Neprekidan rad srca omogućen je stalnim stvaranjem nadražaja u delu desne predkomore srca koji se zove sinusni čvor. Nadražaj se sa tog mesta širi kroz. predkomore, specijalni mišićni snop vlakana nazvan Hisov snop, sve do ćelija srčanog mišića leve i desne komore.
Ovi električni impulsi nastali u srcu omogućuju rad srca u vidu grčenja (sistole) ili opuštanja srca (dijastole) 60-80 puta u minuti. Ubrzani srčani rad preko 100 u minuti zove se sinusna tahikardija i najčešće je posledica vansrčanih činioca: fizičkog napora, psihičke napetosti, povišene telesne temperature, povećane aktivnosti štitaste žlezde, preteranog unosa kofeina, alkohola, nikotina.
Usporen srčani rad ispod 50 u minuti zove se sinusna bradikardija i najčešće je posledica dobre fizičke utreniranosti, smanjene funkcije štitaste žlezde, žutice, starenja i dejstva nekih lekova (digitalis, betablokatori, verapamil, diltiazem i dr.).
Ovi električni impulsi nastali u srcu omogućuju rad srca u vidu grčenja (sistole) ili opuštanja srca (dijastole) 60-80 puta u minuti. Ubrzani srčani rad preko 100 u minuti zove se sinusna tahikardija i najčešće je posledica vansrčanih činioca: fizičkog napora, psihičke napetosti, povišene telesne temperature, povećane aktivnosti štitaste žlezde, preteranog unosa kofeina, alkohola, nikotina.
Usporen srčani rad ispod 50 u minuti zove se sinusna bradikardija i najčešće je posledica dobre fizičke utreniranosti, smanjene funkcije štitaste žlezde, žutice, starenja i dejstva nekih lekova (digitalis, betablokatori, verapamil, diltiazem i dr.).
Uzrok nastanka
Srčane aritmije nastaju usled poremećaja u stvaranju ili provodjenju nadražaja u srcu ili istovremeno oba poremećaja. Uzroci koji dovode do srčanih aritmija mogu se podeliti u tri grupe: bolesti srca, bolesti drugih organa i opšti poremećaji. Bolesti srca su: koronarna bolest srca (angina pektoris, infarkt miokarda), zapalenjski procesi u srcu, slabost srčanog mišića, srčane mane i dr.
Bolesti drugih organa su: bolesti pluća, bolesti centralnog nervnog sistema, bolesti bubrega, bolesti endokrinih žlezda (najčešće štitaste žlezde) i bolesti gastrointestinalnog trakta. Opšti poremećaji su različite infekcije i toksična stanja, gubitak minerala ili tečnosti iz organizma, efekti nekih lekova, naročito digitalisa, diuretika i nekih lekova za lečenje srčanih aritmija (Kinidin, Flekainid i dr.).
Značaj srčanih aritmija je dvojak. Prvo, mogu da smanje efikasnost srčanog rada i do 30%. To se odnosi na srčane aritmije sa ubrzanim srčanim radom. Drugo, mogu da budu uzrok iznenadne srčane smrti u slučaju pojava treperenja komora (fibrilacija komora).
Bolesti drugih organa su: bolesti pluća, bolesti centralnog nervnog sistema, bolesti bubrega, bolesti endokrinih žlezda (najčešće štitaste žlezde) i bolesti gastrointestinalnog trakta. Opšti poremećaji su različite infekcije i toksična stanja, gubitak minerala ili tečnosti iz organizma, efekti nekih lekova, naročito digitalisa, diuretika i nekih lekova za lečenje srčanih aritmija (Kinidin, Flekainid i dr.).
Značaj srčanih aritmija je dvojak. Prvo, mogu da smanje efikasnost srčanog rada i do 30%. To se odnosi na srčane aritmije sa ubrzanim srčanim radom. Drugo, mogu da budu uzrok iznenadne srčane smrti u slučaju pojava treperenja komora (fibrilacija komora).
Dijagnoza
Dijagnoza srčanih aritmija se postavlja na osnovu kliničkog pregleda bolesnika, EKG-a, ehokardiograma, 24-časovnog posmatranja EKG-a (Holter EKG), testova opterećenja i eventualno elektrofiziološkog ispitivanja srca i koronarografije.
Podela aritmija i njihovo lečenje
Prema poreklu srčane aritmije mogu biti iz predkomora (atrijalne) i komora (ventrikularne).
Sa gledišta lečenja ova razlika je značajna iz dva razloga:
Sa gledišta lečenja ova razlika je značajna iz dva razloga:
- atrijalne aritmije su manje opasne za bolesnika
- različit je pristup lečenju
Najčešći poremećaji srčanog ritma su prevremeni srčani otkucaji (ekstrasistole). Mogu nastati u predkomorama ili komorama.
Predkomorske ekstrasistole se često javljaju i kod zdravih ljudi. Mogu biti preteča treperenju i lepršanju predkomora. Ne zahtevaju lečenje. Beta blokatori (Inderal, Presolol, Atenolol) se mogu prepisati ako su ekstrasistole praćene neprijatnim senzacijama.
Ventrikularne ekstrasistole se takođe javljaju kod zdravih ljudi, ali i kod bolesnika sa koronarnom bolešću srca, slabošću srčanog mišića, arterijskom hipertenzijom, gubitkom kalijuma i kao posledica neželjenih efekata nekih lekova (digitalisa, antiaritmika). U lečenju ventrikularnih ekstrasistola treba ukloniti uzrok koji je do njih doveo. Kod zdravih ljudi lečenje nije potrebno. Davanje malih doza betablokatora može da smanji neprijatne senzacije koje bolesnici često osećaju, a i da spreče pojavu težih aritmija.
Treperenje predkomora (Arrhvthmia Absoluta, Fibrilatio atriorum) je jedna od najčešćih srčanih aritmija. Javlja se kod osoba sa koronarnom bolešću srca, slabošću srčanog mišića, bolešću mitralnog zalistka (posebno mitralnoj stenozi), povećanoj funkciji štitaste žlezde, bolestima srčane kese (perikarda). Kod jednog broja bolesnika uzrok se ne može otkriti. Za lečenje koje je neophodno, važno je da se ubrzani srčani rad uspori primenom digitalisa, betablokatora ili verapamila i da se daju antikoagulantni lekovi (Farin, Sintrom) da se spreče tromboembolijske komplikacije (moždani udar, zapušenje arterija nogu, slezine, bubrega i dr.). Primena antikoagulantnih lekova zahteva stalnu kontrolu krvi (određivanje protrombinskog vremena-INR) da bi se primenila odgovarajuća doza leka. INR trba da bude od 2-3.
Najteži poremećaj srčanog ritma su ubrzanja rada komora (ventrikularna tahikardija) i treperenje komora (ventrikularna fibrilacija). Najčešće se javljaju u akutnom infarktu miokarda i nestabilnoj angini pektoris. Komorska tahikardija se leči primenom Xylocaina ili Minsetila davanjem u venu ili primenom elektrošoka. Primena elektrošoka je jedina efikasna, spasonosna mera u slučaju treperenja komora.
Zaštita od ponovljenih napada ovih aritmija postiže se lečenjem koronarne bolesti srca, pre svega uklanjanjem ishemije srčanog mišića produvavanjem koronarnih arterija ili hirurškom revaskuarizacijom srčanog mišića. Od lekova se primenjuju betablokatori, Amiodaron kao i ugradnja automatskog defibrilatora.
Predkomorske ekstrasistole se često javljaju i kod zdravih ljudi. Mogu biti preteča treperenju i lepršanju predkomora. Ne zahtevaju lečenje. Beta blokatori (Inderal, Presolol, Atenolol) se mogu prepisati ako su ekstrasistole praćene neprijatnim senzacijama.
Ventrikularne ekstrasistole se takođe javljaju kod zdravih ljudi, ali i kod bolesnika sa koronarnom bolešću srca, slabošću srčanog mišića, arterijskom hipertenzijom, gubitkom kalijuma i kao posledica neželjenih efekata nekih lekova (digitalisa, antiaritmika). U lečenju ventrikularnih ekstrasistola treba ukloniti uzrok koji je do njih doveo. Kod zdravih ljudi lečenje nije potrebno. Davanje malih doza betablokatora može da smanji neprijatne senzacije koje bolesnici često osećaju, a i da spreče pojavu težih aritmija.
Treperenje predkomora (Arrhvthmia Absoluta, Fibrilatio atriorum) je jedna od najčešćih srčanih aritmija. Javlja se kod osoba sa koronarnom bolešću srca, slabošću srčanog mišića, bolešću mitralnog zalistka (posebno mitralnoj stenozi), povećanoj funkciji štitaste žlezde, bolestima srčane kese (perikarda). Kod jednog broja bolesnika uzrok se ne može otkriti. Za lečenje koje je neophodno, važno je da se ubrzani srčani rad uspori primenom digitalisa, betablokatora ili verapamila i da se daju antikoagulantni lekovi (Farin, Sintrom) da se spreče tromboembolijske komplikacije (moždani udar, zapušenje arterija nogu, slezine, bubrega i dr.). Primena antikoagulantnih lekova zahteva stalnu kontrolu krvi (određivanje protrombinskog vremena-INR) da bi se primenila odgovarajuća doza leka. INR trba da bude od 2-3.
Najteži poremećaj srčanog ritma su ubrzanja rada komora (ventrikularna tahikardija) i treperenje komora (ventrikularna fibrilacija). Najčešće se javljaju u akutnom infarktu miokarda i nestabilnoj angini pektoris. Komorska tahikardija se leči primenom Xylocaina ili Minsetila davanjem u venu ili primenom elektrošoka. Primena elektrošoka je jedina efikasna, spasonosna mera u slučaju treperenja komora.
Zaštita od ponovljenih napada ovih aritmija postiže se lečenjem koronarne bolesti srca, pre svega uklanjanjem ishemije srčanog mišića produvavanjem koronarnih arterija ili hirurškom revaskuarizacijom srčanog mišića. Od lekova se primenjuju betablokatori, Amiodaron kao i ugradnja automatskog defibrilatora.
Zakažite pregled kod kardiologa:
Eho test negativan. Da li to znači da je sve u redu, sa ovim delom srca koi je u funkciji? Unapred hvala.
Poštovani, imam problem ,osjetim nešto kao gusenje u vratu, srce mi zalupa jače i preskače, ustvari zastaje, a EHG-dobar.
Da li postoje tzv. "Sezonske aritmije" i da li za njih postoji efikasan lek jer je po svim nalazima sve u redu i sa hormonima, a građa srca je neoštećena. Samo je nalaz urina patološki ako to ima neke veze. Hvala.
Pozdrav svima, pod emotivnim stresom sam duze vremena da bi kulminacija dostigla jula meseca kada sam poceo lose da se osecam, bezvolino, manjak snage i da bi jednostavno jednog trenutka bio bukvalno izduvan kao balon. Od povisenih otkucaja 90 min. u mirovanju i vise pao sam do duse uz lekove na 60 i manje. Postao sam usporen, nisam mogao da se skoncentrisem, nisam mogao da fiksiram pogled, noge su mi klecale, ruke bile kao olovo teske. Sve mi je trnulo i poceo sam da primećujem vene i ispucale kapilare. Sad sam bolje ali dobio sam aritmiju koja me ubija. Sve pretrage sam radio, imam titre u krvi herpes zostera, bar epstain, citalomegavirus i protein lajmske bolesti i to je sve prelezano nista nije akutno. Bio sam kod kardiologa sve ok, pritisak oko 135-80 ili 125-75, pijem concor 1.25 i triplixan od 5mg. Bio sam kod neurologa, psihijatra, endokrinolog, vaskularni hirurg i sve ok. Ali srce i dalje preskace i periodicno osecam pritisak u prsima i blagu bol oko srca. Jedno vreme sam osecao i vibracije oko srca kao mobilni telfon kad vibrira, 2-3 sekunde pa stane. Molim za neki savet kome da se obratim. Hvala
Zdravo, pozitivan sam na koronu evo treci dan, je li normalno da imam povremeno preskakanje srca s obzirom da sam pod koronom?
Srčani sam bolesnik. Preležao sam infarkt, rađena mi je koronografija, balon dilatacija kao i ugradnja stenta na račvi. Terapiju koju sam dobio pijem oko tri godine i to : IZOSORB, TRITACE 5mg.,,Kardiopirin,Byul 1/2 od 5mg.,Trimetakor, Diuver, Atacor 10mg.,Molsidomin 2mg,Folnak, Betamsal, Panrazol. Od nedavno mi se dešava da dok ležim, dolazi do preskakanja rada srca. Pritisak mi je u granicama normale, rađen ekg, i eho srca, sa laboratorijom i sve je takoreći u granicama normale. Pitam Vas za savet, šta da preuzmem u pitanju terapije i šta da preuzmem kako bi smanjo nelagodnos u radu srca, pravljenja pauze u nepravilnim intervalima. Unapred zahvalan na brzom odgovoru!
Dobro vece zanima me jedno imam preskakanje srca cesto skoro svaki dan neprijatan osecaj.. Pod velikim sam stresom? Ekg je uredu ultrazvuk radila ore 3 meseca uredu nosila holter 24 casa pre godinu dana pokazao je sve dobro... Medjutim malo po malo srce preskace dal da brinem? Da li mogu umreti od preskakanja srca sobzirom da su analize srce sve ok.
Bas sam u panici i strah me naime pre neki dan osjetim da mi srce nekako kao preskoci kad radi to desilo jednom, poslije toga nije se ponavljalo. Radila sam EKG pre mjesec dana i bio je uredan, odlucim javiti se doktoru posto se bol osjetila oko lopatice i imala sam mucninu. Odem kod porodicnog nije trazio EKG, uradim nalaze, nalazi krvi u redu sto je potvrdio, a urin je pokazao upalu. Sto je izazvao pjesak u bubregu. Dobila sam terapiju cefaleksin, i sad osjetim mucninu neku. I boli me lijeva ruka mali prst vise trni. I bol osjetila na lijevoj strani kod pazuha? Da li je to normalno a inace pod pritiskom sam i stresom, jutros mi pritisak bio 127/93 85 da li moze doci do neke komplikacije (srcanog) ili nesto tako? Inace 22 godine imam. Da li antibiotik moze izazvati kasalj? Juce sam isto osjetila ubrzan rad srca, i mucninu i javim se porodicnom i uradim EKG bio je 103 otkucaj i sinusna tahikardija, (abnormalan ritam EKG), dobijem inekciju za smirenje i opet nakon pola sata uradim EKG 94. I rekao je da je to napad panike i strah. Nije mi nista propisao. I jutros sam sam osjetila tahikardiju kad sam se probudila ali brzo je prosla malo mucnine bilo? Da li je to normalno malo sam gojazna i nekad mi trni lijeva ruka u dole oko prsta?
Od 15. godine zivota imam dijagnostikovanu hipertenziju i tahikardije. Nakon 2 godine zivljenja sa simptomima i svakodnevnim lekovima naviknes se, ako sam ja to mogao sa 15 godina da izdrzim, mozete i vi od 20, 30, 40... :)
U poslednjih mesec i po dana,osecam da mi srce jako kuca,toliko je jako to da mislim da ce mi iz ledja iskocititi,desava se periodično a najcesce u mirnom stanju ili mee iz sna probudi....imam hipotireozu pijem lekove za to i taj endokrinolog mi je i tada na tom pregledu dok Jos nista nisam. znala prilikom slusanja srca prepisao i polovinu propranola svako jutro,ali ja to ne pijem,nekako pomisao da su to tablete za srce me plaši bas....hvala na odgovoru unapred
Od Januara mi se pojavio pritisak i tahikardija dok sam bio na poslu u trecoj smeni. Javi se ubrzan rad srca do 130 otkucaja, aritmija i visok pritisak 180 / 100, ne cesto ali se javi. Aritmiju do sada nisu uhvatili na ekg snimku jer nekim cudom prestane dok ne stignem kod lekara. Inace imam 23 godine, nikad pre nisam imao takvih probleam, jel moze neki savet? Ne znam stvarno sta da radim.
Povremeno imam sves koje prerastu u aritmiju absolutu,i to uglavnom noću,bile su retke,sada su se ucestalilie..skoro svaku drugu noc,imam problem sa debelim crevom u smislu iritabilnog kolona,sve sto sam radio je u redu,holter,uz srca,gastroskopija,irigografija....pijem concor,i počeo lekove za smirenje....ali slabo sve to pomaže....
Mom suprugu u poslednja dva meseca pritisak bude 146/83, a otkucaji 90. Imao je sistematski pregled i krv velika lista je te redu. Da li je zabrinjavajući ovaj nivo pritiska kao i povećan broj otkucaja? Inače ima 44 godine i 13,5 godina se borimo sa sterilitetom.
Dešava mi se da u potpunom mirovanju, dok odmaram, srce preskoči, odnosno brže otkuca. Sve traje svega 3 sekunde, ali je jako neprijatno. Da li je alarmantno?
Unaprijed zahvalna.
Zabrinuta majka.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti