Dr Dragana Krasić

Duze vreme patim od socijalne fobije-od kada znam za sebe. Nisam u stanju da uspostavim prijateljstvo sa ljudima, uvek sam sam, u komunikaciji se plasim da ce me neko ismejati ili mi dati neki ruzan nadimak i zato sam ranije burno reagovao kada bi se neko salio na moj racun-burno u smislu da sam se vrebalno branio ili tog drugog napadao recima. Onda sam doziveo u srednjoj skoli ismejavanje koje je trajalo skoro dve godine dok nisam promenuo srednju skolu. Od tada se klonim bilo kakavog javnog eksponiranja ili dokazivanja da sam u pravu prepirkom. Interesuje me kako mogu sebi da pomognem jer godine prolaze a meni se cini kao da stagniram da ne poboljsavam komunikacjiu sa ljudima iako sam procitao dosta knjiga iz oblasti psihologije. Ovo stanje me muci i nanosi mi bas tesku patnju i bol. Spostovanjem dragan

Postovani, želela bih pomoć, ali ne znam tačno kome da se obratim. Samo kratko želim da objasnim moje stanje. Imam 60 godina, pre 13 godina izgubila sam sina od 23 godine, koji je umro od raka. Ne želim da vam pričam koroz šta sam sve prošla i kako sam smogla snage da dalje živim. Jedini zbog kojeg sam i dalje živela, bio je moj mladji sin, tada gimnazijalac, koji je nakon bratove smrti upisao medicinu, završio je u roku, zaposlio se, oženio se sa koleginicom, i nakon kratkog vremena otišli su da žive u daleku australiju. Mislila sam samo nek su živi i zdravi i srećni. A onda im se rodio sin, moj unuk, koji mi je bio još jedna svetla, najsvetlija tačka u životu. Toliko patim za sinom, za unukom, da želim da umrem, ali nemam snage da to uradim. Pijem bensedine da bih mogla normalno da funkcionišem. Plašim se da ću psihički da obolim, i mislim da mi treba stručna pomoć, odgovarajući lekovi, možda razgovor sa stručnom osobom, ne znam ni sama, ali ne želim okolinu da gnjavim sa mojom tugom. Tuga je prevelika, nemam sna, nemam osmeha ne licu, bojim se da ću skrenuti u pogrešan kolosek, bojim se da ću oboleti i da ću biti na teretu. Ne znam šta da radim, ali očajna sam, užasno očajna. Svaki dan plačem, i pitam se odakle mi samo tolike suze. Preporučite mi nešta, jer ne znam koliko ću još moći da izdržim. I komunikacije sa sinom su slabe, jer mu verovatno smeta moja patnja, moja tuga, moje kukanje, sli to je jače od mene. Unapred hvala na odgovoru, ako ga bude bilo.

Postovani doktore, vec dvije godine posjecujem psihoterapeuta jednom nedeljno i koristim seroxat i xanax od 0. 5. Konstatovana mi je relativno blaga depresija. Medjutim, panicni napadi su prestali vec godinu dana, i ja se osjecam bolje, ali doktor jos ne pominje prekid, niti smanjenje terapije medikamentima. Koliko je normalno da traje lijecenje? Napominjem da sam sve vrijeme moje bolesti isla na posao, i dosta dobro funkcionisala, prvih pola godine sam bila veoma napeta, ali sad je stanje stabilno.

Poštovani/a, u vezi sam 6god sa momkom koji je 5god stariji od mene. Vezu smo započeli jako mladi, imala sam 15god. Uglavnom, isti problem koji nas muči sve godine jeste alkohol, s tim da se moje viđenje problema tokom godine menjalo. U početku naše veze, bila sam ljubomorna, te sam ga sputavala da izlazi. Sada problem nije toliko ljubomora, sa društvom odlazi na mesta koja mi manje smetaju, ali je činjenica, da kadgod izađe-popije nekoliko pića-ostala nepromenjena. On nije agresivan kad popije previše, ali obično pijan vozi auto, a osim toga, nikada neće da prizna da je pijan. Imali smo i dosta ružnih epizoda. Uglavnom se jako posvađamo, a u takvim situacijama ne ustručavam se da ja njega udarim. Razgovarajući sa svojim vršnjakinjama, pokušale su da me ubede da je konzumacija alkohola danas sasvim "normalna" stvar (da naglasim - ja uopšte ne pijem, nikada!!!) . Nekoliko puta mu čak nisam ni zamerala što je pijan. Ali pre par dana sve se ponovilo, i ja sam se toliko naljutila da sam ga ošamarila i izbacila iz kuće. Zaista ne znam šta da radim. Veza je ozbiljna, planirali smo i da se uskoro venčamo, volimo se. Ne znam da li je problem u meni, želim da čujem od stručnog lica da je konzumiranje alkohola, kadgod se ukaže prilika, normalna pojava. Ukoliko jeste, ja ću priznati svoju grešku i prestati da pravim ružne scene. Ukoliko on ima problem sa alkoholom-molim za savet kako da i njega da ubedim u to, kako bih mu mogla pomoći i nastaviti vezu sa njim. Unapred zahvalna na odgovoru

Postovani, moja sestra ima postavljenu dijagnozu sinkope. Zeleli bismo da dodjemo kod vas sa rezultatima, jer terapija ne daje nikakvo poboljsanje njenog stanja. Stanje se pogorsava, stalne su promene raspolozenja i cesto pada u nesvest iz koje je jedva vracamo. Ono sto je najgore je to da je kupila auto i hoce da vozi pa me je strah da u toku voznje ne izgubi svest. Molila bih za vas kontakt telefon ako je moguce. Evo ja cu vama ostaviti svoj 060/55-44-388. Takodje bih vas zamolila da mi odgovor posaljete na moj mail lazalaza05@yahoo. Com unapred zahvalna andrijana lazarevic

Poštovani, pitanje je vezano za mog brata. Nakon neočekivane tragedije u porodici (gubitak roditelja) i postojanog depresivnog ponašanja kod brata, on odlazi kod psihijatra na par razgovora i on mu daje da pije lorazepam. Postepeno je smanjivao dozu leka, da bi u potpunosti prekinuo da pije i nakon par dana je krenulo jako teško stanje. Skoro sve, osim temperature i povraćanja, iz nuspojava sa uputstva leka njemu se javlja. Kao da je sada u još gorem stanju, pada u krize koje vode do nemoći, halucinacija, strahova, organizam se trese, gubi se i vraća na momente, jako izražen smeh, pa onda plač itd. . Jako smo uplašeni i ne ynamo kako da se nosimo sa tim nuspojavama, ako su to nuspojave ili je možda nešto drugo? Molim vas za pomoć kako da pomognemo, a da to nije ponovno probegavanje tom leku. Srdačan pozdrav i unapred vam zahvaljujem na odgovoru.

Doktore, interesuje me sledece. Posto ovde govorimo o depresiji, zelim da vas pitam nesto vezano za mog oca. Veoma inteligentan covek, takodje doktor cini mi se da je upao u teski oblik depresije. U pocetku smo mislili da je nesto bolestan, medjutim mama se konsultovala i sa psihijatrima, i radi se o depresiji. Problem je da iako je depresija utvrdjena, on odbija lekove kao i odlazak u bolnicu. Po ceo dan lezi, odbija da jede, i ima promukao glas. Ako mozete da kazete sta treba konkretno da se uradi, i trazim vas savet? Hvala unapred!

Imam agorafobiju oko 10 godina. Sve simptome vec znate - ima ih puno, da ih ne nabrajam. Nisam mogla da dobijem knjizicu zbog italijanskog prezimena-premda sam drzavljanin srbije. Ne mogu da zaspim-budim se puno puta u toku noci-cim ustanem imam jaku napetost koja me drzi tokom celog dana-pa zbog toga imam problem kada legnem-gusi me i dobijam utisak da cu umreti zbog tog neizdrzivog osecaja. Neprestano se osecam lose, ne mogu da funkcionisem uopste jer mi non-stop negativne misli prolaze kroz glavu. Imam utisak da cu da explodiram-tesko mi je kada se probudim i samo pomislim da pocinje novo mucenje. Dug vremenski period sam koristila alkohol-jer nisam mogla da podnesem zivot uopste. Ostavila sam alkohol pre godinu i po kada sam preko veze dobila da pijem fluxilan i xanax. U pocetku su mi malo ublazavali patnju-ali je ubrzo uzimanje lekova prestalo da ima svoju potpunu funkciju. Ne mogu da funkcionisem. Trudim se maksimalno-ali pocinjem da gubim volju-osecam se kao da cekam dan kada ce se sve okonvati. Naravno-ne razmisljam o samoubistvu-mada imam zelju da zaspim i da to bude kraj. Pokusala sam svasta sto bi mi moglo pomoci, ali. . . Sad znam - da neznam kako dalje da se borim. Znam da vam nisam postavila direktno pitanje-ali ako imate neki savet mozda bude od neke pomoci. . . Unapred hvala

Dragi doktore. Ja patim od depresije vec punih sest godina. Dijagnoza je ustanovljena 2003 godine. Lekar mi je prepisao flunirin od 10mg i ksalol. Pila sam ove lekove do 2005 godine, kada je lekar usatnovio da flunirin ima slabo dejstvo i prepisao mi seroxat. Od seroxata sam se osecala bolje al sam se ugojila 15kilograma i od tada stalno patim od tezine. Zatim sam ostavljala polako i seroxat i ksalol i uspelo je nekih sest meseci nisam pila lekove. Medjuti stalno sam imala neke nervoze i stresove u zivotu i ponovo sam pocela da imam simptome depresije i panike. Lekar mi je ispisao ksalol i cipralex, pa zatim kad je ksalol prestao da deluje onda mi je ispisao xanax. I pojacao dozu cipralexa sa jedne na dve tablete. Sad pijem cipralex od 10mg dve tablete dnevno i xanax od 0, 5 mg po 3, 5mg dnevno/i pored toga sto pijem lekove imam stezanja u grudima, bol u ruci levoj, bol u nogama, razdrazljivost, nemir, umor, pospanost i osetljivost na promene vremena. Vise neznam sta da radim. Nemogu da funkcionisem vise ovako, jer sam stalno umorna i razdrazljiva. Ovi lekovi kao da mi samo odmazu ili samo smiruju stanje. Neznam sta je to vec i kako da nazovem to stanje. Nemam novac za psihoterapije, ali i to sam probala, pa nevredi. Recite mi molim vas sta da radim sa svojim problemom?

Poštovani, moj otac je 96. U 42. God. Imao disekciju aorte. Od tada koristi sintron, sada farin. Ima kontrole jedanput godišnje i u redu su nalazi, međutim počeo je dosta često da pije, tako da mi se čini da se ne radi samo o alkoholizmu, s obzirom da u redovnoj terapiji ima i lekove za smirenje. Imali smo razgovore s njim i on ne uspeva da održi obećanja, a u bolnicu neće. Ne znam kako bih mu pomogla, pa tražim savet, i ako biste mogli da mi objasnite kakve bi posledice mogao da očekuje ako ovako nastavi. Unapred zahvalna