Dr Dragana Krasić

Za psihologa postovani moja majka ima 78 godina i od pre dve godine pocinje da se povlaci u sebe i sve cesce odlazi kod lekara. Zivi sama na 5 minuta od nas (cerka, unuka, zet) , ima prijateljice sa kojima se redovno druzi, jedna je i njenoj zgradi. Dobrog je zdravlja, to su rekli svi lekari kod kojih je bila, a sve smo ih obisli, jedino od nedavno pije terapiju za blago poviseni krvni pritisak. U poslednjih godinu dana sve cesce prica o smrti. Sve promene zdravstvenog stanja shvata tragicno i sve su one predznak neke smrtonosne bolesti. I svaki put obidjemo sve lekare, uradimo sve analize i tek se onda nakratko smiri i tako do nove "bolesti". Posto joj niko ne veruje, kako ona kaze, pocela je da izbegava prijateljice koje joj prebaciju da stalno ide kod raznih lekara, mene isto tako, jer nemam vise snage i ne zelim da idem sa njom, jedino se raspituje za unuku od 10 godina i trazi njeno drustvo. Njena lekarka je u nekoliko navrata u poslednje vreme odbila da joj da upute kao neosnovane. Sta da radim? Ne pomaze razgovor, nasi cesti zajednicki odlasci na koncerte i pozorisne predstave, da ne odlazimo kod nje nikada ne bi svratila kod nas iako smo na 5 minuta na njenom putu za prodavnicu. Ne smem ni da pomenem psihologa jer znam reakciju. Sa nama je svadljiva, svojeglava, depresivna, prica o smrti i da ce u dom, a sa prvom komsinicom i ostalom rodbinom (brat i snahe) nasmejana je i ljubazna. Ja sam joj jedina cerka, zivim u skladnom braku, dobrog smo imovnog stanja. Ona zivi u novom stanu, koji je kupila uz nasu pomoc, ima solidnu penziju i pomazemo je na svaki nacin. Hvala na strpljenju i odgovoru!

Imam 35 godina, sama sam shvatila da patim od socijalne anksioznosti. Takva sam oduvek. Jako stidljiva, cak i sa ljudima koje dugo poznajem, pocrvenim i za najmanju sitnicu. Uvek osecam nelagodu, pogotovo u vecem drustvu i tesko iniciram razgovor. Nekako i funkcionisem, na poslu se srecem sa dosta ljudi, trudim se da to drugi ne primete, ali je ocigledno. Jos gore je sa novim poznanstvima. Uvek osetim teskobu, zablokiram i ispadnem glupava. Pretrazujuci po internetu, videla sam da zoloft moze da pomogne kod ovakvih problema. Molim za vase misljenje. Unapred hvala.

Postovani, da li je predug period od 6 mjeseci za terapiju ljekovima xanax 0, 5mg 3x1 i flunisan 1x1. Kako ce ici odvikavanje od istih nakon prekida navedene terapije?

Poštovana, pre 14 godina naš mlađi sin, tada novorođenče ležao je u bolnici dok su se lekari borili za njegov život. Tokom tih desetak dana neprekidno sam plakala. Fizički sam se brzo oporavila, ali od tada ne umem da zaplačem. Po prirodi sam empatična i posao mi je takav da se srećem često sa ljudskom patnjom. Čini mi se da bih mnoge stvari lakše podnela kada bih mogla da se isplačem. Molim vas da li mogu sama da se izborim sa tim i kako, ili mi je potrebna stručna pomoć? Unapred hvala.

Postovani, imam milion pitanja, ali potrudicu se da skratim koliko je moguce. Imam 21 god, bolujem od hipotireoze, epilepsije, i jos dosta sitnih problema. . . Sa 17godina sam se razbolela od koksaki i adeno virusa, doktori nisu verovali da mi je lose, tako da nisu poceli sa lecenjem sve dok nisam hitno odvezena u hitnu, tada vec nisam mogla da hodam upala mozdane ovojnice itd, tad sam dobila epilepsiju. . . Dok sam posle toga isla na kontrole davali su mi laznu nadu da ni nemam epi nego da sam se samo jednom srusila zbog temperature, medjutim kada je doslo vreme da se smanjuje doza leka (lamictal) dobila sam 8 epi napada u toku noci i tada sam se jako razocarala jer mi to ogranicava zivot (voznja bicikla, izlasci, plivanje. . .) . . . Treba jos dugo da pijem taj lek dok se skroz ne povuce i ako se povuce epi, jer ima nade. . . Zbog svega toga sam morala dugo da mirujem, nisam nigde isla, od vitamina i mirovanja sam se ugojila, ali se to malo smirilo i jedva sam nekako pocela da setam, i td. . . Pola god kasnije decko mi je otisao u vojsku iznenada i tada se javio problem sa stitnom zlezdom i nisam mogla da ustanem dok se nije utvrdilo sta je. . . Ponovo sam pocela da normalno funkcionisem, posle jedne god sam imala abortus jer su rekli da je ogroman rizik da rodim. . . Tada sam se takodje razocarala u sve. Opet pola god kasnije su se desili ti epi napadi, posle cega sam bila toliko osamucena od bensedina koje su mi davali da se ne secam nicega. . . Znam samo da kad sam dosla sebi i ukljucila mozak videla sam da sam se ugojila vise od 20kg, i shvatila sam da sam tada dobila strah veliki da idem igde da ne bih pala, a i neka depresija me je uhvatila, sad ne mogu ni u ogledalo da se pogledam zbog te debljine, i koza mi je ispucala. . . Od svih tih naglih prekida aktivnosti imam cesto jake bolove u misicima zglobovima mada je to mozda i od psihickog stanja. . . Pre dva meseca mama mi je iznenada umrla i to me je dotuklo, jer sad nemam ni para moracu na silu da upisem fax koji ne volim da bih sto pre obezbedila novac i vodim racuna o dedi alkoholicaru tata nikad nije kuci, radi po ceo dan. . . Sama se borim sa svim a nigde ne nailazim na razumevanje okoline. . . Kada treba sebi da se posvetim, da nadjem snagu da pocnem da setam jer me onaj strah od pada i dalje drzi, ja se samo srucim u krevet i zaspim. . . Premorena budem od kucnih poslova. . . Razmisljam non stop kako da krenem sta da radim i prebukirana sam, rastrzana. . . . Nemam niciju pomoc. Ako ste shvatili ne mogu kod psihologa otici nisam u mogucnosti. . . Sustina je da se plasim i ljudi jer mi je u glavi samo da bi me bilo sramota ako bih pala il ako bi mi se slosilo. . . Toliko me uhvati neka panika kad neko dodje uhvati me vrtoglavica nesvestica preznojavam se. . . Popijem ponekad bromazepam da se malo smirim. . . Danju se premorim nocu ne mogu da zaspim, plasim se svega. . . I najgore je to sto nemam volju vise ni za sta, ne mogu da skupim snagu kao nekad da se borim, razocarana sam u sve u ceo zivot. . Kako da prebrodim to, kako da prihvatim sve lose i krenem dalje, na koji nacin da skupim snagu i nastavim borbu??? Oprostite na ovako dugom pisanju, ali zaista sam sto vise skratila. . /. Unapred zahvalna neizmerno

Da li postoji mogucnost da se utvrdi koliko je puta osoba uzimala kokain ako se radi analiza krvi i test na kokain? Da li svaki korisnik i na samom pocetku moze da uzima 5 g svakog drugog dana, i da li je ta doza ipak prejaka?

Htela bih da vas zamolim za vase misljenje i savet, moju fobiju ili sta je vec sam pocela da primecujem od bombardovanja a to je da kad god imam tremu pred razgovor za posao, ispit, ujutru kad je hladno a izadjem iz toplog, meni se ide u vc velika nuzda, i tako sam u stanju ujutru kad popijem kafu da idem po 5 puta u vc dok negde ne krenem, i cim mi to nesto prodje meni je stomak uredu. Kad imam nesto bitno to je tolika trema i onda mi se javlja taj strahsta cu ako mi se ide u vc a ja ne mogu, 2001 god mi je tata umro jako mlad i to smo saznali od policije koja nam je dosla na vrata i javila da je tata pao na placu, od tada cini mi se da mi je taj problem jako izrazen, pokusavam ja sebi da kazem da nemam razloga za paniku i strah ali to je jae od mene, pa ponekad kad mi je bas frka popijem po minimalno neke tabletice za smirenje koja me smiri i stvarno mi bude lakse, sad ne znam da li mi stvarno pomogne ili ja to jednostavno umislim kao e sad mi je lakse, ne znam sta da radim, bila sam u velikoj depresiji kad e tata umro ali sam se izvukla jedino mi se cini da mi je ostala ta nesigurnost, ne znam da li postoji nesto na biljnoj bazi sto bi mogla da popijem pred tako neke za mene stresne situacije a opet s druge strane ne bih volela da mi to predje u praksu i naviku, jednostavno necu da se pomirim sa tim da imam neku fobiju, hocu da je se resim!

Postovani, interesuje me sta je uzrok pojave vrtoglavica kod anksioznog poremecaja, zbog cega se one toliko javljaju i na koji nacin mogu da ih prevazidjem jer mi bas prave problem a ujedno kao propratni simtom je i "osecaj da tonem". Pila sam lek "rivotrivil" i od nejga mi nije bilo nista bolje a dat mi je kao zbog tih vrtoglavica. Da li mogu nekako sama da ih se resim bez nekih lekova ili mi je ipak nesto potrebno?

Terapiju fluxilanom (1x1) i rivortilom 0. 5 (1/4x1) uzimam već dve godine. Šifra bolesti je f40, 0. Trudna sam osam meseci, i po uputu lekara iz smedereva išla u narodni front na savetovanje u vezi sa uzimanjem te terapije za vreme trudnoće, i rečeno mi je da i pored toga što ja uzimam najmanju moguću dozu lekova, terapija ne predstavlja nikakav problem. Ono što mene zanima je sledeće: da li je ta terapija bezbedna i u toku dojenja, kao što je i bila u trudnoći, ili nije preporučljiva? Moja neka razmišljanja je da je u trudnoći beba na neki način zaštićena placentom, dok posle porođaja više neće biti. Onda, ono što me takođe zanima, u slučaju da mogu da dojim bebu, kako na nju može da utiče prestanak dojenja, jer pretpostavljam da se i kod nje stvara neka zavisnost. O nekom prestanku terapije još uvek ne razmišljam, jer osećam da ima prostora za poboljšanje, ali eto, brine me tih par stvari, jer volela bih da dojim bebu. Molim za cenjeno mišljenje i savet vašeg psihijatra, možda i pedijatra, u vezi sa ovim mojim problemom. Veoma zahvalna zabrinuta buduća mama.

Postovani, imam sledeci problem. Imam devojku sa kojom sam u vezi ali je problem sto ja nemam nikakvih osecanja prema njoj. Druzim se dosta sa muskim drustvom a devojke me jednostavno ne privlace dovoljno. Da li je moguce da nemam dovoljno muskih hormona pa da je problem u tome. Kako bi mogao da resim problem ako je do hormona. . . . . Hvala unapred.