Postovana molim za odgovor. Imam oca 1950. God. , kome je pre tri godine dijagnostic. Dementia g 30. Od kada kao terapiju koristi zoloft, rivotril, tanakan i ebixa (u pocetku exelon) , od poslednje hospital. (pre oko sest meseci) samo ebixu, od kada prestaje skoro u potpunosti da komunicira ne izlazi napolje, ustaje samo radi obroka. Od pre pet -sest dana ebixe nema u apoteci tj. Lek ne uzima, ali primecujem da je poceo da izlazi, pokazuje izvesna interesovanja. . Dali lek toliko utice na to da je toliko bezvoljan i dali eventualno prestati sa uzimanjem ili ga zameniti sa nekim drugim. Hvala unapred

Postovani dr. ! Javljam se sa kosova, posto i sami znate nasu situaciju da nemamo bas strucne lekare tj psihijatre ja bih vas zamolila da mi vi pomognete! Radi se o meni koja vec 6 god imam sledece simptome; lose u glavi, strah od svega; panika, nemam cisto razmisljanje, bez koncentracije, volja mi je na minimum uvek nervozna i lupanje srca! Terapija mi je vec 6 god amizol 10 mg ujutru i rivotril 0. 5 9ujutru i uvece! Molim vas pomozite mi-ocajna sam! Unapred zahvalna jasmina

Postovani, u proteklih nekoliko godina moj brat se lijeci na psihijatriji, i ima dijagnoze ptsp komplex, trajni poremecaj licnosti, i teski povratni depresivni poremecaj sa psihoticnim simptomima. Uskoro treba ici na ocjenu radne sposobnosti odnosno komisiju, pa me interesuje da li ce biti penzionisan s ovim dijagnozama. Inace stalno govori da ga neko prati, da zele da ga ubiju, prisluskuju ga, cak mu i neka bica dolaze, odvedu ga u nepoznatu zemlju u neke lavirinte i kasnije ga vrate, stalno je preplasen, nigdje ne izlazi iz svoje sobe, rijetko jede, ne spava ni 2 sata u toku dana, prica nepovezano, nista sto pocne ne moze zavrsiti i onda se povlaci u sebe. Ni sa kim ne komunicira osim ponekad sa mnom. Cuje neke glasove koji mu govore da je nesposoban za bilo sta i da je naj bolje da se ubije, a u svojoj sobi je rekao da mu zena skine zavjese jer su to duhovi koji dolaze po njega, stalno su mu spustene roletne na prozorima sobe jer cim se podignu on vidi resetke na prozorima. Ne znam sta vise da pisem, imao bi napisati roman o njemu i njegovome stanju, ali ovo je ono naj bitnije. Stalno kad uhvatim vremena da s njim razgovaram, jer obicno izbjegava, on kaze da je naj bolje da nije ziv, i da ce da se ubije. Posebno se boji ako bi ga ova komisija koja bi trebalo da ga penzionise, odbila i vratila na posao. Stoga vas molim da mi spram vaseg iskustva kazete, kolike su sanse da mi se brat penzionise, ima 39 godina starosti i oko 20 godina staza, ali je u zadnjih 2 godine totalno nesposoban za bilo sta, i to vrojeme je konstantno na bolovanju. Unaprijed zahvalan, edmond

Lecim se 10god. Pocelo je jakom depresijom a sada mi je dijagnoza shizofrenija. Moje pitanje glasi: da li je shizofrenija u potpunosti izljeciva?

Postovani moj deda je 30god vec u psihijatrijskoj ustanovi, ne znam tacnu dijagnozu jer to vesto kriju od mene sve ove godine. Ono sto sam ja uspela da saznam to je da ima maniju gonjenja, ali sumljam da je samo to u pitanju. Uglavnom s'obzirom da je genetika cudo da li postoji mogucnost da ja 'obolim' psihicki. Imam tegobe ako se to tako moze nazvati u nekim momentima moram da pipnem stvar vise puta, da se namestam do kod se 'ne namestim', a to ume da potraje. Ljudi oko mene su to poceli da primecuju i jako im smeta. O cemu se radi, da li ja to polako pocinjem da ludim ili ne.

Od pre godinu dana uzimam terapiju za hipotireozu. Mesec dana od pocetka terapije javila se vrtoglavica i daljim pregledima je ustanovljen poremecaj centra za ravnotezu (koristila urutal 6 meseci) i blago povisen pritisak i tahikardije (uzimam concor) . Na tri meseca idem na kontrole kod neuropsihijatra, rekla sam da sam primetila da sam placljivija (placem za filmove sa srecnim zavrsetkom, nisam u stanju da gledam ratne filmove, ubistva, bolesti) , jace me pogadjaju primedbe upucene meni, ne branim se adekvatno, u momentu se uzdrzim i delujem sabrano, mozda hladno, ali kasnije "puknem", pocinjem da placem, shvatam da me je taj dogadjaj pogodio jace nego sto sam ocekivala i da nisam tako jaka i ne kontrolisem se kao sto sam to mogla da radim ranije. Dr kaze da mi nije potrebna terapija kod psihijatra, da sam ja svesna i svojih problema i realna u svemu, da je sve prolazno stanje dok se ne regulise nivo hormona. Lekar sam, svakodnevno okruzena kolegama, sestrama, pacijentima. Oni nista ne primecuju, smatraju da je sve u najboljem redu, koncentrisana sam u radu, smatraju me strucnijom od drugih, ali ja vidim da neke stvari nisam u stanju da ignorisem ili ih tretiram kao manje bitne (npr. Vikanje sestre u ordinaciji na mene) vec te dogadjaje po nekoliko dana analiziram, pokusavam da nadjem svoju gresku u tome, nisam u stanju da to ostavim iza sebe i idem dalje, vec ne spavam nocima. Kako da se izvucem iz svega ovoga? Ako mi treba pomoc psihijatra, gde da odem? Imam utisak da mi treba neko da me vrati na moje staro stanje kada sam bila uvek nasmejana, stalno u pokretu, stizala sve da uradim, procitam, sa svima da se druzim, izlazim. . . Nemam pojma sta mi se desava, ne prepoznajem samu sebe

Postovani, molio bih vas, ponovo, ako se sad bolje vidi. Sta znaci deo sifre, tacnije kraj u mojoj dijagnozi. Pocetak je r42/f32. . . , to mi je jasno, ali kraj je necitak, pa nisam mogao da saznam o tome u medicinskom sifrarniku. Hvala unapred.

Tri godini me maci depresija nisam imala decu 15 godina sada imam tri mesecna beba, i sad mi e lose mislim da cu ubiti svoe beba samo takve misle mi idu ja volim svoja beba hocu normalno da zivim bila sam kod psihijatra piem asentra i respiridon jedan mesec ali ne se osecam bolje asentru jutro ivece po 50 mg i rispiridona cetvrtinu molim vas za pomoc hvala vam.

Vec tri god imam napade panike, osecam se bolje nego onda kad je to pocelo da mi se desava ali jos uvek imam te smetnje. Da li ce se to odraziti na moje psihicko stanje u daljem zivotu, i kada i da li ce mi biti bolje. Jel se to moze izleciti sasvim

Po[tovani, prije dvije godine sam počela da osjećam anksioznost, strah, nemir. U toj godini sam se razvela i živjela sa ćerkom od 3 godine. Taj period je bio najmirniji u zadnjih 10 god. Bez stresa, svadja prevara. Sa bivšim sam ostala u super odnosima, nemam dugova, imam lijep posao, zdravi smo. Problem je nastao kao mi je rugarica doktorka izmjerila pritisak i zabezeknuto rekla kako je visok 150/80, dala mi tabletu da skrcam i tad je počelo. Obavila sam sve preglede i nalaze i sve je bilo u redu. Pila sam 1/4 inderala (jer mi je lupalo srce do 120/min, i ksalol 0, 25 1x dnevno. Konsultovala sam i psihijatra iz bg i tad mi je rekao da mogu da pijem flunirin, jer sam osjećala bezvoljnost, a i htjela sam da pokušam sama da se izborim. Onda je sve prošlo. Poslije smrti majke, prije 6 mjeseci vratilo mi se, ali tek sad. Pošto sam defektolog po struci, znam ponesto i o deoresiji, pa me strah da ne idem ka tome. Bezvoljna sam, teško se koncentrišem na posao, idem kuda moram, i kad nemam strahove. Molim vas da mi kažete, čemu mogu da se nadam ako počnem da pijem flunirin i ksalol od 0, 25. Ne smijem da popijem prvu tabletu jer ne znam sta me čeka. Inače nisam pila nikakve tablete, a kad pročitam uputstva i nus pojave za flunirin, ne smijem da se usudim da počnem. Hvala, unaprijed zahvalana milena