Dr Dragana Krasić

Poštovana,
Suprug i ja očekujemo bebu. Njegov ujak , boluje od neke duševne bolesti. Svakodnevno uzima lekove. Ne znam o kojoj je bolesti reč. Često razgovara, sam sa sobom. Pa me zanima da li mi možete na osnovu ovoga odgovoriti u kojoj meri je nasledno. Postoji li opasnost za naše potomstvo.
Hvala.

Poštovana dr,
Zamolila bih Vas da mi preporučite nekog stručnjaka za kognitivnobihevioralnu terapiju u Beogradu, buduci da se već duže vremena lečim, pijem lekove, u lokalnom dz, od opsesivno-kompulsivnog sindroma. Čitala sam da je ova vrsta terapije uspešna kad se primenjuje zajedno sa medikamentima.
Unapred sam Vam zahvalna.

Poštovana,
Interesuje me dijagnoza somatski psihosindrom f32.11.
Hvala unapred.

Poštovana dr,
Od 1998 god. počeo sam da bolujem od psihijatrijske bolesti u početku se manifestovalo sledećim simptomima: strahovi, nametanja negativnih misli kako sam nešto radio protiv svoje volje, da bi kulminiralo teškim dusevnim stanjem. Pomoć sam potražio u lokalnom domu zdravlja kod psihijatra koji mi je dao lekove od kojih su: metoten, meleril, ksalol i još neke nesečem se tacno. Lečenje je trajalo od Decembra 1999 do Avgusta 2000 god. Međutim nije bilo zadovoljavajućih rezultata lečenja da bih od Septembra 2000 god. Počeo lečenje na vma ambulantno. Od terapije sam dobio sledeće lekove: Lorazepam od 2,5mg. Leponex od 25mg. Sulpirid od 50 mg. I flunirin od 50 mg. Prva tri sam uzimao 3x dnevno uključujući i Flunirin 1 tbl. ujutro. U početku sa tom terapijom kontrole su bile svakih nedelju dana a tek nešto kasnije na dve nedelje, to je trajalo negde oko 2 meseca. Zatim je došlo do vidljivog poboljšanja kontrole su se proredile na 3 meseca ta terapija je trajala negde do Maja 2004 god. Zbog napredovanja poboljšanja zdravlja te iste godine smanjena je terapija na dva leka od kojih su flunirin i lorazepam. Od 2005 god. Došlo je do vidnog poboljšanja zdravlja da bih od Februara 2006g od. Počeo da uzimam lek Zoloft od 50mg. 1x1, Sulpirid od 50mg. 1 kaps. Uveče i Lorazepam od 1mg. Po potrebi. Na kontrole idem jednom u godinu dana interesuje me da li svi ti lekovi koje sam uzimao imaju štetne efekte po organizam ali su mi pomogli u ozdravljenju? Sa ovom terapijom se osećam izuzetno dobro što se tiče psihe. Da ne zaboravim moja dijagnoza je F42.
Poštovanje i hvala.

Poštovana doktorice!
Moj problem je u tome što prilikom sna, ne mogu doći do vazduha, kao da se gušim. To se dešava retko i to kad mi je nos zapušen (jedna ili obe nozdre) pa se budim u paničnom strahu. Obično sanjam kako se sprovirem kroz uske prolaze. (inače ne patim od klaustrofobije) to rešavam tako da pokušavam da dišem duboko ili uzmam blagi sedativ  i prođe za nekoliko minuta. Ali isto mi se dešava i kad sam budan kad pomislim na to. Ima li načina da se toga rešim.
Hvala na savetu.

Poštovana,
Imam problema sa depresijom već nekoliko godina, da kažem sa nekim pauzama i uzimao sam rivotril i amyzol neko vreme pa kao bilo mi je bolje, pa sam opet opet imao problema pa sad uzimam rivotril i cipralex, i opet mi je bolje! Oženjen sam, planiramo bebu, pa bih hteo da Vas pitam za savet da li da to uopšte pokušavamo zato što uzimam ove lekove i imam problem sa da tako kažem hroničnom depresijom!?
Unapred hvala!

Poštovana,
Ponekad se osećam toliko glupo i prazno, beskorisno. Osećam neku napetost često puta bez razloga hoću da se rasplačem, osećam da mi se grči želudac neku nervozu ma skroz bezveze! Lekari to nazivaju depresijom anksioznost. Davali su mi asentru, flunisan zoloft ali meni to ništa ne pomaže. Sad pijem samo Bromazepam od 3mg, jednom dnevno, ali ni ne spavam dobro neke noćne more ustanem umornija. Obzirom u uslovima u kojima živim dobro je kažu! Kako da prevaziđem sve te strahove od gubitka. Kako da gledam u budućnost sa ovakvim haosom u glavi. Nisam valjda toliko zapala da ne mogu da izađem iz ovoga!
Unapred Vam hvala na savetu.

Poštovana,
Od pre mesec dana osećam čudne strahove, plašim se da će mi se nešto desiti, kad sam sama umišljam da bolujem od najgorih bolesti, od juče je čak i srce počelo ubrzano da mi kuca. Upisala sam fakultet u drugom gradu i treba da odem tamo sama da stanujem, plašim se i toga. Ne znam da li to ima neke veze s tim. Čak sam umislila da ću dobiti rak pluća jer sam pušila, ali od pre 3 dana sam i to prestala. Molim Vas pomozite.
Hvala

Poštovana,
Pre četiri godine mi je umrla majka. Bila sam sama sa njom, čekajući hitnu pomoć koja je došla tek nakon 40 minuta... suviše kasno. Dve nedelje posle toga počeli su problemi sa spavanjem, aritmijom, gušenjem, napadima panike. Kada je postalo neizdrživo, jer po dva-tri dana i noći ne bih uopšte spavala (pala sam nekoliko puta, ali nisam se onesvestila) potražila sam stručnu pomoć. Koja je pomogla, nakon godinu i po dana redovnih poseta neuropsihijatru i upotrebe antidepresiva. To je sve sada iza mene, fizički problemi, lekari i lekovi. Mislila sam da sam dobro, do skoro. Iako nikada više nisam bila kao ranije, uvek svesna tuge i teskobe, smatrala sam to normalnim. Čak i umišljen bol u grudima i teskobu koji su se povremeno javljali. Međutim, od pre nekoliko meseci ponovo se osećam sve lošije. Živim sama, nemam dečka/muža/porodicu i lično mislim da je to problem. Imam prijatelje, oca, sestru (i njenu porodicu). Ali ipak sam, na kraju dana, potpuno sama. Ono što me zabrinjava je činjenica da sam počela da se povređujem. Pritisak u grudima se povuče jedino nakon što osetim pravi, fizički bol. Prvi put sam to uradila pre oko mesec dana, osećala sam se vrlo loše i udarila sam se iz sve snage pesnicom po glavi, slučajno, pre potpuno nevoljnim pokretom očajnika (nešto poput udaranja nogom o pod od besa). Čim je počela glavobolja, počela sam lakše da dišem i osećaj gomile kamenja na mojim grudima je nestao. Nekoliko dana kasnije uradila sam to ponovo - ovog puta namerno. Onda sam našla efikasnije rešenje. Udarac kajšem po leđima. Taj bol je dovoljno oštar i dovoljno snažan da potisne sve ostalo. Osim stida i straha da gubim razum. Ali ipak mi je lakše. Znam da takvo ponašanje nije normalno. Ja ne volim bol, ne volim grubost, to me ne uzbuđuje i ne osećam potrebu za dominacijom, mazohizmom niti bilo čime sličnim (ovo moram da naglasim, jer nisam sigurna da li uspevam da objasnim kako je bol samo ventil za teskobu, ne faktor seksualnog uzbuđenja). Ali isto tako, ne mogu da se nateram da potražim stručnu pomoć, sramota me je. Sramota me je što sam suviše slaba i što radim nešto što niko normalan ne radi. Da li uopšte mogu sama sebi da pomognem, da se oslobodim nečega toliko lošeg i toliko... nenormalnog?
Hvala unapred.

Poštovana,
Hvala na pomoći puno će mi značiti, ali sam htela još nešto da pitam, pošto sam ja iz male sredine i ne budem li slučajno našla ursulu goldman ili lujzu heil, šta mislite da li ih mogu naći po Beogradskim knjižarama?
Hvala unapred.