Rod Serratia klasifikovan je u porodicu Enterobacteriaceae. Bakterijske vrste iz roda Serratia žive pretežno saprofitskim načinom života. Najveći medicnski značaj ima Serratia marcescens (raniji naziv Bacillus prodigiosus). Bakterije iz ovog roda su Gram negativni bacili. Većina je pokretna, zahvaljujući prisustvu peritrihijalno raspoređenih flagela. Neki sojevi poseduju kapsulu i/ili fimbrije. Prisustvo kapsule i fimbrija je promenljiva karakteristika koja bitno utiče na virulenciju ovih bakterija.
Put prenošenja
Vrste iz roda Serratia pretežno žive saprofitski u vodi i zemljištu. Putem različitih namirnica i vode za piće dospevaju u
digestivni trakt. Na sluzokoži orofaringealne regije i debelog creva mogu se zadržati određeno vreme ne izazivajući nikakve znakove oboljenja (prolazna kolonizacija).
Patološki (medicinski) značaj
Serratia marcescens pripada grupi oportunističkih bakterija i oboljenja izaziva pretežno kod osoba sa smanjenom odbrambenom sposobnošću. Pored toga, poslednjih godina, postaje značajan uzročnik
intrahospitlanih infekcija. Intervencija sa visokim rizikom su:
kateterizacija, hirurški zahvati, tretman opekotina i dugotrajna antibiotska terapija. Prema rezultatima epidemioloških studija S.marcescens se najčešće opisuje kao izazivač
urinarnih infekcija i infekcija rana (povrede, hirurški zahvati, opekotine). Takođe može biti uzročnik
pneumonije, endokarditisa, meningitisa i sepse.
Mikrobiološka dijagnostika
Dijagnoza oboljenja izazvanih bakterijama iz roda Serratia zasnovana je pretežno na bakteriološkom pregledu kliničkih uzoraka kao što su: urin, bris rane, ispljuvak, krv, likvor i dr. Ispituju se mikroskopske, kulturelne, biohemijske i antigenske osobine.
Lečenje
Visok procenat kliničkih izolata Serratia je rezistentan na pojedine antibiotike i hemoterapeutike (često i na veći broj antibakterijskih – multirezistencija). Zbog toga je antibiotsku terapiju oboljenja izazvanih bakterijama neophodno uskladiti sa rezultatima antibiograma.
