Poštovana, Imam 24 godine, sa 17 god. prvi put sam osetila panične

Poštovana,
Imam 24 godine, sa 17 god. prvi put sam osetila panične napade, vrtoglavice, osećaj da ću pasti na velikom otvorenom prostoru, pred velikim brojem ljudi itd... tada sam naravno mislila da u osnovi svega je nizak krvni pritisak. Bila sam kod neuropsihijatra gde mi je rečeno da sam napeta, što je potpuno tačno i da treba da se opustim. Krajem 2005. god. napadi se ponovo javljaju, ali mnogo jačim intezitetom, u međuvremenu dobijam i nižu temperaturu, pa potraga za uzrokom mojih tegoba počinje za fizičkim uzrokom, ali moja doktorka šalje me kod neuropsihijatra koji utvrđuje napetost, dobijam Lorazepam i to je to. Bez ikakvih kontrola pijem Lorazepam koji mi uklanja tegobe. Sama sam pravila pauzu, ali se i vraćala njemu kada bih imala nesanicu. Već 2 godine konstantno pijem svako veče po 1.5 mg, ali moje tegobe se vraćaju prošle godine, gde odlazim u Palmotićevu, psihijatar me je saslušao i rekao da ja nisam slučaj za njega, da sam samo napeta i daje mi Seroxat, koji meni oduzima koncetraciju (ni jedan pasus nisam mogla da naučim), stvara jak pritisak u glavi, nesanicu. Na kontrolu odlazim i doktor mi kaže da ne pijem ni Lorazepam, ni Seroxat i da ću biti dobro, bez Seroxata sam mogla, ali Lorazepama..... nikako, kad ga ne bih popila dobila bih grčeve u mišićima, još gore napade itd i ja nastavljam da ga pijem... ove godine dobijam ekcem na koži koji se vraća, petehije, intezivno opadanje kose, ali do sada nigde nije utvrđen fizički uzrok. Depresivna sam, tužna, plašim se da se ne razbolim, ali svesna sam da je ipak problem u glavi, po prirodi nisam flegma, često se nerviram za gluposti, uznemirena sam bez razloga i ne umem da se izborim sa stresom. Moram reći sa sam shvatila da napade panike imam upravo mom istraživanju i raspitivanju i želji da sama sebi pomognem. Znam da postoji rešenje, ali ne znam kome i gde da se obratim, čitala sam da je potrebna psihoterapija, ali meni niko nije spomenuo, uskoro završavam fakultet, dobar sam student i želela bih da kad se zaposlim, uđem u drugačiju vrstu života, susretnem se sa novim ljudima, budem opuštena i bez takvih simptoma. Izvinjavam se na opširnosti, ali tako jedino mogu da Vam dočaram moj problem.
Kome i gde da se obratim i kako da pristupim?
Hvala Vam na strpljenju:)