Haemophilus Ducreyi

Haemophilus Ducreyi je Gram negativni, nepokretni, asporogeni, fakultativno anaerobni bacil, dužine 1,5 do 2 mikrona, koji je patogen samo za čoveka.

Put prenošenja

Jedini izvor zaraze je čovek. Prenosi se skoro isključivo polnim putem ili direktnim kontaktom putem povređene kože ili sluzokože, najčešće genitalne regije. Ovo je bolest ljudi koji žive u lošim socio - ekonomskim uslovima, češća je kod muškaraca, nego kod žena.

Patološki (medicinski) značaj

Haemophilus Ducreyi  uzrokuje ulcus molle (meki šankr) - akutnu infektivnu veneričnu bolest lokalizovanu uglavnom na polnim organima.

Inkubacioni period traje od 1 - 7 dana (najčešće 3 - 5 dana), mada nekada kod žena može trajati nedeljama. Na mestu prodiranja uzročnika nastaje papula okružena crvenilom, koja se nakon 24-48 sati pretvara u pustulu (gnojnicu), eroziju a zatim i ulceraciju malih dimenzija. Od četvrtog do petog dana meki šankr dobija tipičan izgled: ulceracija je okrugla ili ovalna, prečnika 3 do 15 mm. Ivice ulceracije su nazubljene i podrivene, dno je neravno, jako vaskularizovano i krvari na dodir. Prekriveno je gnojem, a oko ulkusa se nalazi eritemni rub. Ulcus molle je slabo infiltrovan, mek i pastozan. Na palpaciju je bolan.

Lokalizovan je najčešće na genitalijama, a nekada i na okolnoj koži. Kod muškaraca se javlja na glansu, u predelu orificijuma uretre, na unutrašnjem listu prepucijuma i frenulumu. Ređa je lokalizacija u predelu skrotuma, mons pubisa i perianalno. Kod žena najčešća je lokalizacija na velikim usnama i ulazu u vaginu. Broj lezija je različit. Polovina obolelih ima više od jedne ulceracije, a nove lezije su nastale autoinokulacijom uzročnika. Opisani su slučajevi sa po 50 do 60 ulceracija.

U toku prve dve nedelje bolesti kod 50% obolelih se javlja regionalna limfadenopatija, najčešće unilateralna. Obično su zahvaćene ingvinalne limfne žlezde i to sa iste strane gde je i meki šankr. Limfne žlezde se uvećavaju, postaju bolne, srastaju međusobno, a i sa kožom koja ih pokriva. Koža iznad zahvaćenih nodusa je eritemna i sjajna. Javlja se fluktuacija, dolazi do perforacije i pražnjenja gnojnog sadržaja kroz kožu.

Mikrobiološka dijagnostika

Dijagnoza se postavlja na osnovu bojenja, kulturom uzročnika i autoinokulacionim testom. Dijagnoza  je komplikovana, pa se može indirektno postaviti intradermalnim testom (korišćenjem suspenzije ubijenih bacila koji su purifikovani).

Lečenje

Terapija je antibiotska. Lek izbora je ceftriakson, mogu se koristiti i sulfonamidi, a u nekim slučajevima dobre efekte daju i tetraciklinski preparati. Obolelima se savetuje mirovanje. Potrebno je istovremeno lečiti i seksualnog partnera.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde