Prof. dr Aleksandar Kostić
Prof. dr Aleksandar Kostić
Neurohirurgija
Prof. dr Aleksandar Kostić je neurohirurg iz Niša. Veoma je posvećen radu na edukaciji i u radu sa studentima.
Zakažite pregled
O lekaru
Prof. dr Aleksandar Kostić je neurohirurg iz Niša.
U toku studija radio je kao student - demonstrator na predmetu Histologija sa Embriologijom a i na predmetu Patološka Anatomija.
Stručnu praksu obavio je na Ginekološko-Akušerskoj i Oftalmološkoj klinici u Varšavi (Poljska).
Stručno i naučno se usavršavao na Neurhirurškoj Klinici u Jeni, Nemačka, a i na Institutu za Neurohirurgiju u Beogradu.
U svojstvu autora ili koautora objavljuje nekoliko naučnih radova u stranim i domaćim stručnim časopisima, i aktivni je učesnik nekoliko kongresa neurohirurga.
Angažovan je kao predavač u kontinuiranoj medicinskoj edukaciji na temama vezanim za patologiju i lečenje bolesti kičme, kao i trauma mozga.
Izabran je za saradnika u nastavi na Medicinskom fakultetu u Nišu na predmetu Hirurgija sa ratnom hirurgijom, za naučna oblast neurohirurgija 2006-te god., a od 2008 izabran je u zvanje asistenta, a kasnije i profesora na istom predmetu.
Pregled kod dr Aleksandra Kostića možete zakazati putem Stetoskop.info sajta ili pozivom na 063/687-460.
Ordinacije
Cenovnik
Cene su informativnog karaktera i mogu se razlikovati u zavisnosti od složenosti procedure.
Radno iskustvo
Neurohiruška klinika Klinički centra u Nišu
(2000) Kliničkom centru u Nišu na Neurohirurškoj Klinici.
Obrazovanje
Medicinski fakultet u Nišu
(1992–1999) Osnovne studije završio sa prosečnom ocenom 9.97.
Medicinski fakultet u Nišu
(1999–2005) Magistarske studije - odbranio je magistarsku tezu vezanu za tumore mozga, pod nazivom:”Kliničke, patohistološke i morfometrijske karakteristike astrocitoma mozga”.
Članstva
Podaci o članstvima nisu uneti.
Ocene i iskustva
Još uvek nema ocena.
Svi odgovori doktora (241)
Indikovanje operacije zavisi od inteziteta i tipa klinicke slike, kao i od nadjenih nalaza prilkom paraklinickih ispitivanja mr, ct i emng, od uspesnosti prethodne konzervativne ili fizikalne terapije, opsteg stanja bolesnika i naravno njegovih stavova povodom operacije (nakon sto mu hirurg objasni sve rizike i prednosti operativnog lecenja (
Pozdrav
Obim glave kod novorođenčeta je oko 35 centimetara i nešto je veći kod dečaka. Sa godinu dana obim je 43 centimetara, a sa tri godine 50 centimetara. Ove mere nisu dogmatske, zavisno od konstitucije i genetskih faktora normalan obim moze biti i neki cm veci ili manji. Ulubljnost fontanele (ako je stvarno prisutna) moze da govori sa prejako funkcionisanje santa, sto se lako moze proveriti relaizacijom cta mozga, i nalaskom tzv. Slit komora. Inace ugradanja santa je vereovatno bila najmanje invazivna i najbezbenija opcija za vasu bebu, a i nema drugih adekvatnih inplantata za takav tip bolesti izuzev shunt sistema.
Pozdrav
Mislim da vam je odgovor ranije poslat. . .
Pozdrav
Pokusajte sa rehabilitacionim lecenjem, ako ne ide, javite se lekaru koji bi vas operisao i operisete se.
Pozdrav
Verovatno da ce biti nekih posledica, kojih i kolikih ne mogu vam reci. Treba uzeti u obzir mogucnost da ce posledice biti minimalne te vidljive samo intezivnim ispitivanjem, jer mozak bebe, tj dece sklon je da premosti neke prepreke koje su kod odraslih nepremostive. Operativno nema mesta za neko lecenje, izuzev ako se javi nakupljanje mozdane tecnosti u bocnoj komori koje moze potiskivati okolne strukuture, i tada je moguca inrevencija ugradnje odvodnog sistema iz glave u trbuh.
Pozdrav
Obzirom na vase godiste, te nalaze koji ste naveli, predlazem da za pocetak otpocnete sa aktivnim rehabilitacionim tertmanom. Uvek ima vremena za operaciju ali istu treba drzati kao rezervnu varijantu (barem kada se radi konkretno o vama) .
Pozdrav
Naravno da sem operataivnog postoji i konzervativno lecenje (neoperativno) . Bolesnici obicno pokusaju ovo drugo, pa ako nema boljitka javljaju se neurohirurgu. Za odluku o operaciji potrebno je imati odredjeni broj informacija (godiste, istorija bolesti, neuroloski nalaz i opste stanje bolesnika, paraklinicka ispitivanja) . Vi od ovoga niste naveli gotovo nista u pismu, tako da za razliku od vasih lekara koji su vam preporucili operaciju, ja nemam na osnovu cega da dam svoje misljenje. . .
Pozdrav
Odluka o nacinu lecenja bolesnika, operativnom ili konzervativnom se donosi sveukupnim sagledavanjem bolesnika. Uzima se u obzir istorija bolesti, opste stanje i godiste bolesnika, neuroloski status i tegobe, paraklinicka ispitivanja (mr kicme je jedan od njih) i naravno licni afiniteti bolesnika povodom nacina lecenja. Racunam da su kolege koje su preporucile operaciju uzeli sve ove stvake u obzir. Vi, u svom pismu, sem mr nalaza niste pisali nista drugo, tako da je meni tesko preporuciti ili ne preporuciti operaciju.
Pozdrav
Jos da ste napisali i koje su vase tegobe, i da li ih uspesno resavate medikamentima ili fiziklanim tretmanom ja bih osetio slobodu da vam predlozim ili ne predlozim operaciju, ovako je mozda je najpostenije da se javite vasem neurohirurgu koji bi vas klinicki pregledao, pogledao snimak mra (koji vi niste attachovali, vec ste samo prepisali nalaz) , sagledao vase opste stanje (godine, eventualne hronicne bolesti) i onda vam iskazao svoje misljenje.
Pozdrav
Komsija. Nalaz na emngu nije dobar, i pokazuje tesko ostecenje nervnog korena, koji je odgovoran za podizanje stopala. Nazalost, iz prakse znamo da kada dodje do pada stopala, a ne obavi se brza intervenecija i ne oslobodi se pritisnuti koren, dolazi cesto do nepovratnih ostecenja. Takvi pacijenti su prinudjeni da nose peronelani aparat. U nekim slucajevima ne dolazi do delimicnog ostecenja, i tada je fiziklanom terapijom moguce, i upornim vezbama povratiti deo funkcije stopala. Za trcanje nisam siguran, ali fizkanim tretmanom mozda uspete da povratite deo snage u stopalu.
Pozdrav
Pitajte doktora
Imate nedoumicu u vezi sa svojim zdravljem? Postavite pitanje i dobijte odgovor lekara u najkraćem roku.
Prijavite se na Stetoskop Gazette
Mesečni bilten o zdravlju, inovacijama i svemu aktuelnom u medicini.