Dr Dragana Krasić

Poštovana,
Moje pitanje je da li mogu svojom voljom, a imam je, izlečiti panično stanje bez lekova. Prvo napadi su bili simptomi, lupanje srca, gušenje i to je nestalo i bila sam opet dobro 4 mes, da bih se opet pojavili napadi posle jednog razočarenja, opet tahikardija, onda depresija pa još gore od svega derealizacija koju nekad izkontrolišem i sama, kad pokušam da vratim optimizam, da li ću moći sama to savladati?
Hvala.

Poštovana,
Moja tetka ima problem sa alkoholom ja bih rekla već 30 godina sigurno. Njoj je 61 god. Nije da se napija svaki dan ali jednostavno pije često, zavisna je. Vidim da neće da se leči, rekla je kao da je krenula na lečenje ali sam primetila da opet pije. Molim Vas da mi kažete koje je najbolje lečenje i gde može da ode u Novi Sad da se leči? Kod kuće se sigurno neće izlečiti jer živi sama na žalost a ja da je nadgledam 24h ne mogu.
Hvala unapred.

Poštovana,
Ne znam ni sama odakle da počnem. Verovatno neću dobiti odgovor. Ali moram da još nekom kažem. Ispričam svoju priču. Imam 33 godine. Tromesečnog sina i muža. Imam stan, kola. Ne živim sa roditeljima. Nisam zaposlena. Zdrava sam. Moj problem je u tome što ja sama sebe smatram neuspehom i umesto da pomognem sebi ja se vučem dole. Odlučila sam da ne mogu više tako. Lečila sam se i kod psihijatra. Tačnije još uvek idem. Dijagnoza je 32.2. Pila sam triticco retard 1 tabletu uveče u trudnoći lorazepam. Sve je počelo sa tim prijemnim ispitima, 90 tih. Ja sam bila odličan učenik koji nije položio prijemni. Završila sam u trogodišnjoj školi. Posle završene prve godine odlučila sam da ponovo polažem prijemni i upisala se u gimnaziju. Roditelji me nisu podržavali čak mogu reći da su me se stideli. Posle je došao fakultet apsolvirala sam ali njima nije bilo dovoljno dobro, dovoljno brzo, sa 25 godina upoznajem momka koji je izbeglica. I opet sam ja sramota. On nema ništa a mi smo dobrostojeći i kako baš za izbeglicu bez igde ičeg. Udala sam se sa 28 za tog izbeglicu. Ali pre toga sam živela u stanu koji su moji roditelji izdavali i meni naplaćivali 220 e. Jer nisam završila kada je trebalo. 2006 sam krenula da se lečim, sada sam u Maju rodila dete. Ostaje mi taj fakultet. Da li da ga završim ili prihvatim da ja nisam ipak za akademskog građanina. A da bila sam odličan đak u osnovnoj školi, u gimnaziji i na fakultetu mi je prosek bio oko 9. Ne znam šta da radim i odakle da počnem. Volju i želju mi ni jedan ad ne može vratiti to znam ali kako da krenem napred.
Unapred hvala.

Poštovana doktorice,
Pisala sam Vam i prije i veoma se zahvaljujem na Vašem odgovoru. Poslušala sam Vaš savet i počela piti antidepresante po preporuci odličnog psihijatra. Sada sam na Ciprelexu 20mg i nisam još osetila njegov puni efekat. Prvo sam počela sa 10mg 3 nedelje i sada mi je 4 nedelja pa sam na 20mg. Lekove odlicno podnosim ali imam brigu jer uz njih ne mogu piti eritromicin, a ja sam alergična na penicilin. Kažite mi šta da radim doktorice? Ja neću videti mog psihijatra sve do sledeći mesec i pošto sam jako puno bila bolesna ove godine, puno puta sam bila na eritromicinima, to je jedno pitanje doktorica, a drugo je koliko treba vremena da prođe da počnem osećati pun efekat tog leka? Dobila sam u slučaju napada panike da popijem Xanax pa ne znam koja je to vrsta leka i da li je sličan našem Bensedinu. On je od 0,5 mg pa mi je lekar rekao da najviše mogu popiti 3 tablete. Nisam ga još probala ali me interesuje. Ja se izvinjavam što sam Vam postavila par pitanja ali biće mi veliko zadovoljstvo da dobijem odgovor od Vas.
Sa velikim poštovanjem doktorice.

Poštovana,
Već duže vreme imam poremećen san, otprilike 20 godina i to u nekim ne meni razumnim intervalima oko 3 meseca spavam 3 ne. Kad ne spavam nije mi teško da zaspim ali se budim posle 2 sata i tako polu budan dočekam jutro kad pred buđenje sat do dva zaspim. Napominjem da nisam lečen po tom pitanju, relativno sam zdrav i ne pijem niti pušim, a ne pijem ni kavu niti sam gadan. Zadnju godinu pijem lek lorazepam 2,5 i dobro sam spavao ali se sve ponovo vratilo na staro. Očajan sam te Vas molim da mi preporučite kom lekaru da se obratim ili ustanovi. Još sam radno sposoban, tj radim ne jako teške poslove. Napominjem da ukoliko uhvatim ritam tj. u 10 spavanje u 6 dizanje i san ide nekako. Porodičan sam čovek i srednje situiran, sa suprugom i dve kćerke u sopstvenom stanu. Molim hitan odgovor.
Hvala unapred.

Poštovana, dr. Dragana,
Imam 37 god. Muža i dete od dve godine. Mnogo sam nervozna, napeta, stalno mi se plače, i u stomaku osećam nervozu. Muž počinje da sumnja da imam drugog jer nemam interesovanja za njega. Već dve nedelje je to toliko naglašeno da smeta i meni, za druge da ne pričam. Postala sam ljubomorna, zavidna, niko mi nevalja. Popijem po nekada bromazepan, jer ne volim da pijem lekove. Da iskoristim priliku da Vam se zahvalim, dovovodila sam dete na razvojno praćenje kod Vas, slušala sam Vaše savete i uspešno završili s tim.
Pozdrav i hvala. Borka

Poštovana,
Moji problemi počinju sa alergijom koju sam dobila 2005. na lek bactrim. Reči lekara u hitnoj su bile da je dobro Što nisam zaspala jer je alergija krenula na srce, ne spolja, i da bi se ugušila. Isprimala sam puno Sinopena u inekcijama i dugo išla kod kožnog lekara zbog crvenila na licu. Od tada su počeli problemi. Ubrzan rad srca, visok pritisak, naročito srčani, znojenje, neka strepnja kao da mi podrhtava celo telo, vrtoglavica. Od analiza sam uradila: ekg, ultra zvuk srca, holter pritiska. Sve je to bilo dobro, ali posumnjali su na štitnu žlezdu. Analize krvi i ultra zvuk su opet bili u redu. Onda sam ja počela da osećam sve ove gore navedene simptome kad negde odem, u prodavnicu, kod lekara, na roditeljski sastanak, u grad. Da bi posle dužeg vremena počela da izbegavam da negde dalje odem sama jer sam se plašila da će mi biti loše. Na moj zahtev prošle godine u Maju tražila sam uput i otišla psihijatru. Prva dijagnoza je bila: socijalna fobija. Od lekova sm dobila: ksalol 0,25 ujutru i uveče i bromazepam ujutru 1,5 uveče 3 mg. Tako tri nedelje. To mi je poboljšalo san ali sve ostalo je ostalo isto. Nisam napomenula da sam izgubila 6 kilograma. Na kontroli mi je određena dijagnoza: panični poremećaj. Osam meseci sam pila: Asenra 25mg ujutru i ksalol 0,25 dva puta dnevno. Stanje se poboljšalo. Onda mi je posle osam meseci moj lekar opšte prakse rekao da postepeno počnem da smanjujem asentru da bi prestala da je pijem jer može da mi šteti. Tako sam i uradila bez konsultacije sa psihijatrom. Verujem da sam pogrešila. Sada opet loše spavam, budim se noću uznemirena, kad odem u prodavnicu, apoteku, školu, gde god se malo duže zadržim kreće isto: vrtoglavica, znojenje, uznemirenost, strah da će mi biti loše, pritisak. Život mi je postao jako nekvalitetan mada se trudim da se to ne vidi i još uvek nekako uspevam u tome. Inače imam 35 godina, dobar brak, dvoje dece, solidan život, i ništa od toga mi nije problem. Molim Vas ako ste u mogućnosti odgovorite na moje pismo.
Unapred zahvalna!

Pozdrav i poštovanje,
Ja sam opet ona devojka 26 godina što sam tražila teku tabletu za traumu, ok htela sam da Vam kažem kako sam se da kažemo razbolela, imala sam jedan problem sa jednon osobom i svađala sam se i on me je udario i ja ja sam se uplašila mnogo od udarca jer nisam očekivala to, ali sutra dan nisam se osećala dobro imala sam vatru na vratu i u želudcu nije mi bilo lepo onako kao neka muka, i otišla kod ljekara on mi je dao Bensedin i Paracetamol imala sam pritisak krvi 145, ali onda smirila sam se, ali posle nekoliko dana nisam se osećala dobro ponovo opet kao neka mučnost u želudac i na vratu i jako napeta i otišla ponovo kod ljekara on mi je rekao da mi je nervena baza i dao mi je eglonil za smirenje, onda počela sam da pijem to rekao mi je da trebam da pijem 5 nedelje to i renisan za želudac ali onda ja slučajno pitam jednu osobu šta znači nervena baza jer bila sam mlada imala sam 24 godina, i toliko napeta nisam bila nikad i čudila sam se i zato pitala sam tu osobu šta je nervena baza, onda ona mi je rekla da je jako opasna dolaze jako ružne misli i tera te puno stvari da radiš što ne trebaju na primer da se ubiješ ili nešto drugo, uglavnom je strašno, i onda ja to stavih te njene reči ne znam ni ja sama kako ušli su mi u glavu i počela da se plašim od ludila jer mislila sam da ću da izludim onda ako počnem da mislim na samoubistvo ili nešto drugo onda stvarno sam počela tako uz tu stresnu situaciju da nosim uz taj taren i loših misli za samog sebe loših ideja onda stvarno sam se razbolela, nisam smela izaći od kuće pogotovo kad bih videla one neke ljude koje imaju problem psihički plašila sam se počela sam da zamišljam kao ja sam to prosto jako sam počela da se plašim jedva bih izašla od kuće sva sam počela da se tresem kad bih izašla i da se znojim nisam bila više lepo koncetrisana kao pre u društvo kad sam izllazila i zato sam se povukla i sedela sam kod kuće, imala strah svaka moja misli počela da se pretvara u strah kao da stvarno će se desiti to uopšte nisam bila dobro, onda otišlla kod psihijatra on mi je rekao nemaš ništa samo ti je ušlo nešto glupo u tvojoj glavi i sam ti je nekako kao kompleks to ali pročieti i dao mi je demetrin da pijem to sam pila neko vreme ali ostavila jer nije mi pomazao iste misli u glavu i strah, onda pila sam citolopram i on ništa nije pomogao onda rivotril i neke druge tablete a sada samo pijem evo 2 meseca i Xanak malo bolje mi je. Ali ipak opet onako kao pod strah, kao da stojim, nisam kao što sam bila onako bez kompleksa, san mi se napravila ovo kao neka trauma zato sam tražila neku tabletu za traumu, videla dam na jednu stranu da Hrvatska je otkrila tabletu za traumu ali to je neki Prepanolol se zove i to sam pila i još uvek nekad pijem u pola propanolola i xanax 0,5 mg je xanax, i malo bolje mi je ali rekoh još uvek ono ko sa kompleksom izlazim osećam nekad opet strah opet znojim se kad češće izlazim onda mnogo bolje ali kad ne izlazim onda kad hoću da izađem jako loš osećaj ili kad idem mnogo daleko od moje kuće jako mi je ono strah kao da ću da propadnem u zemlju nisam ono zdrava kao nekada recimo kao pre 3 godina uvek one reči jako su me uplašili kad sam to čula i počela da se plašim od ludila, jer kao ta osoba je bila nekad tako bolesna i onda meni pričala njenu bolest kako se osećala i onda mi je rekla isto si bolesna kao ja kad sam bila bolesna zato sam se uplašila kad mi je pričala dugo vreme kako se ona osečala, zato Vas molim da mi kažete šta da radim da li da nastavim sa ovim tabletama što ih pijem sad i neku drugu da tražim i da li po Vašem mišljenju proćiće mi da li ću biti ona što sam bila uvek bez ovakvi kompleksa, ja sa izninajvam što ovoliko sam Vas pisala ali trebala sam sam da Vam pišem da Vam kažem konkretno kako mi je došlo ovo osećanje ova premena molim Vas još jednom da mi vratite odgovor šta da radim ili šta da pijem.
Ok hvala unapred i pozdrav, čekam odgovor ponovo molim Vas.

Poštovana,
Kada sam imala 16 godina, roditelji su mi se razveli, a ja sam gledala sve to. Sestra se baš tad udala, otac dolazio i odlazio, a ja sam išla u školu ne znajući šta ću da zateknem kad se budem vratila. To je bilo veoma stresno za jednog "pubertetliju". Sa 19 sam se zaposlila i platu davala na deterdžent, omekšivač, so, šećer. Nisam izlazila, jer sam imala dosta obaveza, tako da odgovorno tvrdim da sam preskočila dobar deo mladosti. Sada imam 25 godina. Do skoro sam imala dečka. Bili smo zajedno 3,5 godine, ali nismo se baš najbolje slagali, pa smo se i rastali. Tada su moji problemi i došli do izražaja. Nemam želju da ustanem iz kreveta, da se okupam, umijem, jedem! Nemam društvo, studiram, ali nemam snage da učim. Plačem, gotovo stalno, ali to ne umem da kontrolišem, jer suze same teku! Krenula sam kod psihijatra, dom zdravlja Pančevo. Imam blaži oblik depresije i dobila sa lek Flunisan. Doktorka kaže da sam "poletna", verovatno zato što sam sama dosla i molila za pomoć. Nije mi bolje! Ne smatram da je rešenje da se osobi mojih godina da Diazepam od 5 mg i da to bude sasvim ok! Nemam novca za privatne lekare i terapije tog vida. Nisam pomišljala da sebi oduzmem život, ali sve češće razmišljam kako izgleda smrt. Smatram da sam inteligentna osoba i da ne treba da odustajem, ali ne umem sama da se izvučem iz svega. Molim vas, pomozite mi!
Hvala unapred.

Poštovana,
Imala bih pitanje u vezi sina. Naime on ima 32 godine i više od 10 godina ima izlive agresije. Sav pocrveni, počne da viče i razbija nameštaj. To traje nekih par minuta, onda ili seda i hvata se za glavu i ili plače ili ćuti, ili pak izađe iz kuće. Pre par meseci odveli smo ga na kliniku i ustanovljena je dijagnoza f29. Moje pitanje glasi, da li je to težak psihički poremećaj. Napominjem da on odbija kontrole i uzimanje lekova.
Hvala unapred.