Mycobacterium leprae

Mycobacterium leprae pripada rodu Mycobacterium a familiji Mycobacteriaceae. Nemogućnost odbojavanja alkoholom i kiselinom (acidoalkohholorezistencija) i bogatstvo ćelijskog zida lipidima su glavne karakteristike roda. Mikobakterije su pravi ili lako savijeni vitki bacili, teško se boje po Gramu (Gram pozitivni bacili), ali se lako boje karbol fuksinom tehnikom po Ziehl - Neelsenu i tada se ne mogu odbojiti alkoholom i kiselinom. M.leprae se ne može kultivisati na veštačkim hranilištima. Mikobakterije su intracelularni paraziti koji izazivaju hronična oboljenja sa formiranjem granulomatoznih lezija.

Za infekciju je odgovoran dugotrajni kontakt sa obolelim. Faktori koji doprinose oboljevanju su loša higijena, loša ishrana, pothranjenost zbog nekok drugog oboljenja, veća gustina stanovanja i dr. Zarazni su sekret iz nosa, ispljuvak, sadržaj iz bolesnih lezija, krv, urin, majčino mleko, sperma, vaginalni sekret. Direktan način infekcije je češći od indirektnog.

Lepra ili guba je hronično zarazno oboljenje koje se češće sreće u područjima sa vlažnom i toplom klimom.

Inkubacioni period je dug više meseci do više godina. Opisuje se više oblika lepre. Zajednička karakteristika im je početak sa nekarakterističnim promenama na koži i sluzokoži.

Lepra lepromatosa (tip L) je najteži, anergijski i veoma zarazan oblik bolesti jer se uzročnik nalazi u velikom broju u promenama. Manifestuje se prisustvom nodoznih (čvorastih) ili pločastih infiltrata u simetričnom rasporedu. Promene su bolne i na temperaturu neosetljive. Lokalizovane su pretežno u području glave, na koži lica, na nosu, ušnim školjkama, ali i na drugim delovima tela. Česta su teža oštećenja kose, druge dlake i noktiju. Najčešće je ledirana sluzokoža nosa ( hronični atrofični rinitis) što je praćeno otežanim disanjem, destrukcijom nosne pregrade, ulegnućem nosa. Nakon iščezavanja promena ostaju ožiljci. Lepromatozne promene mogu da se razviju i na drugim organima i sistemima obolelih (respiratornom, oku, kostima). Limfne žlezde su najčešće uvećane. Javljaju se i neurološke promene praćene paralizom. U toku terapije, naročito u početku moguće je ispoljavanje tzv. "lepra reakcije" u vidu pogoršanja simptoma sa visokom febrilnošću što može po bolesnika da bude fatalno. Česte su glavobolje, groznica, bolovi u zglobovima.

Lepra tuberculoides (tip T) je oblik bolesti koji se razvija sporije. Bolje je prognoze. Infektivnost je mala jer je nalaz bacila u lezijama oskudan ili ga uopšte nema. Klinički se vide eritemni (crveni) ili eritemoskvamozni infiltrati u asimetričnom rasporedu. Boja kože je hipo ili hiperpigmentovana. Sluzokože nisu zahvaćene. Dlake i nokti takođe. Najintezivnije su progredijentne promene na nervima. Postojeće promene su neosetljive na dodir i toplotu. Česta je pojava trofičnih promena u vidu dubokih bezbolnih ulceracija. Visceralnih promena nema.

Lepra inderterminata (tip I) je nestabilan oblik iz koga se mogu razviti lepromatozan i tuberkuloidni tip. Klinički se nalaze leukomelanodermične (istovremeno i hiper i hipopigmentovane) plaže u nesimetričnom rasporedu na bilo kom delu tela. Grub gubitak senzibiliteta je posledica nervnih oštećenja koja se manifestuju slikom polineurita. Često su prisutne traumatske ulceracije.

Prognoza svih oblika lepre zavisi od preduzimanja terapije u odnosu na evolutivni tok bolesti. Prognoza je najlošija kod lepromatozne lepre.

Izolacija bolesnika je potrebna dok su bakteriološki pozitivni. Kod velikog broja obolelih od lepre klasične serološke reakcije na sifilis su pozitivne. Lepromin test (Mitsuda reakcija) dokazuje imunološki status obolelih, što je od prognostičkog a ne od dijgnostičkog značaja. Ovaj test se izvodi ubrizgavajnem smrvljene suspenzije leproznog tkiva koja služi kao antigen. Prognostički dobar znak je razvoj pozitivnosti Mitsuda reakcie. Reakcija je pozitivna u više od 90% bolesnika od tuberkuloidne lepre (znak dobrog imunološkog statusa organizma), a negativna je u obolelih od lepromatozne lepre.

Sastoji se u ordiniranju većeg broja lekova. Najčešće se koristi dapson u dozi od 50 - 100 mg dnevno kroz period koji je dug, oko 3 godine. Lek deluje bakteriostatski. Terapijski su korisni i tuberkulostatici, rifampicin i clofosamin. Najbolji se rezultati postižu lečenjem tuberkuloidnog oblika lepre. Izolacija bolesnika je potrebna dok su bakteriološki pozitivni.