Dr Dragana Krasić

Poštovana dr,
Prosto ne znam odakle da počnem. Imam 44 godine, rođena sam u Nišu, a već 16 godina živim u Beogradu. Udata sam i imam dvoje dece-kćerku od 18 i sina od 11 godina. Starijem detetu nisam biološka majka-to je dete iz prvog suprugovog braka sa ženom koja je trajno nesposobna za brigu o drugima zbog dijagnostikovane paranoidne šizofrenije. Živimo u stanu od 39 kvadrata zajedno sa svekrvom, s tim što smo suprug, deca i ja u jednoj sobi. Trudimo se da imamo dobre odnose, ali je to često nemoguće. Suprug radi kao službenik u državnoj instituciji i ima siguran izvor stalnih prihoda koji nije veliki, tako da oskudevamo u mnogo čemu. Socijalni i intimni život uopšte nemamo, suprug i ja. Deca nam vole društvo, ali starije dete ne uspeva da ostvari trajne i skladne odnose. Oba deteta imaju probleme sa koncentracijom, učenjem, rešavanjem problema i imaju razne vrste strahova. Mnogo sebi prebacujem što im ne omogućavam bolji i sadržajniji život, iako sam svesna da mnoge porodice žive u mnogo gorim uslovima. Ja potičem iz jedne nesređene porodice i odrasla sam u strašnim psihičkim uslovima, pored oca tiranina i nezrele majke. Otac je mnogo pio i u nastupima pijanstva je strašno fizički i verbalno zlostavljao majku pred mojom mlađom sestrom i preda mnom. Zahtevao je potpunu poslušnost i poštovanje nekog ko da samo njemu znanom. Držao nas je u stalnom strahu i napetosti i u potpunom odsustvu radosti. Majka nije želela da se razvede, iako je imala svoja primanja i iako smo je sestra i ja molile da to zbog nas i zbog nje uradi. Odrasla sam posmatrajući svoje roditelje i ponavljajući sebi da neću biti takva. Sve moje talente osujetio je moj otac upisujući me u škole koje je on hteo. Uopšte, dozvoljavao je, dok sam bila dete i zavisila od njega, i da bira s kim da se družim, kasnije se mešao u izbore emotivnih partnera, a kulminiralo je pri mojim nagoveštajima za razvod braka kada mi je pretio da neću više postojati za njega i da neće više govoriti sa mnom ako to uradim. Odgovorila sam da može da počne odmah da ne govori sa mnom, ako tako misli. Sada nemam lošu komunikaciju sa njima, jer odbijam da slušam medjusobna optuživanja i, iskreno, mislim da sam suviše vremena provela živeći njihov brak i njihove živote. Sa suprugom imam dobru komunikaciju, iako smo potpuno drugačijih interesovanja, ali imamo istu bazičnu dobrotu i skloni smo pravim životnim vrednostima. Ja sam nezaposleno lice. Nisam još uvek diplomirala, apsolvent sam već pet godina. Zbog studija koje sam započela u Nišu, na filozofskom fakultetu na katedri za srpski jezik i književnost, često odlazim u Niš i to dodatno komplikuje celu stvar. Silno želim da diplomiram, ali mi je zdravlje sve gore. Kada sam upisala fakultet, bila sam jako ambiciozna i mnogo sam stručnih radova objavila, a objavila sam i knjigu poezije u jednoj veoma renomiranoj izdavačkoj kući. Do pre izvesnog perioda imala sam neopisivu energiju, optimistično raspoloženje, elan... A sada sam potpuno bezvoljna i osećam se tupo kao predmet. Pre sedam godina, nakon neopisivih glavobolja koje nikako nisam mogla da savladam i nakon neprestanih odlazaka neurologu i ispijanja demetrina jednom uveče, a nakon progrediranja zdravstvenih tegoba, od neprestanog strahovanja da li negde u organizmu imam tumor, popustio mi je želudac i posle pregleda u kcs, gastroenterolog je utvrdio da bolujem od hroničnog erozivnog gastritisa, hijatalne hernije i sindroma iritabilnog kolona, a utvrđeno je da gastritis nije izazvan infekcijom helicobacter pylori. Bez obzira na terapije, promenjen način ishrane, fizičku aktivnost. Meni je stomak ostao slaba tačka i centar reagovanja na svaki događaj. Zato mi je lekar opšte prakse savetovao da uzimam bromazepam od 1,5mg stalno. I tako sam godinama unazad pila po 1/2 ili 1/4 tog leka samo uveče, pre spavanja. Pre dve godine imala sam anemiju uzrokovanu obilnim i nekontrolisanim mesečnim krvarenjima bez jasnog ginekološkog uzroka. U tom periodu počinju moji sadašnji problemi. Dominiraju slabost, mentalna usporenost, teškoće u artikulaciji, bezvoljnost, stalne vrtoglavice, prejedanja. Lekar opšte prakse je posumnjao na multiplex sklerozu ili miasteniju gravis i ja sam od tog momenta u stalnom strahu da je on u pravu. Iako je prošlog maja uradjen ct endokranijuma koji je pokazao nalaze granicama normale, iako je krvna slika zadovoljavajuća osim blago povišenog vrednosti holesterola, iako sam zbog degenerativnih promena u vratnom delu kicme prosla i fizikalnu terapiju - nikada se gore nisam osecala. Potrazila sam jos jedno strucno misljenje, od neurologa za koga znam da savesno i strucno obavlja svoj posao. U nalazu je sledece: obj. Neuroloski nalaz je bez latealizacije. Naglasena vegetativna stigmatizacija, sa povisenom anksioznoscu, bez dubljih psihopatoloskih promena. Dg. Synd psychosomaticum. Th. Flunirin caps. 20mg 1 ujutro posle dorucka u naredna 2 meseca, xanax 0, 25mg 1 tbl. Uvece pred spavanje po potrebi, bedoxin tbl. 3x1 dnevno. Potrebno je da uradi hormone stitne zlezde, pregled kardiologa. Bromazepam niti bilo sta za smirenje ne uzimam skoro 4 meseca. Uz 1 multivitamiski preparat dnevno, redovno uzimam 1 cap. Omega 3 od 1000 mg, a poslednjih mesec dana i vit. B6. Jedino, nikako da pocnem da uzimam flunirin, zbog straha od neželjenih pojava. Sada se strašno sporo krećem, imam neviđeni tremor, ubrzan puls, nizak pritisak - u proseku 95/65, tahikardiju, znojenje dlanova, vrtoglavice u svim položajima, brzo zamaranje, nesigurnost i slabost u nogama, stalan strah od pada, od moždanog ili srčanog udara, ms-e ili ludila, izbegavam kretanje, osećam fizičku mučninu od čitanja i pisanja, a neretko i od pričanja-a to sam do pre dva-tri meseca najviše volela i stalno sam to radila, osećam se kao stalno pripita i više ne uživam ni u čemu. Moj neprestani fokus je na ekstremitetima i stalno posmatram i analiziram jesam li dovoljno brza i precizna. Često verbalno izražavam suicidalne namere, ali ne bih se ubila-više je to očaj za koji mislim da nemam snage da ga preobratim u nešto dobro za moju porodicu i mene. Hoću da kažem, znam kako se moji problemi rešavaju ali nemam energije, moje telo me onemogućava da nešto i uradim. Ne mogu da kažem da sam tužna, ali jesam razdražljiva, tupa i potpuno fizički neaktivna. Prejedam se i nalivam do bola, pa sam sebi i fizički neprivlačna. Dakle, apsolutno sam nezadovoljna svim aspektima sopstvene ličnosti, a želim diplomu, dobro zdravlje i kondiciju i imam u planu nekoliko prevoda i knjiga. Mnogo sam literature iz oblasti psihologije pročitala, a psihologija je moja prva velika ljubav, ali sebi ne umem da pomognem. Ovo je prvi put u životu da sam bilo kome ispričala ovako mnogo ličnog. Nemojte me razočarati, molim Vas, pomozite mi. Objasnite mi moje stanje, ovu odvratnu pasivnost koju ne mogu da prevaziđem. Šta je sa mnom? Takođe, jako mi je važno da mi kažete o mojoj dijagnozi i terapiji nešto vise. I jedno pitanje nevezano za mene - da li postoji stručna osoba u našoj zemlji koja primenjuje primalnu terapiju kao metod lečenja?
S poštovanjem i zahvalnošću na vremenu i razumevanju, Sofija.

Poštovana dr,
Imamo problem već duže vreme. Moja mama ima 62 godine. Primetili smo da kada se jako iznervira ili uzbudi bilo da se radi o radosnom ili tužnom događaju, upadne u neku fazu tkz. šoka koji izgleda od prilike tako da počne da se trese, ima osećaj da joj se koče leđa, desna ruka i noga, izgubi se ne zna za sebe. U tom trenutku neznamo kako da joj pomognemo, šta da radimo. Ona u svojoj terapiji uzima bromazepam od 1.5 mg, ali vi nam kažite šta da radimo u tom slučaju.
Unapred Vam hvala na odgovoru.

Poštovana,
Prije 3 mjeseca rodila sam ali je beba bila mrtva (mors fetus in uteri). U početku nisam uopšte reagovala, kao da se to nije desilo meni nego nekom drugom. Ali, što vrijeme više prolazi sve mi je teže. Imam još troje djece tako da mi je dan ispunjen obavezama, ali kako pada noć tako i ja polako kao da tonem. Sanjam, ponovo proživljavam sve što mi se desilo od poroda pa dalje. Inače imam hipotireozu pa svako jutro uz eutirox, uzimam i helex 0,25 mg, ponekad mi je potreban i popodne. Nisam sigurna da li mi pomaže. Zanima me koliko traje doba žalovanja, jer mi kažu ili me samo tješe da će s vremenom biti lakše. Nemam baš s nekim puno razgovarati o svemu. Da li bih trebala uzimati neku određenu terapiju da mi bude lakše, ili otići psihologu na neki razgovor. Pomozite mi, i savjetujte.
Hvala

Poštovana,
Već tri godine sam u vezi sa dečkom, koga obožavam ali nemamo seksualne odnose. Problem je u meni. Nikada nisam imala odnose. Išli smo kod doktora, prepisao mi je Xanax sr 0,5 mg i dijagnozu f48. Kao što sam rekla problem je u meni, jer osećam veliki strah i ne dozvoljavam mu da mi priđe, jednostavno se zgrčim i tresem, kada treba da dođe do penetracije. Cela ova situacija me mnogo uznemirava psihički. Počinjem da se osećam bedno, kao da nisam žensko, veoma sam ljubomorna i potcenjujem sebe, često sam veoma tužna i želim da budem sama.
Hvala Vam unapred!

Poštovana,
Imam 32. godine i pre dvanaest godina sam dobio paničan strah od lekara i lekarskih pregleda. Drhtanje ruku, tela, znojenje, pojačan puls i snažan skok krvnoga pritiska su pojave koje se tada manifestuju. Znam da je reč o fobiji i molim za preporuku nekog stručnjaka koji je dobar na rešavanju problema na ovome polju. Ja sam iz Subotice, pa bih zamolio ukoliko ima neko na teritoriji Vojvodine, da mi ga preporučite.
Srdačan pozdrav.

Poštovana,
Htijela bih pitati koliko ove jake vrućine utiču na nerve, ono uznemirenost, tjeskoba. Bila sam dobro od serohata šest mijeca ga pijem a od kad počele vrućine sam jako uznemirena može li oni biti uzrok, a pijem pola od 20 ujutro.
Veliko Vam hvala unapred.

Poštovana,
Moji problemi su počeli pre dvadeset godina dg. Anxiozo-deprassivum aksiozna neurosa. Uglavnom sam bio bez terapije uz dosta muka trpeo sam svoju aksioznost, i držao sam je po kontrolom, kad god sam bio ozbiljnije bolestan, stanje mi se pogoršavalo i tako u krug, savladavši tehniku autoenog treninga držao sam to sve nekako pod kontrolom ali od 2007, počeo sam bez razloga da se znojim i od onda sam uzimao Seroxat sa prekidam kada sam se osećao bolje, do pre dvadeset dana do jedne jače stresne situacije stanje mi se pogoršalo da bukvalno ne mogu da fukcionišem uveo sam ponovo Seroxat i psihijatar mi je predložio Rivotril. Molim za savet o rivotrilu pošto se bojim da neću moći da radim pošto slabo podnosim aksionalitike jako mi se spava od njih i ne mogu da fukcionišem normalno i bojim se zavisnosti.
Hvala unapred.

Poštovana,
Imam 18 godina. Prošle godine mi je umrla majka na rukama od metastazirajućeg sarkoma. U poslednje vreme osećam ogromnu krivicu, jer nisam mogla nešto više da učinim. Ne mogu da se pomirim da je nema, a kad drugi pričaju o njenoj bolesti meni pripadne muka i dobijem napad nervoze. Dok je ona bila bolesna, stalno su dolazila kola hitna pomoći po nju, i od tada čim čujem zvuk sirene sva se naježim. Često je sanjam, a ujutru se probudim sa ogromnom prazninom koja me guši. Moja psihijatrica mi je prepisala Xanax i Omeprazol, ali ja mislim da nije rešenje u lekovima. Šta mi vi predlažete? Šta da radim? Da li je ovo što osećam normalno? Molim Vas pomozite mi.
Hvala unapred.

Poštovana,
Već prilično dugo godina imam problem sa spavanjem, mogu da zaspim jako brzo ali se budim na svakih pola sata sat i to tako traje cele noći brzo ja zaspim i posle buđenja ali se probudim bez obzira da li sam umorna ili ne, inače dosta loše i sanjam i stalno sanjam tako da sam preko celog dana pospana i umorna pokušavala sam sa tabletama tipa Bensedin ali mi to ne pomaže, kafu slabo pijem. Inače sam jako osetljiva osoba sve me povredi i dotakne tako da većina mog sna se dešava ustvari ono što i razmišljam u toku dana. Molila bih ako mi nekim savetom možete pomoći ili me uputiti negde.
Unapred zahvalna.

Poštovana dr,
Brat mi beše mirno dete na 19 god. Odednas počna da zboruva čudni i nevozmozni raboti dijagnozata mu beše paranoidna šizofrenija kakva bolest e toa i što vsusnost se slučuva vo glavata na bolniot i da li se leči.
Hvala unapred.