Dr Dragana Krasić

Postovani patim od anksioznog poremecaja i panicnih napada vec sest godina. Isla sam kod psihologa i psihoterapeuta (privatno) i posle razgovora bi mi bivalo bolje ali i dalje nisam resila nista konkretno. Pomoglo mi je da razumem prirodu tog stanja ali ja i dalje imam strah od samostalne setnje, obavljanja normalnih aktivnosti. Idem ja ponekad da setam, ali sam uvek u grcu, imam paniku, strah od straha, i da vam ne nabrajam ostale simptome. Nisam pristalica lekova, nikad ih nisam pila. Pristalica sam bihejvioristicko-kognitivne terapije pa bih vas molila ako mozete da mi posaljete neke clanke kako se izboriti sa tim simptomima jer sam svesna da kljuc problema lezi u promeni nacina razmisljanja. Unapred zahvalna

Postovani. Ni sama ne znam da li mi je potrebna pomoc doktrora ili je u pitanju prolazna kriza i osecaj bespomocnosti sto ne mogu da pomognem majki koja je jako bolesna. Mi smo petoclana porodica koja moze da se pohvali medjusobnom ljubavlju i paznjom. Imam oca i majku, sestru stariju i brata mladjeg. Iako smo jedna prosecna srpska radnicka porodica ipak su moji roditelji uz svu muku uspeli da odskoluju mene i sestru, zavrsile smo fakultete, brat nije hteo da studira a da je hteo ni to ne bi bio problem. Ja sam srecno udata imam divnog supruga koji me voli i kojeg volim, medjusobno se postujemo i pomazemo. Zaista kako se samo pozeleti moze. Posle smrti moga dede za koga smo svi bili jako vezani kao da je doslo do jednog prekida medjusobnog koji ne mogu ni ja sama da objasnim, jednostavno svi smo bili zateceni, uplaseni, povredjeni, ali smo i to nekako prebrodili, mada i dan danas to jako boli. U medjuvremenu, majka mi se jako razbolela, od raka, i koliko god da mi to lecimo i idemo kod doktrora gledamo najbolje lekare da joj obezbedimo, sve mi se cini da dublje padamo. Nikako neki napredak da krene. To je bollest koja ne samo nju da lomi vec i sve nas, izjeda nas i razara. Kad uradimo nalaze i oni budu dobri mi se obradujemo, a njoj nakon par dana opet dodje tesko od posledica operacija i zracenja, to nas tako slomi i mi smo posle izgubljeni. Ja licno ne umem i nekad mislim da ne mogu da se nosim sa tim. Inace sestra, brat i otac smo jako bliski i pomazemo se medjusobno, tesimo jedno drugo a u sebi se svi izjedamo. Moje misli su smo skoncentrisane na to kako je ona bolesna i kako moze da umre, i sta ce biti u ovom slucaju, ssta ce biti u onom slucaju, stalno u glavi motam razne stvari, razmisljam hipoteticki, pokusavam da pomognem a nista ne radim to me unistava. Zapostavljam muza, nemamo dece mada pokusavam da ostanem trudna, mislim mozda mi ti promeni zivot, a opet me istrah da li cu moci da se posvetim njima, muzu i detetu. On mi ne pravi problem zbog toga, nego stavise me podrzava i tesi. Ali svesna sam da to nie uredu prema njemu, a ja ne mogu kuci sa njim kad sam da zivim zivot jer su moje misli samo sa mojom porodicom i sa majkom, stalano razmisljam sta radi kako je ima li bolove. Inace cesto razmisljam o smrti isam pomisao da bih mogla da izgubim nekog dragog mi stvara osecaj soka i bola. Molim vas sta bi bilo najbolje da uradim da skoncentrisem svoje misli i usmerim ih u pravi pravac, imam jaku zelju da krenem napred a ne znam kako?

Pitanje za bojanu dimitrijevic. . . Postovana bojana, pisem vam zbog mog jako dobrog prijatelja jer mislim da mu treba pomoc. Ima 30 godina, jako je inteligentan, bavi se humanitarnim radom mimo posla i odgovoran je. Medjutim. . . Roditelji su mu razvedeni. Otac je umro kad je bio mali a majka se udala za drugog coveka i ostavila ga kod njene majke da ga cuva. Vidja majku jednom mesecno (ne zive u istom gradu) i nekako je previse vezan za nju. Mene brine sledece. . . Jako je emotivno nezreo, ako dobije negativnu kritiku, "baca" se kao dete i odmah bezi u drugu prostoriju i ide da pusi. I uvek tako. . Ako mu nesto nije po volji. Drugo, druzimo se par godina a do sada nemamo nijednu normalnu sliku. On nikada ne stoji mirno za slikanje. Mozda ce vam ovo delovati kao glupa i nevazna stavka ali radi se o tome da se uvek slika "cudno" (kako cekicem udara sebe u glavu, kako lezi na podu sa iskrivljenim ustima i iskosenim ocima. . .) . Nema nijednu ok sliku. Na svim slikama deluje kao da je retardiran. Molim vas, recite mi sta je moguci problem u vezi sa njim. Nema nikakvih sansi za odlaskom kod lekara jer on ovo ne smatra problemom. Ono sto mene najvise brine jesu slike (dozvolicete da iznesem svoje laicko misljenje. . . Ali ove slikee mi deluju pomalo sirofreno. . .) . Hvala unapred. Pozdrav

Postovani, pisem u nadi da cete uspeti nekako da nam pomognete. Naime moj suprug i ja nekoliko meseci unazad pokusavamo da napravimo bebu, u pocetku smo imali probleme sa kandidom, pa sad kad smo je se resili javlja se drugi: svaki put kad se priblize plodni dani erekcije nema, ili je sve u redu do samog momenta penetracije. Posle ciklusa i nakon sto prodju plodni dani sve tece po planu, nikakvih problema nemamo, ali bas tad kad treba sve da funkcionise ono nece. . . Svesni smo da je problem skroz psihicke prirode, ali zbog prevelike zelje da se vec jednom nesto dogodi rezultat izostaje. Volela bih, ako je ikako moguce, da mi odgovor posaljete samo na mail, da ne bude na sajtu. Hvala unapred natasa

Postovani, pijem pshijatrijske lekove. Imam psihoticnu depresiju. Pijem od lekova leponex, eftil, demetrin, zoloft. Od lekova sam se ugojio sa 86kg (visina 181cm) na 128 kg. Pokusao sam da lecim debljinu dijetom, ali sam zbog leponexa stalno gladan, tako da nikako ne uspevam. Interesuje me posto sam isao kod homeopate sledece: posle prvog razgovora dali su mi da pijem kalcijum karbonat koji mi nije pomogao, kako oni kazu da me pogura da drzim dijetu, cak sta vise samo mi je povecao anksioznost, a posle toga su mi dali beladonu da pijem od koje sam dobio halucinacije, te je psihijatar morao da mi poveca dozu leponexa. Interesuje me dali mozete da mi preporucite nekog dobrog homeopatu. Ova dva leka dali su mi u homeoptaskoj ordinaciji jevremovac. Hvala za odgovor.

Poštovani dr, u septembru sam postala majka svoje druge devojčice, tog meseca sam i prvu ćerku navikavala na vrtić, dete je imalo proliv i povraćalo je, plakalo, bilo bolesno, sve mi je to teško palo (odbijala je vrtić) . Beba se u 9. Om mesecu postavila karlično, tako da sam porođena hitnim carskim rezom. Majka mi se razbolela nakon porođaja, pa sam je odmah po dolasku iz bolnice poslala kući a suprug mi baš i nije mnogo pomogao, iako sam očekivala. Beba nije mogla da sisa zbog uvučene vilice, pa sam se mučila i bila uporna da dojim po savetu lekara, najpre davajući izmlazano mleko iz flašice pa potom dojeći na veštačke bradavice, beba je plakala 3 meseca svaku noć od 21-1h 30, ali ne zbog grčeva nego zbog nedostatka mleka, usled hroničnog umora. Stariju ćerku sam poštedela vrtića jer tata radi od 6h a nisam imala nikog da je makar i odvede do vrtića u neko normalno vreme. U međuvremenu sam dobila i posao nastavnice, koji nisam odbila jer mislim da se takva prilika ne ukazuje baš svaki dan. Rešili smo da se preselimo u odvojeni sprat kuće muževljevih roditelja, da bi deca imala dvorište, a ja makar malo pomoći jer smo sami u gradu. Jako sam napeta, nervozna, ne mogu da se opustim, a od skoro se javila i stomačna nervoza i utisak da mi se kap hladne vode sliva niz glavu u zoni iznad desnog uha. Ne znam da li bih trebala potražiti lekarsku pomoć?

Moj muz je voajer. Zivimo u braku 12 godina i do sada sam se pravila slepa u pogledu tog problema jer je te svoje aktivnosti obavljao van kuce, medjutim u zadnje vreme postalo je nepodnosljivo. On nema smirenja. Poceo je da me posmatra kroy odskrinuta vrata u svako doba dana i noci, kad sam u kupatilu stoji ispred vrata i radi bog zna sta. Ne spava po svu noc izlazi i ulazi lupa vratima remeti mi mir. Imamo cerku od devet godina. Pocinjem da se plasim. Pratim svaki njegov pogled i ne smem da je ostavljam duze vreme sa njim svasta mi prolazi kroz glavu. On ima 46 godina. Za ovaj problem niko nema razumevanja. Obracala sam se sluzbi za socijalni rad. On nije hteo da se odazove. Ja ne znam sta da radim kome da se obratim. Postoji li neki lek koji bi mu krijuci davala da se smiri da bi svi imali mira u kuci ne spavam nocima i mnogo se nerviram

Postovana gdjo krasic moj problem je poceo pre 4 god. Sa nesanicom tada sam bila jos u radnom odnosu. Sada je sve drugacije pre oko 2 god. Pocele su vrtoglavice gusenja, lupanja srca, skakanje pritiska a sada sam pocela vec slabije da idem u drustvo da mi nebi pozlilo. Kod svih mogucih specijalista sam bila. Od kardiologa, endokrinologa, gastroenterologa, otorinolaringologa, snimala krvne sudove vrata, kicmu i sada sam 25 januara otisla kod psihijatra kojem sam sve to ispricala dao mi je da pijem ksalol 0, 25 i rivotril cetvrtinu to sve da pijem ujutro i uvece i za mesec dana kontrola. Ja naprimer ksalol popijem ujutro oko10 a rivotril oko12 jer se bojim da to popijem odjednom pa da nemogu normalno da funkcionisem jer sam majka dva deteta. Dali ja mogu sa ova dva leka normalno da obavljam svoje obaveze i dali ovo moze da se izleci jer jos uvek oseti neku vrstu mantanja u ocima. Unapred sam vam zahvalna.

Potreban mi je vas savet, izgubila sam novorodjence po rodjenju pre godinu dana sada imam problem da donesem odluku o novoj trudnoci i zbog toga imam i poljuljane odnose sa partnerom. Sta mi preporucujete, da li je potrebno da se obratim psihijatru ili nekom drugom srucnom licu? Imam simptome bezvoljnosti, placa, ne mogu otvoreno govoriti o tome. . Ocekujem vas odgovor, s postovanjem sanja marinkovic

Da li mi mozete preporuciti lekara iz centra za mentalno zdravlje u nisu, bila sam u depresiji i anksiozna sa teskim telesnim sitomima, nakon 12 god. Robovanja psih. Poremecajima osecam se snaznije i zdravije i smatram da je najgore iza mene ali jos uvek vucem strahove od visine, putovanja tj. Voznje po nenaseljenim predelima,. . . Smatram da je u pitanju strah da ce mi se nesto desiti jer imam cesta gusenja i podrigivanje. Imam divnu cerkicu od 6 god i spruga i zelim da se izlecim da mogu nesmetano uzivati zajedno sa njima u zivotu. Unapred zahvalna marija jovanovic