta, zamućenje očnog sočiva, može nastati zbog raznih uzroka: oboljenja majke ili ploda u toku trudnoće (urođene katarakte), genetskih poremećaja (juvenilne katarakte), hroničnih oboljenja organizma (dijabetes), dugotrajne upotrebe lekova (kortikosteroidi), dejstva jonizujućeg zračenja, očnih oboljenja (iridociklitis, glaukom), povrede oka oštrim ili tupim predmetom (traumatske katarakte) ali je najčešći uzrok nastanka katarakte proces starenja. Jedini način lečenja katarakte je hirurški. Uprkos brojnim istraživanjima do sada nije pronađen ni jedan pouzdan vid prevencije katarakte ili njenog medikamentoznog lečenja. Postoje stanja i oboljenja oka koja mogu uticati da, uprkos uspešnoj operaciji, vidna oštrina bude manja od očekivane, kako je i kod Vaše majke zbog degenerativnih promena na očnom dnu. Što se tiče brzine napredovanja bolesti ne može se tačno predvideti, ali u svakom slučaju ima progresivni karakter. 

Xalatan je lek koji se koristi za lečenje glaukoma otvorenog ugla, ili okularne hipertenzije.

Više od 10 godina kliničkog iskustva preporučuje ovaj lek kao veoma efikasan, siguran i konforan (stavlja se jednom dnevno). Kao i svi lekovi i Xalatan ima nus pojave, koje su uobičajeno slabe i podnošljive ( alergija na sastojke leka, crvenolo očiju, osećaj svraba i prisustva stranog tela, povećana pigmentacija, promena boje dužice i dr.).

 Xalatan je lek za koji se sa sigurnošću ne zna da li će biti štetan po trudnicu i plod ili ne, a  kako se može naći u mleku ne bi ga trebalo koristiti tokom dojenja. Ako je očekivana korist veća od mogućeg rizika onda treba nastaviti sa upotrebom leka. Sa saznanjem o trudnoći bi trebalo prekinuti terapiju. Zato je neophodno posavetovati se sa doktorom koji leči Vaš glaukom da li je moguća promena terapije.