Možda bi trebalo da uradite RTG snimak petnih kostiju, da bi definitivno bili sigurni u dijagnozu. Ako taj nalaz bude uredan, jedino vam preostaje regulacija telesne mase (prevelika težina opterećuje ceo organizam, posebno donje ekstremitete). U međuvremenu probajte da namažete bolna mesta nekom od antireumatskih krema ili gelova (ibuprofen, fastum, biofreeze,...)

Vama je potrebna fizikalna terapija u najbližoj ustanovi koja ima tu službu ili u nekoj banji. Fizikalni treman treba da sadrži vežbe za jačanje mišića oko kičmeneg stuba, kao i procedure za smanjenje bolova. Ukoliko su "napadi" bolova i pored toga suviše česti, posetite neurologa i neurohirurga i tražite i njihova mišljenja. Ako osim bolova nemate drugih siptoma i tegoba (neuroloških smetnji i dr. ) budite uporni sa fizikalnom terapijom.

Za prelom tibije koji je rešavan gipsanom imobilizacijom od sedam nedelja, pojava otoka je sasvim očekivana. To može trajati više meseci i to su zaista statički otoci (ne "kuva" se ništa). Nastavite sa vežbama koje ste naučili na fizikalnom tremanu, bavite se svakodnevnim aktivnostima , a u časovima odmora dok sedite u fotelji, podignite tu nogu na susednu fotelju (ne dozvolite da "visi"). Možete koristiti i Lioton gel.

Postoji takva mogućnost, ali je potrebno uraditi rendgenski snimak lumbosakralnog dela kičme, kao i EMNG da bi se utvrdilo o čemu se zaista radi.

Synovitis je zapaljenje sinovijalne membrane, što izaziva i nakupljanje sinovijalne tečnosti u zglobu. (Sinovijalna membrana je normalno prisutna struktura u svakom zglobu, kao i sinovijalna tečnost). Može se potpuno izlečiti i ne bi trebalo da imate bilo kakve posledice. Nakon faze mirovanja potreban je fizikalni tretman,

Treba da pokušate sa intenzivnim i dugotrajnim fizikalnim tretmanom koji obavezno treba da sadrži kineziterapijske vežbe za jačanje mišića stabilizatora kolena. Naravno, ako to ne reši problem, postoji mogućnost operativnog zbrinjavanja.

Normalan razvoj kretanja u prvoj godini života, kod zdravog deteta odvija se potpuno SPONTANO, bez učenja!!!. Sve položaje, pokrete, stavove, dete nauči i savlada potpuno samo. Nije potrebno učiti dete da sedi, hvata, cupka, stoji, hoda. Svaki pokušaj učenja je zapravo vrlo grubo uplitanje u razvoj, što može samo naškoditi detetu i usporiti ga. Živimo na planeti Zemlji gde postoji sila gravitacije koju nikako ne možemo izbeći. Svako "laganje" deteta da gravitacija ne postoji (npr. posedanje uz podupiranje jastucima, vođenje za ruke, stavljanje u šetalicu) štetno je za dete jer će se ono kad tad sresti sa gravitacijom i onda će biti manje motorno sposobno i nespretno. Nemojte učiti dete da sedi, stoji i hoda, pustite da to uradi samo kad bude spremno. Vaše je da mu obezbedite normalne uslove za razvoj (stabilnu, sigurnu, čistu, toplu i bezbednu površinu, odakle ne može da padne i da se povredi, a to je nakon 5. meseca, ogradica ili pod). Prosečni okviri su sledeći: u 5. mes. treba da se okrene sa leđa na stomak, u 8. ili 9. da se na stomaku podigne na šake i kolena, iz tog stava da sedne samo između 9. i 11. meseca, da ustane i hoda bočno od 11,5 do 13., da hoda napred od 12 do 18. meseca. Više o ovome pročitajte na ovom sajtu "Normalan razvoj kretanja u prvoj godini života", autor Lidija Dimitrijević, ili u knjizi "Neometan razvoj odojčeta" Barbara Zukunft-Huber.

Prvo pitanje niste ni postavili, već ste samo opisali postupak lečenja kod Vašeg deteta, tako da ne znam šta Vas interesuje u vezi sa pes equinovarusom. Drugo pitanje u vezi sa resicom na jeziku spada u domen otorinolaringologa ili oralnog hirurga, ali Vam mogu reći da se radi o vrlo jednostavnom zahvatu.

Dužina trajanja oporavka nakon iščašenja ramena sa frakturom lopatice zavisi od primarne sanacije (konzervativne ili operativne), kao i od vrste i dužine imobilizacije, godina i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, vrste vežbi i fizikalnih procedura. Ako je dobro urađena repozicija ramena i fiksacija lopatice, ako ste u dobroj kondiciji i nemate nikakvih komplikacija, budite uporni sa vežbama za povećanje obima pokreta i jačanje mišićne snage (naravno POSTEPENO I DOZIRANO uz nadzor lekara i terapeuta) i za par meseci sve može doći na svoje mesto.

To što dete ide oko stola i pored nameštaja pomerajući se po sistemu "noga do noge", zove se bočni hod i uvodna je faza u frontalni hod (prema napred). Ako hoda bočno, ako može sam da se dovede u stojeći stav, mislim da nemate razloga za brigu. Frontalno prohodavanje počinje kod dece rođene u terminu negde između 12 i 18 meseci. Ako je dete rođeno ranije, treba mu za to vreme produžiti rok. Nisu sva deca ista i ne mogu svi prohodati onda kad to piše u knjigama. Ako je dete neurološki zdravo, ako nema smetnje tonusa i koordinacije, uskoro će hodati samostalno.