Dr Dragana Krasić

Molio bih doktora za pomoc. . . Doziveo sam tesku povredu noge, a inace sam bio aktivan sportista. . . Strasno mi smeta to sto ne treniram, i poceo dam da osecam prve simptome depresije. . . Izdvajam se iz drustva. . . Nikakvo drudtvo mi ne prija. . . Nista me ne cini srecnim, kompjuter, tv, muzika, nista. . . Nemam volje ni za cim, ponekad samo ad pijem vode, nemam volje, samo bih da sedim sam i razmisljam. . . Izbegavam kontakt sa drugim odobama. . . Imam taj neki ravnodusno-tuzni osecaj. . . Sve mi je nekako sivo, monotono, isto. . . Da li je ovo depresija, i ako jeste, sta dalje da radim?

Voleo bih da mi odgovori psiholog ili psihijatar. . . Mislim da imam simptome depresije. . . Distanciram se od prijatelja, ništa mi ne prija, ni kompjuter ni tv, ni muzika, po ceo dan želim samo da sedim i ne radim ništa. . . Ne prija mi nikakvo društvo. . . Non-stop razmišljam o toj svojoj povredi noge. . . Ne mogu ni na šta da se koncentrišem. . . Sve je nekakvo sivilo. . . Izbegavam komunikaciju bilo kakvu sa ljudima. . . Sedim sam u ćošku. . . Samo mislim o povredi po ceo dan. . . Pitam se često: " zašto mi se to desilo". . . "kada će proći". . . "zašto baš ja?! ". . . . Da li su ovo simptomi depresije, i ako jesu šta da radim?

Postovanje, pisem vam u vezi clanka koji sam upravo procitala na vasem sajtu vezano za poremecaj ishrane. Specificnost situacije je taj sto moj dvogodisnji sin pokazuje sve simtome bed-a, tj ima opsesivnu potrebu za hranom u velikim kolicinama i to po ceo dan. To traje oduvek, tj od kada je poceo da jede cvrstu hranu, kao beba, jednostavno izgleda kao da je nezasit i da uvek moze i zeli da jede. Trudimo se da ga hranimo sto zdravije, jede puno povrca, voca, kuvane hrane, pa zbog toga nije pretereano gojazan (mada svakako jeste buckast) . Dojen je do 13-og meseca zivota. Moze li se u ovom uzrastu odrediti uzrok ovakvog poremecaja i gde ga treba pregledati (da li su prava adresa psiholozi, nutricionisti, endokrinolozi. .) ? Niko u uzoj i siroj porodici nema ovakav problem. Unapred hvala na odgovoru!

Poštovanje doktorka, opet ja. Muči me u poslednje vreme jedna pomisao što bi možda bila presudna za uzrok mog stanja usamljenosti, depresije i stalne potrebe da se vezujem za neku osobu. Naime, ja sam rođen kao blizanac i to sa 7 i po meseci, jedva sam ostao živ, čini mi se da nisam ni imao 2 kilograma na rođenju, dok sestra nažalost nije mogla da preživi. Stoga me već dugo muči ta pomisao da se baš iz tog razloga osećam stalno usamljeno i da uvek imam potrebu da bude neko pored mene i da se jedino tad osećam sigurnim. Da li uopšte ima smisla ovakvo zaključivanje ili je nešto sasvim drugo u pitanju? Kako da prevaziđem ta depresivna stanja, mnogo me ograničavaju i koče u svakom pogledu. Hvala još jednom na odgovoru, veliki pozdrav!

Poštovanje, imam psihički problem u vezi sa spremanjem ispita. Student sam iii godine. Naime, čim osetim da mi nekako ne ide učenje prilikom spremanja ispita, kao osećaj da je za mene preteško, da neću imati vremena, u grudima osetim neko stezanje, nelagodu, teskobu, potištenost, nemoć, nevolju. Kad to osetim, ne mogu više da se skoncentrišem na učenje i odustajem. Onda se povlačim u sebe, slabo jedem, ne želim nikoga u svojoj okolini, previše analiziram, vrtim se u krug i na kraju ništa od svega ne uradim. Taj period mi je jako težak i mučan, jer mučim sebe, hoću da se nateram da učim, a ne ide mi. Stvaram sebi pritisak i još gore je. Takav osećaj mi se posebno i češće javlja kada živim sam, sve se pojačava i sve više osećam nesigurnost, dok sa druge strane sve postaje mnogo manje značajno kada sa nekim stalno živim. Do sad nisam koristio nikakve lekove. Stvarno više ne znam šta da radim, uvek imam ovakav osećaj i stalno mislim da će prestati, ali se uvek iznova ponovo javlja. Česte su i promene raspoloženja, osećam da gubim tlo pod nogama. Da li u stvari imam problem sa anksioznošću? Osećam da ne stoje stvari na pravom mestu, izgubljen sam. Hvala unapred na odgovoru

Sudeci po tome sto sam procitala o panicnom poremecaju smatram da bolujem od istog. Nisam isla kod psihologa iz razloga sto zivim u jednoj takvoj sredini gde je odlazak kod psihologa za ludake. Zivim u neprestanom strahu, majka sam dvoje dece imam 20 godina i jako povucen zivot. Na ulicu ne izlazim sa prijateljima sam prestala da se druzim iz razloga sto kada god se nadjem napolju osecam vrtoglavicu jako lupanje srca i mam osecaj da se gusim i onda gledam da pobegnem od svega. Prijatelje izbegavam da se neki moj strah ne bi izrazio pred njima mislim da ne bih bila shvacena. Decu ne dajem u obdaniste jer se boim da ostanem sama non stop mislim da cu se ugusiti poludeti da ce me udariti srce i tome slicno jako mi je tesko da zivim u stalnom strahu, od strane supruga nisam shvacena pomozite mi i recite kako da se oslobodim svoih strahova? Unapred zahvalna.

Postovani, prije dvije nedelje sam pocela otezano disati. To mi se desava uglavnom prije nego zaspim, kada mi je dosadno i kada sam sama. Pretpostavljam da dok spavam nemam tih problema, s obzirom da me nista ne budi. Medjutim, ujutru kad se probudim odmah pomislim na to i onda pocinju problemi. To otezano disanje bih mogla opisati kao nemogucnost da udahnem vazduh punim plucima pa zbog toga mi se desava i da vise zijevam, jer tada imam osjecaj da sam udahnula kako treba. Dok obavljam bilo kakve fizicke aktivnosti ne osjecam ovaj problem. Prije dvije nedelje sam bila kod doktora zbog prehlade, poslusao mi je pluca i rekao da su cista. Moram da napomenem da sam zadnjih 10ak dana strasno nervozna i razdrazljiva. Primijetim i da me i najmanja stvar uzbudi (pa cak i kucanje na vratima) ovaj problem mi se jednom javio u srednjoj skoli, kad sam isla kod kardiologa, koji je konstatovao da je sve na nervnoj bazi. Nalazi krvi su mi u redu, a pritisak mi je nesto nizi- 100/60. Imam 22 godine i pusac sam nepune 4 godine (pola kutije dnevno) . Ne znam da li stres koji sam prezivjela prije 4 mjeseca moze biti uzrok ovome, tj. Da je problem psihicke prirode? Ili mislite da ovo ukazuje na neke probleme sa plucima. Molim vas posavjetujte me sta da radim i kojem specijalisti da se obratim? Unaprijed zahvalna. Ljubica

Jednostavno posle 2. Meseca nakon rastave od supruga mira i nekog normalnog zivota ja nemam. U strasnim sam neraspolozenjima, placem bez kontrole, prosto kao da ne zivim. Bili smo zajedno 29. G. Otisao je zbog druge zene mene prestao da voli sto je ocigledno! Ostala sam sa cerkom koja skoro i da nije sa mnom. Uvek je negde da ne bi bila kod kuce. Pomozite mi i hvala vam!

Postovana doktorko-ja sam pisao o mom problemu na delu o urologiji, ali nisam dobio odgovor. . . . Ja bih hteo da vas pitam da li je moguce izleciti homoseksualizam i kako. Napominjem da nisam nikada imao odnose sa muskom populacijom niti to zelim. Imam devojku ali se plasim da stupim u odnose sa njom jer je prvi put bilo neuspesno, nisam imao erekciju. . . Ustvari jesam ali nije dugo trajala. Napominjem i to da sam taj dan imao velikih problemasam popusio vise od kutije cigareta, uzimao alkohol. . . Ali ja se najvise plasim da sam homoseksualac jer me u neku ruku privlace muskarci. . Ali ja to ne zelim, hocu da budem normalan kao i drugi. . . Ja vas molim da mi pomognete, posavetujete, uputite. . . Unapred zahvalan

Pio sam rivotril skoro 6 godina, zadnjih godinu dana pola tablete ujutru i uvece. Po preporuci lekara psihijatra smanjio sam na cetvrtinu po ujutru i uvece uz lorazepam od 2, 5mg dve nedelje a sada uzimam samo lorazepam 1+1/2+1 i osecam se uzasno, glava kao da mi se nalazi u stezi, osecam slabost, dezorijentaciju, nervozu, probadanja u grudima, uvo mi pisti. Da li su to znaci krize nakon prestanka i da li ce prestati? Osecam neodoljivu zelju da popijem pola tablete rivotrila, mislima da bi sve tada prestalo ili da izdrzim? Da li ce biti bolje?