Genitalne mane su razvojni poremećaji urogenitalnog sinusa, koji čini ventralni deo kloake embriona. U nastanku ovih mana udruženi su nasledni i faktori spoljne sredine.
Fimoza - koža na glaviću penisa je obilata i kod penisa koji nije u erekciji većim delom pokriva glavić (glans) penisa i naziva se prepucijum (preputium). Fimoza je suženje ušća prepucijuma zbog čega se prepucijum ne može prevući preko glavića penisa. Kod komplentene fimoze prevlačenje je potpuno onemogućeno, a kod inkompletne je moguće do polovine glansa. Do treće godine je fimoza normalna i ne mora se lečiti. Ukoliko dete otežano mokri, ili mu se na vrhu penisa stvara balončić (ispod kože) il mokraća teško prolazi u tankom mlazu mora se javiti urologu.
Kliničku sliku karakterišu: otežano mokrenje u tankom mlazu, opasnost od zastoja mokraće u bešici jer se ne prazni u potpunosti, česta infekcija prepucijuma i glavića, ponekad bolan polni odnos.
Lečenje fimoze kod dece se sastoji u održavanju higijene uz obavezu majke da prilikom kupanja vrši blago prevlačenje prepucijuma preko glansa, da bi se postigao bolji elasticitet prepucijuma. Operativni zahvati se vrši tek u pubertetu, izuzetno ranije. Cirkumcizija, odnosno obrezivanje je tradicionalna metoda rešavanja problema fimoze, prepucioplastika je hirurška metoda gde se kroz plastičnu operaciju kožica i prepucijumski otvor šire do potrebne veličine. Prednosti prepucioplastike su brži i bezbolniji oporavak, manje komplikacija i očuvanje prepucijuma.
Lečenje steroidnim mastima je metoda koja se pojavila u 90-tim godinama. Prednost lečenja lokalnim steroidima-nema hirurškog rizika, traume a i cena je daleko niža.
Hipospadija je urođeni poremećaj razvoja muškog genito-urinarnog sistema kod koga se spoljašnji otvor mokraćne cevi ne nalazi na vrhu penisa. Taj se otvor može nalaziti bilo gde od baze do površine penisa. Često je prisutna i zakrivljenost penisa pa postoji povezanost s drugim anomalijama mokraćnog sistema i interseksualnošću. Hipospadija je najčešća urođena anomalija mokraćne cevi i javlja se kod 1:300 - 1: 500 muške novorođenčadi. Otvor mokraćne cevi ne nalazi se na vrhu penisa. Često postoji nepravilan prepucijum, kožica koja prekriva glavić penisa. Frenulum obično nedostaje. Glavić s prednje strane može imati oblik ploče. Penis može biti savijen prema napred (curvatura penis). Mogu postojati različiti stupnjevi poremećaja građe sunđerastog tela, vezivnih ploča, kože i drugih delova penisa. Hipospadiju u 10 - 33% mogu pratiti udružene regionalne (kriptorhizam 15%) ili udaljene anomalije. Uz nju se često javljaju bubrežne abnormalnosti kao što su dvostruki bubreg na jednoj strani (ren duplex) i poremećena lokalizacija bubrega (bubrežna ektopija). Ponekad je skrotum (mošnice) nepotpuno oblikovan i može se sastojati od više vrećica i režnjeva sa strane ili oko penisa. Kriptorhizam (nespušteni testis) čest je naročito kad je genitourinarni sistem, nepotpuno oblikovan.
Većina slučajeva hipospadija nalazi se na glaviću penisa ili naboru između glavića i tela penisa pa se lečenje sprovodi u estetske svrhe, ako se uopšte sprovodi. Ako je otvor na nekom drugom mestu lečenje je neophodno kako bi se omogućilo mokrenje u stojećem položaju, normalan oblik penisa i pravilan izlazak sperme tokom seksualnog odnosa što je nužno za postizanje trudnoće.
Lečenje je potrebno započeti od 6. -18. meseca, najviše zbog psiholoških razloga, a ponekad i zbog oštećene funkcije ili nemogućnosti mokrenja stojeći. Hipospadija se u većini slučajeva može lečiti rekonstruktivnom hirurgijom (uretroplastika).
Epispadija je složena urođena mana muškog polnog organa, kod koje se uretra otvara na "gornjoj" strani penisa i pozadi prema njegovom korenu. Može je pratiti i nemogućnost kontrole mokrenja (inkontinencija urina). Ovo je izuzetno retka mana koja se javlja jednom ili dva puta na 200 operisanih hipospadija. Najčešća klasifikacija epispadija je na osnovu položaja nenormalnog otvora mokraćne cevi. Razlikuje se pet oblika: glandijalna (na glansu penisa), koronarna, penilna (kontinentna i inkontinentna), penopubična (na korenu penisa) i suprapubična (na koži trbuha iznad korena penisa). Penis je kratak, u obliku ploče, s prepucijumom (kožom penisa) koji je slabije razvijen i na gornjoj strani nedostaje. Postoje i još neke anomalije - regionalne (kila ili nespušteni testisi) i udaljene.
Lečenje epispadije je operativno. Optimalno vreme je između druge i treće godine života. Današnji trend je da operacija bude obavljena u jednom aktu. Osnovni cilj je produžiti mokraćnu cev, odnosno otvor napraviti na vrhu penisa - dakle, napraviti prav i izdužen penis koliko je moguće, zatim novu mokraćnu cev od kože bez dlaka i to širokog dijametra i sve do vrha penisa, zbog dobijanja pravilno usmerenog i dobrog mlaza mokraće.
Nespušten testis (nondescensus testis, cryptorchismus, retentio testis, ectopio testis)
Nespušten testis je urođen poremećaj u razvoju testisa zbog koga se testisi posle rođenja nalaze van skrotuma, bilo na putu njihovog razvojnog spuštanja (cryptorchismus, retentio testis ili nondescensus testis) ili medijalno ili lateralno od puta spuštanja testisa (ectopio testis). Pojavljuje se jednostrano ili obostrano.
Testis migrans (mobilni ili retraktilni testis) označava stanje kada se testis delovanjem m. cremastera pomera između skrotuma i supraskrotalne regije. Takav testis se manuelno spušta u skrotum i tu se zadržava.
Retentio testis je pravi nespušten testis koji se nalazi na putu descensusa testisa od retroperitoneuma do skrotuma.
Ektopija testisa označava nalaz testisa u medijalnoj ili lateralnoj poziciji van puta njegovog normalnog spuštanja i izvan skrotuma (suprafascijalno, suprapubicno, femoralno).
Kriptorhizam predstavlja nesilaženje testisa i njihovo zaostajanje, jednostrano ili obostrano, na putu od abdomena do skrotalnih vreća. Inspekcijom se nalazi slabije razvijena skrotalna vreća a palpacijom se ni u ležećem ni u stojećem položaju ne može napipati testis. U ireverzibilnim, nelečenim slučajevima postoji klasična slika hipoandrogenizma i sterilitet. Značaj ovog poremećaja, pre svega se ogleda u posledicama koje izaziva. Tako u slučaju ostajanja testisa u abdomenu, zbog temperature koja je veća od normalne telesne i drugih razloga-javljaju se i endokrina i reproduktivna insuficijencija. Takođe, pojava veoma malignih tumora, seminoma i teratokarcinoma, 20 do 50 puta je češća u slučaju kriptorhizma nego u osoba sa testisima u skrotalnim vrećama.
Da bi se osigurali normalan rast i razvoj testisa - lečenje započinje rano, najbolje u prvoj godini života. Prvo se daje stimulacija gonadotropinima, ako se ne postigne silazak (descenzus) testisa, radi se sa uspehom, hirurška intervencija fiksacije testisa u skrotalnu vreću (orhipeksija).
Anorhija označava urođeno odsustvo razvoja testisa. Nalazi se kod 3 do 5% operisane dece zbog nespuštenog testisa i obično se javlja jednostrano, i to sa desne strane, a ređe obostrano. Na strani anorhije često postoji agenezija bubrega. Pored odsustva testisa mogu da nedostaju i epididimis, deo duktusa deferensa, a povremeno i tractus spermaticus u celini zajedno sa krvnim sudovima. Hemiskrotum na strani anorhije je hipoplastičan. Unilateralna anorhija ne zahteva poseban tretman, a kod bilateralne anorhije tretman je endokrinološki.
Povezani tekstovi:
Otezano sam mokrio, tj. kao da ide na cevcicu a sada mi se i desilo da mokraca nece da izadje ide kap po kap a dosla je do glavica u punom pritisku. Sta je u pitanju?
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti