Poštovana,
Imam 24 godine, sa 17 god. prvi put sam osetila panične napade, vrtoglavice, osećaj da ću pasti na velikom otvorenom prostoru, pred velikim brojem ljudi itd... tada sam naravno mislila da u osnovi svega je nizak krvni pritisak. Bila sam kod neuropsihijatra gde mi je rečeno da sam napeta, što je potpuno tačno i da treba da se opustim. Krajem 2005. god. napadi se ponovo javljaju, ali mnogo jačim intezitetom, u međuvremenu dobijam i nižu temperaturu, pa potraga za uzrokom mojih tegoba počinje za fizičkim uzrokom, ali moja doktorka šalje me kod neuropsihijatra koji utvrđuje napetost, dobijam Lorazepam i to je to. Bez ikakvih kontrola pijem Lorazepam koji mi uklanja tegobe. Sama sam pravila pauzu, ali se i vraćala njemu kada bih imala nesanicu. Već 2 godine konstantno pijem svako veče po 1.5 mg, ali moje tegobe se vraćaju prošle godine, gde odlazim u Palmotićevu, psihijatar me je saslušao i rekao da ja nisam slučaj za njega, da sam samo napeta i daje mi Seroxat, koji meni oduzima koncetraciju (ni jedan pasus nisam mogla da naučim), stvara jak pritisak u glavi, nesanicu. Na kontrolu odlazim i doktor mi kaže da ne pijem ni Lorazepam, ni Seroxat i da ću biti dobro, bez Seroxata sam mogla, ali Lorazepama..... nikako, kad ga ne bih popila dobila bih grčeve u mišićima, još gore napade itd i ja nastavljam da ga pijem... ove godine dobijam ekcem na koži koji se vraća, petehije, intezivno opadanje kose, ali do sada nigde nije utvrđen fizički uzrok. Depresivna sam, tužna, plašim se da se ne razbolim, ali svesna sam da je ipak problem u glavi, po prirodi nisam flegma, često se nerviram za gluposti, uznemirena sam bez razloga i ne umem da se izborim sa stresom. Moram reći sa sam shvatila da napade panike imam upravo mom istraživanju i raspitivanju i želji da sama sebi pomognem. Znam da postoji rešenje, ali ne znam kome i gde da se obratim, čitala sam da je potrebna psihoterapija, ali meni niko nije spomenuo, uskoro završavam fakultet, dobar sam student i želela bih da kad se zaposlim, uđem u drugačiju vrstu života, susretnem se sa novim ljudima, budem opuštena i bez takvih simptoma. Izvinjavam se na opširnosti, ali tako jedino mogu da Vam dočaram moj problem.
Kome i gde da se obratim i kako da pristupim?
Hvala Vam na strpljenju:)

Moja sestra ima dijagnozu F41.2 / F32.2, pije SEROXAT i KSALOL. Vrlo je uznemirena i depresivna, ima strahove koje ne može da opiše.
Molim Vas recite mi o čemu se radi i kako da joj pomognem!
Unapred zahvalna na odgovoru!

Imam 28 godina. Godinama imam povišenu temperaturu i to najviše 37.1 , 37.2. To sam primetio pre 4 godine i otišao kod lekara na pregled. Doktor mi je slušao pluća, uradio rentgen pluća, krvnu sliku i sve je bilo u redu. Rekao mi je da mi je najverovatnije na nervnoj bazi, pogotovo kada je čuo da sam neposredno pre toga izgubio oba roditelja od karcinoma (grlić materice kod majke, rak pluća kod oca) i da sam napet i uplašen i da treba da se opustim i da je moguće da je to moja \"radna\" temp. i da dosta ljudi ceo život imaju blago povišene temperature. Ja sam to prihvatio i probao da se naviknem da se više znojim, često noću, a i uglavnom mi se tek popodne ili predveče i povisi temperatura. Sličnu stvar mi je rekao i drugi lekar kod kog sam otišao nakon 6 meseci želeći da čujem još nečije mišljenje. 
Da li da prihvatim to objašnjenje mog stanja? Ne znam šta još da proveravam, a polako postajem pravi hipohondar. Takođe sam primetio da mi pri tom znojenju izbija i dosta masnoće na licu, pa izgledam kao da sam od voska-to mi se ranije nije dešavalo. Napominjem da sam u toku bolesti roditelja pušio kao lud, a od njihove smrti uglavnom ne pušim, ponekad pokleknem, pa opet prestanem... Ja se tih temperatura jako plašim, jer je moj otac npr. imao niske temperature i ustanovilo se da ima karcinom pluća koji se video na rentgenu. Imunitet mi je dosta oslabio. Zakačim svaki grip, izbila mi je kandida na genitalijama i jeziku koju jedva držim pod kontrolom.(doduše nije rađen bris, već je čistom opservacijom zaključeno da je kandida- za sada dobro reaguje na Daktanol kremu) Nakon jedne prehlade sam posetio lekara, a analiza krvi je pokazala malo povećane AST transaminaze, bilirubin, kreatin kinaze. To mi se opet desilo u periodu velikog stresa (ponovo bolest i smrt bliske osobe u koju sam bio opet direktno uključen). Uradio sam na infektivnom test na HIV, sve hepatitise, mononukleozu i rezultati su dobri. Rečeno mi je da je najverovatnije neki virus protutnjao kroz mene. Zbog upaljenog ždrela sam pio antibiotike. Pio sam mesec dana i lek RELIV za jetru i sada sam (mislim) ok. Kandida me i dalje gnjavi, prehladim se na svakih mesec-dva i to obično bez visokih temperatura. Samo me te niske muče koje imam non stop i često mi je upaljeno grlo. Pošto sam obisao lekare, uradio analize krvi i mokraće i urinoklukturu, slušali su mi pluća, gledali mi grlo, da li je moj problem zaista na nervnoj bazi? U tolikoj meri da se razboljevam svaki čas? Prosto ne znam šta da radim. Imate li neki savet šta da radim i kako da se ponašam, s obzirom na moje probleme.
Hvala

Nadam se da ću ovaj put uspeti da Vam objasnim ono što želim da Vas pitam. Problem moje seksualnosti. Sve više me privlači muški pol, pa i seksualno. Naravno da me to brine i želeo bih da se rešim toga. Da li i koje testove i nalaze mogu da uradim? Mogu li se izlečiti?

Poštovani,
dobio sam odgovor na moje pitanje i u njemu ste spomenuli anamnestičke podatke.O čemu se zapravo radi? Da li bih i koje nalaze mogao da uradim? Da li bi se na osnovu njih moglo nešto saznati o mom problemu?
Unapred Vam hvala

Hvala Vam na odgovoru. Nažalost, zbog teorije zavere ne mogu da je odvedem kod lekara. Veruje da su doktori produžena ruka nekih, pored toga \"drugi hoće da je naprave ludom\" iako je \"savršeno normalna\". Na ovo smo navikli, mada nije lako, samo se plašim da ne bude gore.
I dalje ne vidm rešenje...

Poštovana,
Konstatovana mi je bolest panični napadi i anksioznost. Već 15 meseci pijem Seroxat od 40 mg, a u zadnja 2 meseca sam prešao na 20 mg.
Da li je terapija adekvatna i da smem da pijem ovaj lek zbog zavisnosti?

Imam problem sa seksualnim opredeljenjem. Privlače me osobe muškog pola i u meni izazivaju uzbuđenje kakvo bi trebalo da čini ženska osoba. U stvari, počeo sam da budem ravnodušan prema ženama.
Da li je u pitanju poremećej polnih hormona ili je problem vezan za psihu? Da li se i kako može lečiti?

Imam 28 godina, sa devojkom sam godinu dana. Mogu da kažem da je veza zaista dobra, poštujemo se, verujemo jedan drugom, ali...U poslednje vreme, kada joj priđu neki momci, bilo nepoznati, bilo bivši, pozdrave se i porazgovaraju kratko, mene obuzme ogromna ljubomora, čak posesivnost. Često se zbog toga svađamo, nekada i žestoko. U jednoj prilici, kada je videla jednog bivšeg, razmenili su par rečenica, mene je obuzela ogromna ljubomora, žestoko smo se svađali, čak je malo falilo da je udarim. Naravno, ne bi je nikada udario, ali je to bio trenutak afekta, besa, ne znam ni ja čega. U tim situacijama prosto ne poznajem sebe, kada me obuzme ta ljubomora i bes. Posle par sati bude sve ok. Spomenuo bih i to da smo imali dva puta neuspeo pokušaj seksualnog odnosa, podbacio sam.
Hteo bih da Vas pitam kako postupati, kako obuzdati ljubomoru, pogotovo bes i kako drugačije gledati stvari?

Poštovana,
imala sam napad panike pre nešto više od dve godine, pila lekove 9 meseci, Efektin, pa zatim Velafaks.
Šta mislite o tim lekovima. Da li se moguće da sam dobila napad zato što sam se pre toga osećala fizički loše, tj bila gladna, pad šećera...
Hvala!