U nekom od prethodnih odgovora sam nešto više pisala o kontaknim sočivima, održavanju i nošenju. Ja preporučujem skidanje sočiva bez obzira što ona mogu, po uputstvu proizvođača, da se nose dugo. Sočiva su u današnje vreme jako dobro izrađena i veoma konforna ali su ipak „strano telo u oku“.

Nije retkost da pacijenti u poznim godinama, nakon nekog rutinskog očnog pregleda, otkriju da slabije vide na jedno ili oba oka. Korekcija je u svakom slučaju potrebna, ali je pitanje da li pacijent može da se prilagodi “novom načinu viđenja“ Vama su dali nešto slabiju dioptriju od one koja je utvrđena, da bi ste mogli na podnesete razliku, ali je veoma bitno koliko Vi vidite bez korekcije. Ako Vama nošenje korekcije ne predstavlja problem u smislu vrtoglavice, glavobolje i sl. onda bi trebalo da nosite naočare ili još jednostavnije sočivo samo za levo oko.

Rod Chlamydia obuhvata 4 vrste od kojih je najznačajnija Ch.trachomatis.Pored genitourinarne, hlamidije mogu uzrokovati i očne i respiratorne infekcije. Hlamidije su Gram negativne bakterije (neki ih svrstavaju u viruse zbog intracelularnog zivota). Infekcija nastaje direktnim kontaktom zdravih osoba sa sekretom oka obolelih, upotrebom peškira zaražene osobe, u bazenima (jer kratko vreme može preživeti i izvan ćelije), polnim putem i za vreme porođaja, prolaskom ploda kroz porođajni kanal majke. Keratokonjinctivitis koji izaziva hlamidija se mora lečiti dugotrajno i striktno. Lečenje se sprovodi antibioticima iz grupe tetraciklina i makrolida i oni se smatraju lekovima izbora. Svaka bolje snabdevena apoteka ove lekove ima u svojoj ponudi.

Ja ne preporučujem jako dugo nošenje sočiva. Ako je to, kako kažete, Vama i problem, onda tim pre. Jako je važno u svemu tome ne doživljavati sočiva kao teret u očima, strano telo, nego imati osećaj konfora i poboljšanja vida.

Ja ne preporučujem jako dugo nošenje sočiva. Ako je to, kako kažete, Vama i problem, onda tim pre. Jako je važno u svemu tome ne doživljavati sočiva kao teret u očima, strano telo, nego imati osećaj konfora i poboljšanja vida.

Treperenje očnih kapaka je česta pojava. Javlja se najčešće kao posledica umora, osetljivosti na jaku svetlost, nekog stresa ili nedostatka vitamina. Nije potrebna neka specifična terapija.

Uprkos brojnim istraživanjima do sada nije pronađen ni jedan pouzdan vid prevencije katarakte ili njenog medikamentoznog lečenja. Jedini način lečenja katarakte je hirurški. Ova vrsta operacije je najčešća hirurška intervencija na ljudskom telu i postala je rutinska procedura u očnim klinikama. Kataraktu treba operisati kada je postavljena dijagnoza i ona savetovana od strane hirurga i kada umanjenje vidne oštrine ometa dnevne aktivnosti.

Komplikacije kod operacije katarakte su danas izuzetno retke. Lezije zadnje kapsule i prolapsi staklastog tela nastaju kod manje od 1% operisanih, endoftalmitis kod 0.02%, a glaukom i hronični uveitis kod oko 1%. Fibroza zadnje kapsule i takozvana "sekundarna katarakta" i dalje ostaje najčešća pozna komplikacija i javlja se u oko 20% operisanih (starijih od 60 godina) ali se jednostavno i efikasno uklanja YAG laserom. Prednji, uporni uveitis koji ima Vaš otac je vezan i za slabost organizma i sklonost ka infekcijama (kao posledica dijabetesa), a ne samo kao post operativna komplikacija. Potrebna je uporna terapija i redovna kontrola kod oftalmologa.

Potrebno je da odete kod očnog lekara i proverite da li su i koliko zenice proširene. One mogu biti posledica pogrešne upotrebe leka, ali i početka nekog obolenja.

Podočnjaci mogu biti posledica pojačane pigmentacije, naročito kod osoba sa tamnim tenom, oko očiju, mogu se javiti kao posledica svakodnevne žurbe, pogrešne ishrane, stresa, nedostatka fizičkih aktivnosti i nedovoljnog sna. Međutim podočnjaci se mogu javiti i kao posledica nekih obolenja ( alergije, bubrežne bolesti, anemija ) te je iz tog razloga potrebna konsultacija sa lekarom opšte prakse i eventualna ciljana ispitivanja. U međuvremenu Vam savetujem da stavite hladne kesice čaja i držite ih 15ak minuta dnevno.