Poštovani,

obraćam Vam se u vezi dva problema, od kojih me jedan muči duže vremena, a drugi od relativno skoro.

Naime, u junu 2019. godine sam počeo da osećam bol u levoj peti, blago ka unutrašnoj strani pete u odnosu na centar pete. Nisam preterano obraćao pažnju na isti, misleći da će proći sam od sebe, a i zbog toga što mi nije preterano smetao. Tek kada je bol počeo da bude jači ujutru nakon ustajanja, i kada se stopalo ohladi nakon dužih šetnji, rešio sam da odem kod lekara. U jesen 2019. godine ortoped mi je utvrdio upalu plantarne fascije. Predloženo rešenje se svelo na vežbe istezanja, uz napomenu da će to svakako proći samo od sebe. Od terapija je spomenuta "šokvejv" terapija, koja je navodno malo skuplja, a i meni teže dostupna zbog mesta stanovanja.

Elem, do februara 2020. godine nisam imao većih problema. Istog meseca počinjem sa rekreativnim trčanjem, u novim patikama, pazeći da se ne dočekujem na petu i uz praćenje relativno blagog programa koji uključuje postepeno napredovanje. Pre svakog trčanja obavezno zagrevanje, a posle istezanje, bez izuzetka. Prva dva meseca sam nakon trčanja masirao stopalo rolajući ga naizmenično na flaši hladne i tople vode, uz redovne istezanja, i mažući sportske gelove. Nakon 2 meseca toga, primetio sam da je bol u stopalu nakon trčanja podnošljiv, tako da sam prestao sa masažama stopala. U junu 2020. godine sam nakon polusatnog trčanja po tvrdoj podlozi osetio bol (više peckanje) na bočnoj levoj strani tela u predlu kuka. Tada sam pauzirao sa trčanjem 2 nedelje, iako je bol nestao u za par dana. Ujedno sam prilikom spavanja koristio jastuk ispod kolena, što mi do tada nije bila praksa. Opet sam otišao lekara specijaliste, sada u lokalnom DZ, koji je nakon rendgenskog snimanja stopala i kuka potvrdio da je, izuzev upale plantarne fascije sve u redu i da mogu da nastavim sa rekreativnim trčanjem, uz napomenu da bi bilo najbolje da kupim silikonske uloške za petu, posebne, sa različitim zonama gustine, što sam odmah i učinio.

Sledeća 3 meseca sam nastavio sa trčanjem, bez ikakvih problema, došao do distance od 6 km za ~35 min, što mi je i bio cilj, ali poslednjih par puta me je nakon trčanja jako bolela peta, a bol sam počeo da osećam i u gornjem svodu stopala, tako da sam polovinom septembra 2020. godine rešio da prestanem sa trčanjem za ovu godinu i posvetim se rešavanju problema sa petom. Za nepunih 7 meseci trčanja smršao sam 10 kilograma. Inače sam visok 185, krenuo sam da trčim sa 103 kg, a prestao sa 93 kg.

Nakon ponovnog odlaska kod lekara specijaliste u DZ, krajem septembra, i uz napomenu da me peta nije prošla (ali nije se ni pogoršalo stanje) i da mi se prilikom vraćanja kolena u početni položaj iz položaja potpuno privučenog grudima čuje neko škljocanje u kuku (to se doduše čuje godinama unazad), lekar je ponovo bacio pogled na rendgenski snimak iz juna. Na osnovu istog rendgenskog snimka iz juna, lekar mi je rekao da postoji problem sa kukom, uz prvi komentar "Moraćeš da menjaš kuk", što je mene zaprepastilo, jer problema sa istim do sada nisam imao, i moje jedino pitanje je bilo kada će to biti. Odgovor na isto je bio "za 10-20 godina, možda i nikad, ali stariš" i to je to. Urađen mi je neki test, pri kom se noga savijena u kuku i kolenu savija (rotira?) na obe strane, pri čemu nisam imao smanjenu pokretljivost i nisam osećao bol. Dijagnoza: M16 Coxarthrosis, a prepisana terapija je uključivala elektroterapiju za petu i Forticolinn prašak za kuk - 2 meseca, uz napomenu da je najbolje da za sada prestanem sa trčanjem.

U periodu nakon što sam prestao sa trčanjem prešao sam na vežbanje na spravama, sa sopstvenom težinom (zgivobi, skelkovi, propadanja, čučnjevi itd.). Krajem oktobra 2020. godine sam radio par dana čučnjeve na jednoj nozi, i nakon toga sam osetio zatezanje na levoj strani tela, u predelu kuka. To zatezanje meni po svakom osnovu liči na nategnut mišić ili tetivu, jer sam samo sa tim do sada imao iskustva, doduše na drugim delovima tela. Izbacio sam tu vežbu i bol je nestao.

Početkom novembra sam prestao sa treninzima na otvorenom zbog vremenskih uslova, i prešao na svakodnevna istezanja u kućnim uslovima. Najveći deo tih istezanja je bio fokusiran na leđa, kukove i noge u celosti (pregib za dohvatanjem nožnih prstiju, duboki čučanj i zdržaj sa ispravljenim leđima, "golub" poza i sl.), jer sam usled prirode posla dosta vremena u sedećem položaju. Ni u jednom trenutku nisam osetio bol u samom kuku, i došao sam do zaključka da mi je leva strana tela značajno pokretljivija i razgibanija od desne. Nakon par nedelja istezanja, napredak je bio primetan u smislu raspona pokreta tela.

U drugoj polovini novembra sam se zarazio virusom COVID 19, tako da su sledeće 2-3 nedelje se svele mahom na sedenje i ležanje. U tom periodu sam primetio da mi ne prija da spavam na levom boku, jer se javi neprijatan osećaj u predelu gluetusa (deo gde se otprilike daju injekcije), te sam sapavanje nastavio na leđima i desnom boku. I sada povremeno imam čudan osećaj u levoj strani tela, posebno u određenim položajima (npr. sagnem se da dohvatim nešto i pri tome budem oslonjen samo na levu nogu), ali ja lično to osećam kao kada otperetim blago istegnut mišić ili tetivu. Taj deo mi svakako bude osetljiviji na pritisak rukom, u odnosu na isti deo na desnoj strani tela. Da li te osećaj imam zato što je to stvarno tako, ili zato što sad stalno obraćam pažnju na taj deo tela, više ni sam ne znam.

Nakon ovog silnog pisanija, mene konkretno zanima sledeće:

1. Obzirom da sam za petu mesecima radio istezanja i masaže, trenutno ne trčim, čak sam i noćnu ortozu kupio (?) i koristio mesec - mesec i po dana (septembar - oktobar 2020., sa sporadičnim pozitivnim efektima), koji bi bio moj sledeći korak u rešavanju problema sa plantarnom fascijom?

2. Da li se na priloženom redngenskom snimku kuka, vide ikakve promene, tj. da li je lekar specijalista postavio pravilnu dijagnozu (obzirom da ju je postavio tek na drugom pregledu istog snimka par meseci nakon prvog pregleda) i šta bih trebao da preduzmem od koraka da utvrdim problem, rešim ga ili izbegnem u budućnosti?

3. Pod pretpostavkom da ću u narednih par meseci uspeti da rešim problem sa plantarnom fascijom, da li ću moći da nastavim da se bavim rekreativnim trčanjem, obzirom da mi se pokazalo izuzetno korisno, kako sa fizičkog, tako i sa psihološkog aspekta, kao izduvni ventil, u ovim vremenima kada smo izloženi pritiscima sa svih strana?

Nadam se da sam bio dovoljno precizan u pisanju, uprkos dužini ovog teksta. Relevantni rendgenski snimci su dostupni na priloženom Google Drive linku, jer ih ima tri, a portal dozvoljava kačenje samo jedne slike, a PDF fajl sa sve tri slike, iz nekog razloga nije hteo da prihvati.