Pre nego što sam počeo da se bavim yogom, moj život skoro da se nije razlikovao od života većine ljudi. Čak šta više, budući da sam rođen u planinskim krajevima centralne Bosne, moj život prvih 18 godina je protekao dosta mukotrpno. Još od malena, pored škole u koju sam morao da idem kilometrima peške, čuvao sam i krave, između ostalog. Moje silaženje u grad je pratio „kompleks sela“ i priličan osećaj ugroženosti. U pokušaju da se harmonizujem i da vratim izguljeni osećaj samopouzdanja, upoznao sam yogu. Moj susret sa yogom desio se početkom 1993 god. Od samog starta za mene je yoga bila živi spas – tj. idealna prilika da odahnem od pritiska okoline i zahteva svog sopstvenog uma.Moj prvi pravi i jedini živi učitelj yoge zvao se Slobodan Vasić (poznat kao Yogendra Rishi). Punih 12 godina čovek mi je bio mnogo više od učitelja. To je bio i ostao jedan od mojih najboljih prijatelja. Ni sam ne mogu da procenim šta sam sve naučio u kontaktu sa njim. Od svega, mislim da je najvrednija vera u sebe, uživanje iz trenutka u trenutak večito u sadašnjem trenutku, da dišem i da budem „običan i svoj“. Moje podučavanje yoge je bio logičan sled na putu razvoja. To mi je bila izvrsna prilika da stvarno testiram ono što sam znao iz svog sopstvenog iskustva, kao i sve to što sam saznao od drugih učitelja i tradicije. Sada, slobodno mogu da kažem da je meni yoga život i život je ono što je yoga u esenciji . Ja gledam na yogu kao na nerazdvojivi deo ostatka mog života. Moja namera u yogi je da budem živi primer kako se živi yoga, a ne samo rade asane, pranayame, yoga nidre, meditacije... Za sada, moje razumevanje svrhe i značaja yoge volim da prenosim, osim mojim studentima, i široj javnosti, putem članaka.