Brucella

Brucellae su Gram negativni, intracelularni, aerobni kokobacili, asporogeni i nepokretni. Pošto je ćelijski zid Brucela bogat lipidima, teško se boje tehnikom po Gramu.  Patogene vrste za čoveka su: Brucella melitensis, B. suis, B. abortus i B. canis. Svi sojevi Brucela sadrže iste antigenske faktore: od kojih dominira faktor M (B. melitensis), faktor A (B.abortus i B.suis).

Put prenošenja

Rezeorvar su u prirodi domaće životinje. Najviše ih ima u mlečnim žlezdama, gravidnoj materici i posteljici zaraženih životinja. Do infekcije čoveka može doći direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama, alimentarnim putem preko nekuvanog mleka i mlečnih proizvoda i ređe aerogenim putem. Ulazna vrata infekcije su sluzokoža respiratornog trakta, gastrointestinalnog trakta, koža i konjunktive. Interhumani prenos ne postoji. Bruceloza se javlja kao profesionalna bolest stočara, zemljoradnika, veterinara, mesara i laboratorijskih radnika.

Patološki (medicinski) značaj

Bruceloza, maltska groznica, zoonoza koju karakterišu malaksalost, intermitentna temperatura, adenopatija, znojenje, aritmije i uvećana slezina. Inkubacija u proseku iznosi 2 - 3 nedelje. Početak može da bude nagao sa znacima intoksikacije. Prisutna je izrazita malaksalost, jaka glavobolja, groznica i jeza koje prethode porastu temperature. Profuzno znojenje koje ne prati temperaturu je obavezan simptom.

Početak bolesti može biti i postepen sa neodređenim simptomima kao što su umor, glavobolja, bol i slabost u mišićima i zglobovima, depresija, smanjena radna sposobnost. Konstantan simptom bruceloze je velika slabost koja se javlja već kod neznatnog fizičkog napora. Narednih dana se javlja temperatura.

Temperatura postepeno raste i prethodi joj osećaj jeze i groznice. Jutarnja temperatura je normalna ili lako povišena, do porasta dolazi u popodnevnim satima a pik od 39 - 40°C dostiže u toku noći. Ovakvo kretanje temperature se ponavlja svakodnevno, a traje 20 - 30 dana. Profuzno noćno znojenje je prisutno i kada nije povišena temperatura i znoj ima zadah trule slame.

Karakteristični su bolovi u mišićima i zglobovima sa otokom i bol u vratnom i lumbosakralnom delu kičme, prisutna je limfadenopatija (uvećane limfne žlezde) i uvećana slezina. Od gastrointestinalnih simptoma su prisutni anoreksija, zatvor i gubitak u telesnoj težini. Od strane nervnog sistema javlja se depresija, razdražljivost, nesanica, grubi tremor (podrhtavanje) prstiju i jezika.

Nakon faze generalizacije sledi faza lokalizacije kada dolazi do hroničnih promena uglavnom od strane jednog organa ili organskog sistema i pojave simptoma od strane zahvaćenog organa.

Mikrobiološka dijagnostika

Izolacija uzročnika iz krvi, pleuralnog eksudata, urina, kostne srži, limfnih žlezdi ili granuloma i serološka identifikacija. Od seroloških testova se koristi reakcija aglutinacije po Wright-u, a kod hroničnih oblika se izvodi Coombs-ov test. Od većeg značaja u akutnoj fazi bolesti je test indirektne imunoflorescencije.

Lečenje

Preporučuje se doksiciklin uz rifampicin u toku 6 nedelja.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. PERO PERIC 08.01.2010

    Bolest je vrlo teska i iscrpljujuca a ljekari joj bas ne daju veliki znacaj tako da tesko onome ko je pokupi a takvih u nasem okruzenju ima mnogo.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde