Maslina je poznata na Mediteranu 5.000 godina kao sveto drvo.Svoje korisno dejstvo zasniva na procentu od 70 odsto nezasićenh masnih kiselina. Najvećim delom je to oleinska kiselina, koja odgovara onoj u mleku.U maslinovom ulju ima dosta antioksidanata.
Maslinov list je korišćen u Starom Egiptu za mumificiranje. Stari Grci koristili su maslinovo lišće za lečenje groznice i povišene temperature. U devetnaestom veku kao lek protiv malarije i gripa.
Danas se zna da koristan efekat dolazi od gorke materije zvane oleuropein. On štiti stablo od bakterija i insekata.
Savremena medicina priznaje antimikrobno dejstvo oleuropeina kod infekcija i apcesa zuba i zubnog mesa. Povoljan efekat ima i kod gljivičnih infekcija kože i noktiju.
U internoj medicini kod povišenog krvnog pritiska, koronarne bolesti, aritmije, raznih KV bolesti i crevnog spazma. Najnovija istraživanje su pokazala da maslina pokaže u lečenju loše erekcije.
Pomaže kod zatvora, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu..
Kod žena koje uzimaju maslinovo ulje postoji 45 odsto manji rizik da dobiju rak dojke.
Plod masline vekovima hrani ljudski um, telo i dušu. Kraljevi su pravili skiptar od maslinovog drveta, sveštenici koristili ulje pri crkvenim obredima, a maslinova grana je i danas poznata kao simbol mira i časti.
Na Mediteranu je uvek smatrana darom bogova. Stari Grci i Rimljani su je smatrali simbolom besmrtnosti. U Bibliji ima 140 mesta gde se pominje maslina ili maslinivo ulje.
Po grčkoj mitologiji grad Atina je nazvan po boginji Paladi Ateni, boginji mira i slobode, jer je ona dala gradu drvo: „čije ulje daje svetlost, leči rane, izuzetna je hrana, izvanrednog ukusa i energije.”
Rimska legenda kaže da je iz Herkulove batine svaki put kada ona dodirne zemlju rasla nova maslina. Feničani su pomogli Herkulu da se maslina raširi i u Malu Aziju. Istini za volju divlja maslina je rasla u Maloj Aziji verovatno i godinama pre nove ere. U Italiji maslina raste od 1.200 pre Hrista, po nekima 600 godina pre. Rimljani su malsinu širili i u sve osvojene zemlje sklapajući mir tim gestom sa porobljenim narodima. U šesnaestom veku je prenesena u Ameriku.
Činjenice o maslinovom ulju
- nema holesterola i ima 77 % nezasićenih masnih kiselina
- nema glutena i nema soli
- poboljšava ukus druge hrane
- sva ulja imaju otprilike istu kalorijsku vrednost, ali je zbog intenzivnog ukusa i mirisa maslinovog ulja njega manje potrebno dodati hrani
- maslinovo ulje sadrži 1.6mg, ili 2.3 IU (International Units), vitamina E (prirodnog antioksidanta) po kašici (14g)
- jedna kašika daje 8 % potrebne količine vitamina E
- upotreba maslinovog ulja smanjuje holesterol
Biljna ulja po sadržaju nezasićenih masti
| Nezasićene masti(mono) | Nezasićene masti (poli) | Zasićene masti |
Maslinovo ulje | 77% | 9% | 14% |
Kikiriki ulje | 49% | 33% | 18% |
Ulje od kukuruznih klica | 25% | 62% | 13% |
Sojino ulje | 24% | 61% | 15% |
Suncokretovo ulje | 20% | 69% | 11% |
Margarin | 49% | 32% | 19% |
Puter | 30% | 4% | 66% |
Najbolji način da degustirate maslinovo ulje je da ga uzmete zagrejano na 28 do 30 stepeni u usta i polako ga propuštate kroz zube ocenjući njegove vrednosti.
Oznaka njegovog kvaliteta u smislu vergine extra vergine... je različita po starim i savremenim kriterijumima. Po starom kriterijumu bi bilo da je „devičansko ulje” ono koje nastaje pri stavljanju maslina u presu i pre pritiskanja, dakle nastalo prirodnim ceđenjem. Takavp rodukat u našem podneblju dobijen od višnje pri izbacivamnju koštica, zove se nektar. Usput ,u većini naših fabrika se baca?! Po savremenom standardu, extra vergine je ono sa manje zasićenih masnih kiselina (do jedan odsto) vergine (jedan do dva odsto) i svetlo (više od dva odsto).
U tehnologiji proizvodnje ulja, bitno je i kada se masline stavljaju u presu. Ukoliko se stave u presu odmah po branju dobiće ulje sa malo zasićenih masnih kiselina. Ukoliko masline dugo stoje, procenat masnih kiselina može biti tako veliki da je ulje neupotrebljivo za zdravu ishranu. Dakle, ne treba čekati da se sa jednog imanje skupe sve masline pa onda krenutiu preradu, već ih cediti kako se beru.
Da li ste znali?
- botaničari potvrđuju da maslina živi između trista i šesto godina. Mnoge (kao ona u Baru) imaju i više od hiljadu godina.
- maslinovo drvo je zimzeleno.
- maslina ne daje plodove pre starosti od pet do osam godina, a puni razvoj dostiže za dvadeset godina.
- zrelost i punu produktivnost postiže između 35 i 150 godina .
- od svake masline se dobija u proseku 4 litra ulja godišnje.
- ima oko sedamdeset vrsta masline.
- zelene masline su u stvari nezrele, a crne su one koje su sazrele na drvetu.
- u starom veku maslinovo ulje se koristilo za negu tela i lečenje rana.
- stari Egipćani su koristili maslinovo ulje da bi pomerali kamene blokove pri gradnji piramida.
Ma nije valjda da maslinovo, biljno ulje nema holesterola.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde