Rikecije

Rikecije su Gram negativne bakterije koje se razmnožavaju samo u živoj ćeliji osetljivih domaćina. Dugačke su 0,3 do 0,5 mikrona i smeštene intracitoplazmatski ili intranuklearno. Pleomorfizam rikecija je jedna od njihovih osnovnih karakteristika. Javljaju se kao kokobacili, diplobacili ili pojedinačni štapići.

Svrstane su u bakterije, jer poseduju niz zajedničkih osobina sa bakterijama: imaju obe nuleinske kiseline (DNK i RNK), ćelijski zid im je sličan zidu Gram negativnih bakterija, dele se prostom deobom, imaju sopstveni enzimski sistem, osetljive su na antibiotike i boje se bakteriološkim bojama. Hemijski sastav ćelijskog zida rikecija je identičan onom kod gram negativnih bakterija.

Poseduju i neke zajedničke osobine sa virusima, zbog čega su ranije i svrstavane u viruse: razmnožavaju se samo u živoj ćeliji i ne mogu se kultivisati na hranljivim podlogama.
Rikecije su osetljive na uticaje spoljašnje sredine, jer na soboj temperaturi bivaju uništene za nekoliko časova, na temperaturi od 4 °C za 24 sata. Međutim, pri povoljnim uslovima temperature i vlažnostri u izmetu vaši mogu opstati i do godinu dana i pri tome sačuvati svoju virulenciju. Lako se inaktivišu sušenjem, dejstvom ultraljubičastih zraka i dezifijentnim sredstvima.

Prirodni rezervoar rikecija je digestivni trakt različitih insekata ( buve, vaši). Čovek oboli samo kada slučajno uđe u lanac pacov - buva, krpelj - ovca. Izuzetak čini R. prowazeki, jer je čovek njen jedini domaćin, a oboljenje se prenosi u zatvorenom krugu čovek - vaš - čovek. Ulazno mesto za većinu rikecioza predstavljaju mikrolezije kože, dok kod Q groznice put ulaska može biti respiratorni trakt.

Pegavac (typhus exanthematicus) - uzrokuje ga Rickettsia prowazeki, prenosi se isključivo belim vašima. Nakon inkubacije koja traje 10 - 14 dana dolazi do pojave ospe i teškog tifoznog stanja. Bolest počinje naglo sa jezom, drhtavicom, glavoboljom, pojavom mučnine i povraćanjem. Javlja se bol u svim mišićima i zglobovima, temperatura dostiže 39 - 40 stepeni, bolesnik je upadljivo crvenog lica i očiju, koža je topla, suva, crvena, jezik je suv, ispucao. Zatim nastaje drugi, tifozni stadijum koje se karakteriše tifoznim stanjem - bolesnik bunca, uznemiren je, razdražljiv, agresivan, sa epizodama depresije. Javalja se ospa, koja se gubi na pritisak, a nema je na licu, dlanovima i tabanima, Uvećane su jetra i slezina. Ovaj stadijum traje 12 - 14 dana, a oporavak koji sledi 20-30 dana.

Brill - Zinsserova bolest (obnovljeni pegavac) - uzročnik je isti, javlja se kod ljudi koji su već preležali pegavac. Bolest počinje naglo sa visokom temperaturom, bolovima u mišićima i zglobovima, jakom glavoboljom i nesanicom. Sve ove tegobe traju 5 - 6 dana i za to vreme se u predelu mišića javlja ospa koja se širi na grudi i leđa, ali ne i na donje ekstremitete. Bolesnik je miran i komunikativan jer se na razvija tifozni stadijum.

Q groznica - uzročnik je rikecija Coxiella burnetii. Inkubacija traje 2 - 3 nedelje, a zatim naglo raste temperatura praćena jezom, groznicom, bolovima u mišićima i zglobovima i jakom glavoboljom. Bolesnik se žali na umor, preznojavanje i mučninu. Tek krajem prve nedelje se javljaju simptomi od strane respiratornog trakta, u vidu suvog nadražajnog kašlja, oskudnog iskašljavanja koje može biti i sukrvičavo. Intersticijalna pneumonija (zapaljenje pluća) koja se javlja kod polovine obolelih može biti praćena oštećenjem jetre sa povišenim vrednostima aminotransferaza.

Kod jednog broja inficiranih bolest može da protekne sa slikom oštećenja srca, u vidu perikarditisa (zapaljenje srčane kese), miokarditisa (zapaljenje srčanog mišića)  koji imaju progresivan tok i lošu prognozu; zatim sa slikom gripa, meningitisa, encefalitisa, tromboflebitisa.

Rikecije je moguće izolovati iz krvi, isečaka tkiva, likvora, sputuma i urina, međutim izolovanje se ne vrši u rutinskoj dijagnostici zbog komplikovanih laboratorijskih postupaka i velike infektivnosti ovih agenasa, tako da serološke reakcije predstavljaju metod izbora (Weil -Welixova reakcija, RVK, reakcija aglutinacije, test indirektne imunoflorescencije).

Kauzalna terapija rikecioza se sastoji u primeni antibiotika i to pre svega tetraciklina i hloramfenikola. U simptomatskoj terapiji pored nadoknade tečnosti i primene vitamina moguća je aplikacija kortikoida.