Ovo je slika druge magnetne rezonance, uradjena posle prve operacije- a pre druge operacije.

Najlepše vam hvala na odgovoru. Bitno je znati na čemu sam i zašto ponovo problemi onda je lakše nositi se sa tim. Ja bih volela da se to trajno reši ako može, nije problem ako to mora da bude i treća operacija- samo da više- ne bude ovih bolova. Uglavnom, videćemo- šta će biti konačan ishod posle svih tretmana u sokobanjskoj, i šta će reći neurohrurg kao konačni odgovor. Inače slika koju ste postavili -jeste poslednja magnetna rezonanca- treća po redu- uradjena posle druge operacije- moje stanje kičme je sada upravo tako ta magnetna uradjena je 14. Septembra2009. God. Samo su šrafovi koji stoje -neutralizovani- maksimalno- zbog senke- ili kontrasta-nisam ih tačno razumela. . . Evo ovo sada što ću vam priložiti sliku- prve magnetne rezonance- kakvo je bilo stanje pre prve operacije. Mnogo vam hvala na ovako brzom odgovoru!

Postovani doktore imam pitanje vezamo za svoju majku koja boluje od aneurizme. Prije dvadeset dana konstantovana je ta bolest, na klinickom centru univerziteta u sarajevo, procita cu vam dva gkavna nalaza: iadsa krvih sudova mozga: metodom po seldingeru ponktira se arterija femoralis sa desne strane te se vrhom katetera udje u arteriju vertebralis sa lijeve strane, prikaze zavrsni dio arterije vertebralis, arterija bazilaris koje su urednog toga, sirine, pravilnih kontura. Na samom vrhu arterije bazilaris vidljiva je sakularna aneurizna velicine tri centrimetra usmjerena prema gore, a i pocetni dio arterije cerebri posterior sa lijeve strane je prosirena. Vrhom katetera se selektivno udje u arteriju karotis internu sa desne strane, prikaze zavrsni dio iste gdje se vidi da je trkutasto prosireno izlaziste straznje komunikantne arterije. Prikaze se arterija cerebri anterior i media gdje se uz gornji rub zavrsnog dijela a1 arterije cerebri anterior vidi sakularna aneurizna velicine dva milimetra. Arterija cerebri anterior i media su uredne arborizacije. Vrhom katetera se udje u arteriju karotis komunis sa lijeve strane, prikaze zavrsni dio arterije karotis interne te arterija cerebri anterior i media koje su urednog toka, sirine i arborizacije. Zakljucak: nalaz ukazuje na gigantsku aneurizmu zavrsnog dijela arterije bazilaris velicine tri cm, usmjerena prema gore stim da se napominje da je pocetni dio arterije cerebri posterior sa lijeve strane takodje prosiren. Takodje je vidljiva manja aneurizma zavrsnog dijela arterije karotis interne sa desne strane usmjerena prema straga i literalno. Drugi nalaz kaze: mri neurokraniuma: 1, 5 tesla: aksijalno t1 se, flair, aksijalno i sagitalno t2 tse, 3d tof. Kod mri mozga infratentorijalno intenzitet signala mozdane substanice uredan sa medioponiranom, uredno kalibriranom iv mozdanom komorom. Supratentorijalnom, vidi se da je lijeva literalna mozdana komora u cjelosti izrazito siroka sa pocetnim periventrikularnim razrjedjenima oko iste. Desna lateralna kao i treca mozdana komora urednom polozaja i sirine. U projekciji zavrsnog dijela arterije bazilaris vidljiva je area velicine 3x1, 5 cm, koja se propagira u pod iii komore, koja je jasno ogranicena, hipointenzna u t2, formirana poput lukovice u t1 w i odgovara aneurizmi. Kod mr angiografije arnerijskih krvnih sudova vilisovog kruga prikaze se arterija karotis interna obostrano te arterije cerebri anterior i media koje su urednog toka, sirine nesto neravnijih kontura, uredne arborizacije. Prikaze se arterija bazilaris iz cijeg zavrsnog dijela izlazi aneurizma koja je vecim dijelom trombozirana na angiografskim sekvencama velicine 1, 5 cm usmjerena prema gore. Zakljucak: nalaz ukazuje na veliku aneurizmu zavrsnog dijela arterije bazilaris velicine 3 cm, usmjerene prema gore u iii mozdanu komoru koja je djelimicno trombozirana i koja dovodi do subdekompenziranog hidrocefalusa na nivou lijeve lateralne mozdane komore. Postovani doktore doktori neurohirurzi klinickog centra u sarajevu mi preporucuju, lijecenje majke endovaskularnom embolizacijom, pa bih vas molio da date svoje misljenje i da li se to moze uraditi u vma beogradu, ja bih vam poslao i snimke na cd-u, unaprijed hvala. Postovani doktore da li ste ikako vi u mogucnosti da mi posaljete bilo kakav broj vojno medicinske akademije u beogradu, da bi se raspitao da li su kompetentni za takav vid lijecenja, i da li mi vi mozete reci neku probliznu cijenu u resavanja ovog problema. .

Poštovanje, imala sam 2 operacije kičme. Prvu u 32. Goj godini, a drugu sada u 34. Godini. 1975. Godište sam. Dijagnoza je spondilolisteza gradus ii/iii. Od druge operacije prošlo je 4 meseca. Prava operacija bila je 22. 04. 2008. Uradjena je transpedikularna fiksacija 4 šrafa, 2 šipke, bilo je dobro, posle 3 meseca kada sam ponovo počela više da stojim i da se krećem-stanje isto kao i pre operacije. Noge se oduzimaju ne osećam ih od kolena na dole bol veliki bol u potkolenicama, boli pri kretanju, pri stajanju sedenju. Druga operacija je uradjena 04. 06. 2009. - laminektomija- uradjena je dekompresija- korenova živaca- a zahvat je radjen jer je ustanovljena nestabilnost segmenata i trebalo je dodati još šrafova. Dok sam došla na red- to je nekako sraslo. . . Kaže neurohirurg -da je to konstatovao pri operaciji- pa nije uradjeno planirano trebalo je da se doda još 2-4 para šrafova- i da se još više oslobode otvori gde izlaze nervi- forameni. Uradjena je laminektomija-sve drugo bilo je rizično da se dira da ne bi pukao pršljen. 3 meseca posle druge operacije ponovo isti simptomi. S tim što sada bole i pete i skočni zglobovi i potkolenice. . . Moje mišljenje, - kako postanem više vertikalna snadje me bol kao pre operacije- dok ležim-posto operativno- taj bol se ne pojavljuje. Bol se povećava pri kretanju- pri dužem stajanju i pri sedenju. Uradila sam i četvrti emng- i novu magnetnu br. 3 * * * prilažem najnovije nalaze- a u slikama sam priložila mangetnu 1, 2 i 3 nadam se da sam uspela- magnetna pre prve, pre druge, i posle druge operacije. * * * nalaz emng: celokupan emng nalaz ukazuje na postojanje jake i hronične lezije korena l4 desno i jake hronične lezije korenova l5 i s1 desno. U celini nalaz ne odstupa od prethodnog (05. 12. 2008.) sa desne strane. . . . Tibiaslis- s1, s2 - umereno jaka lezija, nema spontane aktivnosti- voljna aktivnost kasna peroneus- l5, s1 - umereno jaka lezija, nema spontane aktivnosti- voljna aktivnost kasna peroneus- l4- l 5 - jaka neurogena lezija nema spontane aktivnosti- voljna aktivnost kasna * * * klnika za rehabilitaciju “dr. Miroslav zotović” nalaz i mišljenje lekara: dg. St. Post dh l5-s1 dg2: m54 u medjuvremenu je uradjen emg nalaz koji ukazuje na postojanje jake i hronične lezije korena l4 desno i umereno jake hronične lezije korena l5 i s1 desno. Nmr nalaz ukazuje na izraženu sponilolistezu l5-s1. Funkcionalni nalaz neproenjen tokom dužeg perioda, bez obzira na primenjenu terapiju. Bolovanje i kontrola neurohirurga. Terapija je u toku. * * * vojnomedicinska akademija kabinet: neh dg: st. Post decompresio canalis spinalis reg l5-s1 st. Post stabilisatio transpedicularis l5 et s1 propter spondylolistesam l5. Gr. Ii/iii mr i emng u prilogu. Emng nalaz kao i preoperativni, mr pregled ukazuje na dekompresiju nervnih elemenata u navedenoj regiji. U neurološkom nalazu bez jasnog radikularnog bola, lazarević negativan. Potrebno je nastaviti sa fizikalnom terapijom u trajanju od mesec dana, potom kontrola neurohirurga. * * * izveštaj- magnetna br. 3 - 14. 09. 2009. Mr ls kičme: na učinjenim presecima se vidi da je trup l5 pršljena anteponiran u odnosu na s1 segment za više od ½ ap dijametra, što ukazuje na izraženu sodnilolistezu. Postoji i izražena konsekutivna foraminostenoza. Vidi se stanje nakon transpedikulatne fiksacije l5-s1. Vidljivi su i znaci diskartroze u nivou izmedju l5-s1 ovo bi nadam se bili svi potrebni podatci najkraće moguće moje pitanje je- da li vi znate zašto ponovo trpim bol, kao i posle prve i pre prve operacije? Da li je prosto to normalno stanje posle operacije kičme i da li jednostavno ne može da bude bolje? Ili postoji rešenje, definitivno ovog mog dvogodišnjeg problema? Takodje osećam i čujem krckanje u lumbalnom delu kada legnem posle stajanja- samo nešto pukne-paak ili tiše krcne. Kao nokat o nokat onako onaj zvuk. . . Molim vas recite mi da li znate uzrok stalno lošeg stanja i da li u mome slučaju može biti bolje od ovoga sad. Nije mi problem da ne osećam dobro desnu nogu ali mi je porblem neverovatan bol koji trpim- kao da me neko pritiska kao kada vežete gumicu na prst- pa on onako utrne i bude bezosećajan- i boli taj deo od gumice na dole- e tako ja osećam od kolena na dole sa epicentrom u stopalima dakle -imam utisak kao da su "odsečena " od skočnih zglobova na dole. . . Unapred hvala i izvinite na preobimnosti ali ovo je bilo maksimalno sažeto.

Postovani, moja pocetna dijagnoza je bila: neuroloski status: paravertebrlabi spazam u lumbalnom delu obostrani, ostali nuroloski nalaz uredan. Negira ispad senzibiliteta. Vrat slobodan. Se i kks: se-7/h, le-10, 1, er-4, 84, hgb-144g/l, hct-43, 9, tr-275, lf neu82, 2% , mo 0, 6% , a 0, 2% mri lumbosakralnog segmenta kicenog stuba: na l5/s1 nivou smanjena visina iv prostora i degenerativno izmenjen iv disk. Prisutna je paramedijalna proturzija diska sa kompresijom duralne kese i radikularnim kontatkom u levom recesusu. Iv forameni slobodni bez radikularne kompresije. Intraduralno, u filum terminale dorzalno prisutna okrugla, jasno ogranicena lezija promera 6mm. Zakljucak: paramedijalna protruzija levo l5/s1 iv diska. Emng: nalaz pokazuje hronicnu umerenu afekciju korena s1 obostrano i l5 levo sa pokazateljima sveze denervacije za l5 levi i iritacijom l5 desno. Zatim su me poslali ponovo da uradim mr ovoga puta sa kontrastom. Nacinjeni su t1w/t2w sagitalni tomogrami lumbosakralnog segmenta od th11 do sakruma, kao i pdw paraaksijalni tomogrami u visini l4-5 i l5-s1 intervertebralnih (iv) diskova. Nalaz je da je lumbalna lordoza ocuvana. Nema znakova frakture niti dislokacije prsljenskih tela. Prikazuju se pocetne spondiloticne promene sa osteofitima. Spinalni kanal sinimljenog segmenta je uredne sirine. Conus medullaris se nalazi u visini l1. U duralnoj vreci dorzomedijalno u filum terminale u visini l1-l2 prisutna ranije dg. Okrugla jasno ogranicena promena dijametra 7mm. Promena u t1w intermedijarne is a u t2w sekvenci niske signalne vrednosti. Postkontrastno pokazuje intezvno pojacanje is. Zakljucak je: opisana promena intraduralno po mr karakteristikama odgovara neurinomu. Neurohirurg mi je saopstio da je neurinom benigni tumor i da ne moze sam da nestane, vec da je potrebna operacija, ali da mogu da sacekam jos 3-6 meseci da se to "prati". Odgovorio sam da nemam sta da cekam i da sam spreman da to uradim odmah. Iako sam to odgovorio, malo me je strah, s obzirom da mi je kicmena mozdina na oko 1, 5 cm iznad neurinoma, ali su tu oni nervni zavrseci (potpuni sam laik, ali sam citao na internetu) . Pitao sam neurohirurga da li je to radio vec, on je rekao da jeste ali da ne moze da se pohvali velikim brojem operacija jer u niskom klinickom centru ima svega 5-10 takvih operacija godisnje. Moje razmisljanje je da bi trebalo ti ljudi da znaju svoj posao, ali me je ipak pomalo strah. Jednom recju voleo bih da cujem vase misljenje o svom medicinskom problemu (molim vas bez reci utehe i sa sto manje latinskih reci da bih kao laik to mogao sto bolje da razumem) . Unapred hvala

Postovani doktore imam pitanje vezamo za svoju majku koja boluje od aneurizme. Prije dvadeset dana konstantovana je ta bolest, na klinickom centru univerziteta u sarajevo, procita cu vam dva gkavna nalaza: iadsa krvih sudova mozga: metodom po seldingeru ponktira se arterija femoralis sa desne strane te se vrhom katetera udje u arteriju vertebralis sa lijeve strane, prikaze zavrsni dio arterije vertebralis, arterija bazilaris koje su urednog toga, sirine, pravilnih kontura. Na samom vrhu arterije bazilaris vidljiva je sakularna aneurizna velicine tri centrimetra usmjerena prema gore, a i pocetni dio arterije cerebri posterior sa lijeve strane je prosirena. Vrhom katetera se selektivno udje u arteriju karotis internu sa desne strane, prikaze zavrsni dio iste gdje se vidi da je trkutasto prosireno izlaziste straznje komunikantne arterije. Prikaze se arterija cerebri anterior i media gdje se uz gornji rub zavrsnog dijela a1 arterije cerebri anterior vidi sakularna aneurizna velicine dva milimetra. Arterija cerebri anterior i media su uredne arborizacije. Vrhom katetera se udje u arteriju karotis komunis sa lijeve strane, prikaze zavrsni dio arterije karotis interne te arterija cerebri anterior i media koje su urednog toka, sirine i arborizacije. Zakljucak: nalaz ukazuje na gigantsku aneurizmu zavrsnog dijela arterije bazilaris velicine tri cm, usmjerena prema gore stim da se napominje da je pocetni dio arterije cerebri posterior sa lijeve strane takodje prosiren. Takodje je vidljiva manja aneurizma zavrsnog dijela arterije karotis interne sa desne strane usmjerena prema straga i literalno. Drugi nalaz kaze: mri neurokraniuma: 1, 5 tesla: aksijalno t1 se, flair, aksijalno i sagitalno t2 tse, 3d tof. Kod mri mozga infratentorijalno intenzitet signala mozdane substanice uredan sa medioponiranom, uredno kalibriranom iv mozdanom komorom. Supratentorijalnom, vidi se da je lijeva literalna mozdana komora u cjelosti izrazito siroka sa pocetnim periventrikularnim razrjedjenima oko iste. Desna lateralna kao i treca mozdana komora urednom polozaja i sirine. U projekciji zavrsnog dijela arterije bazilaris vidljiva je area velicine 3x1, 5 cm, koja se propagira u pod iii komore, koja je jasno ogranicena, hipointenzna u t2, formirana poput lukovice u t1 w i odgovara aneurizmi. Kod mr angiografije arnerijskih krvnih sudova vilisovog kruga prikaze se arterija karotis interna obostrano te arterije cerebri anterior i media koje su urednog toka, sirine nesto neravnijih kontura, uredne arborizacije. Prikaze se arterija bazilaris iz cijeg zavrsnog dijela izlazi aneurizma koja je vecim dijelom trombozirana na angiografskim sekvencama velicine 1, 5 cm usmjerena prema gore. Zakljucak: nalaz ukazuje na veliku aneurizmu zavrsnog dijela arterije bazilaris velicine 3 cm, usmjerene prema gore u iii mozdanu komoru koja je djelimicno trombozirana i koja dovodi do subdekompenziranog hidrocefalusa na nivou lijeve lateralne mozdane komore. Postovani doktore doktori neurohirurzi klinickog centra u sarajevu mi preporucuju, lijecenje majke endovaskularnom embolizacijom, pa bih vas molio da date svoje misljenje i da li se to moze uraditi u vma beogradu, ja bih vam poslao i snimke na cd-u, unaprijed hvala.

Postavani doktore moja se majka operisala prije dvije nedelje imala je neku vrstu cise sa desne strane mozga kojoj je velicina bila 70mm uklonjeno joj je sve kako treba bez nijedne posledice, danas smo dobili nalaz iz patologije i stiagao nam je negativan maligni tumor cetvrti stepen: (, zadnjih dana ima temperaturu 37. 7 a treci dan posle operacije imala je 39. 8 ali smo na vrjeme reagovali i smanjili joj alkoholom, receno mi je da je zariste na toj cisti u tom mjestu. Ocete li mi reci sta dalje raditi koja je nada i dali mi mciozete re koliko se zivi stom vrstom bolesti i koje su mogucnosti da se sprjeci sirenje i dali uopste postoji neka nada. . ? Koji su simptomi kad on raste ili se obnovi i dali ja treba da donesem nalaze kod vas u beogradu. Hvala vam unaprjed

Sta, izaziva poviseni intrakranijalni pritisak, kakve komplikacije mogu nastati, i koja je je jos terapijska metoda pored lumbalne punkcije? Unapred hvala

Poštovani doktore,

zamolila bih vas za jedan odgovor.

Ustanovljeno mi je na MR mozga da imam dva venska angioma u desnoj cerebelarnoj hemisferi.

Moj najveći problem je smetnje kod vida i jake glavobolje, trnjenje glave.

Venski angiomi su veličine:  jedan angiom je veličine 2. 5cm, drugi je nešto manji.

Molim vas za mišljenje daljeg lecenja. Da li je potreban operativni zahvat? Unapred zahvalna.

Poštovani, pitanje vezano za ujaka koje sam postavio jucer. Saljem vam i nalaz kako bih vam približio situaciju. Mri nalaz pregled je uradjen u aksijelnoj i koronealnoj ravni u tse sekvenci t1w i t2w prvo bez a zatim i nakon i. V. Aplikacije kontrasta. Na učinjenim presecima se vidi u desnoj cerebralnoj hemisferi frontalno, parijetalno i okcipitalno po jedna zona siženog i. S. U t1w. Opisana zina frontalno je pomerena 25mm, parijetalno 12mm a okcipetalno 11mm. Opisane zone pojačavaju i. S. Nakon i. V. Aplikacije kontrasta i oko njih postoji veći edem kao i kompresija na desnu lateralnu moždanu komoru. U levoj cerebralnoj henisferi okcipitalno i parijetalno postoji po jedna zona istih karakteristika promera 20 i 10mm. I. S. Parenhime malog mozga i moždanog stabla je uredan. Opisane promene u obe hemisfere velikog mozga odgovaraju sec. Dep. Sulkusi konveksiteta mozga su plići zbog edema. Podsecam, markeri su dobri, krv je dobra, segmentacija 25.