Poštovana,

skvamocelularni karcinom bronha je jedan od najčešćih tipova karcinoma pluća. Njegov nastanak se povezuje sa pušenjem. Spada u grupu tumora koja raste sporo, ali ima značajan maligni potencijal, te često daje metastaze. Rast tumora ne prati uvek i rast krvnih sudova, što dovodi do nekroze u tumoru i pojave i po život opasnih krvarenja. Terapija izbora za ovaj tumor je operacija dok je još u ranoj fazi. Činjenica da Vaš rođak prima hemioterapiju, a da nije prethodno operisan govori da se verovatno radi o uznapredovalom tumoru u vreme dijagnoze. To ne znači da treba izgubiti nadu. Danas postoje brojni lekovi koji se mogu primenjivati kod ovog tipa tumora. Mnogi novi lekovi su u pripremi. O vrsti terapije kod Vašeg rođaka odlučivaće stručni konzilijumm lekara.

Prof. dr Milan Rančić

Poštovana, Kod vašeg oca je verovatno dijagnostikovan nemikorcelularni karcinom pluća, jer samo kod ove vrste tumora pluća se sprovodi operativni tretman. Nakon operacije sprovodi se dodatna (adjuvantna) terapija. To može biti zračenje ili primena hemioterapije. Ta vrsta terapije ima za cilj da poboljša efekte operacije i da deluje na one maligne ćelije koje su tokom operacije "odlulatele". U tu svrhu daju se razlićiti lekovi, ali je uvek osnova cisplatin, koji je najpotentniji lek i daje najbolje rezultate. Adjuvantna terapija obično traje 3-6 ciklusa, a procena se vrši u svakom konkretnom slučaju. Trajanje jedne serije, tj. jednog ciklusa terapije zavisi od odabranih lekova i protokola davanja, a može biti jedan ili više dana. Obično se lekovi daju prvog, drugog i trećeg dana početka ciklusa, ali ima protokola gde se lekovi daju prvog, osmog i petnaestog dana ciklisa. Protokol se obnavlja na 21 ili 28 dana, a prvi dan davanja leka je i prvi dan protokola. Lekari koji sprovode terapiju o tome vode računa, tako da pacijent ne mora da pamti kada i kako se protokol nastavlja, ali je dužan da se u određeno zakazano vreme pojavi kod lekara. Odluka o nastavku terapije se obnavlja kod svakog novog ciklusa i zavisi od stanja pacijenta, učinka terapije i od pojave neželjenih i toksičnih dejstava lekova.
Prof. dr Milan Rančić

Poštovana, Teško je dokučiti razlog bola koji osećate. Svakako je važno znati da ste pušač, ali taj podatak možda nema nikakve veze sa pojavom bola. Da bi se utvrdilo šta Vas boli i zašto Vas boli potrebno je uraditi bar sledeće: 1. pregled lekara (pulmologa) 2. osnovne laboratorijske analize 3. rtg snimak pluća 4. rtg snimak koštanih struktura grudnog koša. Pregled rezultata ovih analiza utvdiće da li su potrebna dopunska ispitivanja ili je moguće postaviti dijagnozu. Dok se ne razjasni šta Vas boli ako možete da izdržite ne uzimajte lekove protiv bolova, jer to obično maskira kliničku sliku.
Prof. dr Milan Rančić

Poštovana, Još dosta toga treba uraditi na kontrolnim pregledima da bi se utvrdila aktivnost bolesti i procenio stepen oštećenja funkcije pluća. Pored provere hematoloških i biohemijskih analiza, obavezno treba proveriti nivo enzima ACE, nivo kalcijuma u krvi i u urinu i uraditi imunološke testove. Za neke od tih testova je potrebno sprovesti bronhoalveolarnu lavažu, tj. dobiti ispirak pluća. Jedan od važnih delova je sprovođenje testova plućne funkcije, da bi se utvrdilo da li bolest utiče na razmenu gasova. Osim toga, sarkoidoza je multisistemsko oboljenje, koje može da zahvati mnoge organe, pa je potrebno nekada uraditi kardiološki pregled, orl, oftalmološki, neurološki pregled i i dr. Nekada u lečenje i praćenje pacijenta se uključuje i reumatolog i dermatolog. Zbog toga morate potražiti kvalifikovanog doktroa koji dobro poznaje ovu bolest kako bi ste dobili zadovoljavajući tretman.
Prof. dr MIlan Rančić

Poštovana, Da ne bi nagađali, Vam prvenstveno treba lekarski pregled. Tom prilikom biće utvrđeni simptomi i izvršen fizikalni pregled respiratornog sistema. Nakon toga se sprovode osnovne dijagnostičke procedure: laboratorijske analize i krvnog seruma, rtg snimak pluća, ekg, spirometrija. Postoje stanja u kojima svi nalazi mogu biti u redu, a da kod Vas ipak postoji latentno oboljenje. Naravno, postoje testovi kojima se i to otkriva. Šta će konkretno biti potrebno sprovesti kod Vas utvrdiće se pri prvom kontaktu sa doktorom. Prof. dr Milan Rančić

Poštovana,
U osoba koje imaju hroničnu opstruktivnu bolest pluća gljivice mogu biti čest problem. Bujanje ovih mikroorganizama nastaje delom zbog specifičnog imunološkog stanja organizma, a delom je potencirano čestom upotrebom antibiotika. Takođe, preprati inhalacionih kortikosteroida koji se koriste u lečenju bolesti pogoduju razvoju gljivica. Kako se boriti? Antibiotike koristiti samo kada su neophodni i što kraće. Sa antibioticima uzimati i neki antimikotik kao preventivu. Izbegavati kiselu i zaslađenu hranu jer ti uslovi pogoduju razvoju gljivica. Posle svake upotrebe pupmica isprati usta rastvorom sode bikarbone, ili čistom vodom. Povremeno prekontrolisati ispljuvak, bris grla i nosa na prisustvo gljivica. U slučaju da ove mere nisu dovoljne potrebno je da se javite lekaru kako bi on sproveo dopunsku dijagnostiku i preuzeo dodatne mere.
prof. dr Milan Rančić

Poštovana,

Molim da mi dostavite više podataka o stanju, tj. bolesti Vaše tetke, jer je terminologija koju ste upotrebili dosta konfuzna. Opišite mi tegobe, nalaz lekara i rezultate dopunskih ispitivanja, ako su sprovedena.
Prof. dr Milan Rančić

Poštovana,

Mycoplasma pneumoniae je mikrobiološki agens koji je otkriven krajem 19. veka, a prvi opis upala pluća kod muškaraca izazvanih ovim agensom pojavili su se 1938. g. Ovaj agens ima neke karateristike bakterija, a neke virusa. Ima poseban afinitet prema epitelnim ćelijama respiratornog sistema koje oštećuje produkcijom vodonik peroksida. Upale pluća izazvane ovim agensom javljaju se tokom čitave godine, ali obično pri kraju leta. Epidemije se mogu javiti u zatvorenim kolektivima (vojska, zatvor, internati). Simptomi bolesti su groznica, jeza, malaksalost, kašalj, bolovi u grlu i grudima, nekada glavobolja i neurološka simptomatologija. Inkubacija je oko tri nedelje. Pri pregledu nalaz na plućima je obično vrlo oskudan. Bolest se leči antibioticima: eritromicin 500 mg na 6 h, 7 do 14 dana, claritromicin 500 mg na 12 h, 7 do 14 dana, azitromicin 500 mg prvi dan, 250 mg od 2. do 5 dana, doksiciklin 100 mg na 12 h, 7 do 28 dana. Izazivač se dokazuje ili izolacijom ili preko nalaza antitela u serumu. IgM antitela se stvaraju u ranoj fazi odgovora na infekciju, dok se kasnije stvaraju IgG antitela koja su odgovorna za glavni imunološki odgovor. Da li treba da uzimate terapiju zavisi od kliničke slike koju prezentujete i od tegoba koje imate. Zbog toga Vam savetujem da se sa svojim lekarem posavetujete oko terapije. Teoretski, ukoliko je izražena klinička slika možete biti infektivni za okolinu.
Prof. dr Milan Rančić