Treba da posetite neurologa i najpre primenite njegovu terapiju, a zatim fizikalni tretman (postoji veliki izbor fizikalni procedura koje će ublažiti tegobe). Nema razloga za depresiju, takve bolesti se uspešno leče.

Ukoliko se radi o samom rebarnom luku, ništa se ne može videti ultrazvukom. Treba da uradite RTG grudnog koša, gde će se videti sam rebarni luk. Nekada, tegobe može izazvati postojanje "dodatnog" rebra.

Ne treba da je stavljate niti u polusedeći niti u sedeći položaj! Nije normalno da dete sa 4, 5, 6, meseci sedi, kao što nije normalno da u tom uzrastu vozi bicikl. Sedenje je položaj koji se ostvaruje potpuno spontano, onda kad dete SAMO sedne. Normalno je da dete od petog meseca, pa sve do osmog ili devetog, u ležećem položaju na leđima odiže noge od podloge i vuče ih prema glavi, te tako formira svoj kičmeni stub i jača mišiće potrebne za stabilnost, a istovremeno prebacuje svoje težište ka glavi. Svako okretanje deteta sa osloncem na zadnjicu dovodi do sabijanja kičmenog stuba, deformacije i usporavanja funkcije šake. Prosečno zdravo dete može da sedne između 9 i 12 meseci: tek kada se samo okrene sa leđa na stomak (5-6-7), zatim se na stomaku odigne od podloge i zauzme puzeći stav (8,9,10 mes.), zatim se "na šakama i kolenima "ljulja" napred-nazad i iz tog položaja, podmetanjem noge ispod zadnjice, seda. Od preranog prisilnog postavljanja u sedeći položaj, vi nećete imati nikakve koristi, a dete može imati štete. Pročitajte na ovom sajtu tekst o normalnom razvoju kretanja.

Ako ni posle šest meseci nema efekta od elektro-stimulacija, treba ih prekinuti i potražiti uzrok, odnosno nivo oštećenja nerva. Obratite se dečjem neurologu i zatražite dopunsku dijagnostiku nivoa lezije.

Radi se o degenerativnim promenama na vratnim pršljenovima koje same po sebi nisu "opasne", ali mogu dati neprijatne simptome. Prijala bi vam fizikalna terapija (npr. ručna ili ultrazvučna masaža, laser, elektro terapija, vežbe za bolni cervikalni sindrom...) Možete probati lokalnu primenu nekog od antireumatskih gelova ili krema, kao i neki od lekova iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova.

Takav osećaj može biti posledica opšte slabosti zbog prethodne bolesti (ako ste imali prehladu, kašalj, bronhit, temperaturu). Ako nema nikakvih promena na kolenima, tipa crvenila, otoka i sl., sačekajte još desetak dana, trebalo bi da tegobe prestanu. Ako se bolovi nastave ili pojačaju, treba da snimite kolena (RTG ili magnetna rezonanca).

Kod deteta preko dve godine morao bi biti poznat uzrok motoričke retardacije i hipotonije. Dakle retardatio motorica i hypotonio, NISU dijagnoze već simptomi. Nemojte poslušati ni jednog već se obratite dečjem neurologu. Kod spuštenog svoda stopala savetujem uloške.

Potrebno je da uradite rendgenski snimak vratne i torakalne kičme koji će pokazati o čemu se radi. U međuvremenu probajte da koristite neki od antireumatskih gelova ili krema za spoljnu upotrebu (diklofenal, ibuprofen i sl.) Prijala bi vam i fizikalna terapija (ručna i ultrazvučna masaža, laseroterapija, elektroterapija).

Habitualna luksacija ramena, ukoliko se ponavlja ćesto, treba po pravilu da se reši operativno. I pre i posle operacije potrebna je rehabilitacija u cilju jačanja mišića oko ramenog zgloba (u proseku nekoliko meseci sve ukupno). Operacije se ne mogu prosto podeliti na "lake" i na "teške". Kako će opearacija proteći i kakav će tok oporavka biti zavisi od svakog pojedinačnog slučaja. Trebalo je i do sada pokušati sa fizikalnim tremanom (prvenstveno vežbama za stabilizaciju i jačanje mišića) koji bi eventualno sprečio ponovne luksacije.

Postoje protruzije diskusa između pršljenskih tela. Prisutne protruzije diskusa srećom ne vrše pritisak na korenove nerava i kičmenu moždinu i to je veoma bitno. Savetujem vam konzervativno lečenje i fizikalnu terapiju.