Prva pomoć predstavlja skup mera i postupaka kojima se spasava život i sprečava dalje pogoršanje zdravlja povređenih i obolelih osoba. Primenjuje se na licu mesta ili na bezbednom odstojanju od mesta nastanka povrede ili bolesti.
Osnovni zadatak prve pomoći je očuvanje života ljudi, odnosno da se unesrećena lica u što boljem stanju i u što kraćem vremenskom preiodu transportuju do odgovarajuće medicinske ustanove.
Prva pomoć se razlikuje od stručne medicinske pomoći, a pružaju je lekari, obučeni spasioci ili laici koji su se zadesili na mestu nesreće koji bi trebalo da budu obučeni za pružanje prve medicinske pomoći. Svaki čovek treba da zna da je ukaže samom sebi ili drugoj osobi. Ona treba da bude pružena što pre, ne čekajuci na dolazak stručnog osoblja, jer to predstavlja samo gubitak dragocenog vremena, a ponekada upravo takva zakašnjenja dovode u pitanje život povređenog.
Standardna sredstva su industrijski proizvedena oprema i materijali koji služe za intervencije kao što su sprečavanje krvarenja, previjanje rana, imobilizacija povređenih delova tela i sl. Ovde spadaju: razne vrste zavoja, gaze, hanzaplast, leukoplast, makaze, trougle marame, tubusi, maske, rukavice, Šancova kragna itd. Priručna i improvizovana sredstva nisu primarno namenjena za pružanje prve pomoći, ali se često koriste u nedostatku ili kao dopuna standarnim sredstavima. Tu spadaju: komadi raznih tkanina i odeće, šatorsko krilo, komadi drveta, metala itd.
Pregled i trijaža povređenih
Pregled u prvoj pomoći služi za utvrđivanje stanja osoba i vrste i stanja njihovih povreda i oboljenja. Pre toga se vrši procena eventualnih opasnosti po unesrećene i spasioce na mestu nesreće, sagledavaju se okolnosti na mestu događaja i uvrđuju svi faktori bitni za spasavanje života i zbrinjavanje povreda. Tokom pregleda se nastoje izbeći prisutne opasnosti (strujni kablovi, vatra, opasne materije, preteće zarušavanje) i izbegavaju se previdi u proceni opšteg stanja i stanja povreda unesrećenih lica. Tokom pregleda se utvrđuje stanje svesti, vitalne funkcije (disanje i rad srca) i vrši se tzv. „detaljan pregled“ kojim se traže skrivene ili teško dostupne otvorene i zatvorene povrede.
Trijaža predstavlja razvrstavanje povređenih i obolelih osoba u odgovarajuće grupe. Ova faza sledi nakon pregleda, a razvrstavanje se vrši na osnovu vrste povreda, vrste i hitnosti potrebnih mera prve i stručne medicinske pomoći i na osnovu vrste i hitnosti transporta. U zavisnosti od toga postoje četiri reda hitnosti za ukazivanje prve pomoći i transport do medicinske ustanove.
Prvi red hitnosti čine: prividna smrt i besvesna stanja, stanja praćena gušenjem, spoljašnje i unutrašnje krvarenje sa znacima iskrvarenosti, povrede glave praćene nesvesticom, otvorene povrede telesnih duplji, kraš povrede, bolesti i povrede koje prate znaci akutnog abdomena (upala slepog creva, prskanje čira, povrede trbušnih organa), trovanja u početnoj fazi.
U drugi red hitnosti spadaju: krvarenja bez znakova iskrvarenosti, otvoreni prelomi kostiju i zglobova, obimnije povrede mekih tkiva, teške opekotine i smrzotine i povrede nastale kao posledica zračenja.
Osnovni zadatak prve pomoći je očuvanje života ljudi, odnosno da se unesrećena lica u što boljem stanju i u što kraćem vremenskom preiodu transportuju do odgovarajuće medicinske ustanove.
Prva pomoć se razlikuje od stručne medicinske pomoći, a pružaju je lekari, obučeni spasioci ili laici koji su se zadesili na mestu nesreće koji bi trebalo da budu obučeni za pružanje prve medicinske pomoći. Svaki čovek treba da zna da je ukaže samom sebi ili drugoj osobi. Ona treba da bude pružena što pre, ne čekajuci na dolazak stručnog osoblja, jer to predstavlja samo gubitak dragocenog vremena, a ponekada upravo takva zakašnjenja dovode u pitanje život povređenog.
Sredstva za prvu pomoć
Sredstva za pružanje prve pomoći se dele na standardna, priručna i improvizovana. Ukoliko postoji mogucnost uvek treba koristiti standardna sredstva, a to su ona sredstva koja su unapred pripremljena za takve prilike. Međutim, često se na mestu događaja ne raspolaze sa njima, pa se koriste priručna sredstva i pri tome dolazi do izražđaja znanje i sposobnost lica koje pruža prvu pomoć.Standardna sredstva su industrijski proizvedena oprema i materijali koji služe za intervencije kao što su sprečavanje krvarenja, previjanje rana, imobilizacija povređenih delova tela i sl. Ovde spadaju: razne vrste zavoja, gaze, hanzaplast, leukoplast, makaze, trougle marame, tubusi, maske, rukavice, Šancova kragna itd. Priručna i improvizovana sredstva nisu primarno namenjena za pružanje prve pomoći, ali se često koriste u nedostatku ili kao dopuna standarnim sredstavima. Tu spadaju: komadi raznih tkanina i odeće, šatorsko krilo, komadi drveta, metala itd.
Pregled i trijaža povređenih
Pregled u prvoj pomoći služi za utvrđivanje stanja osoba i vrste i stanja njihovih povreda i oboljenja. Pre toga se vrši procena eventualnih opasnosti po unesrećene i spasioce na mestu nesreće, sagledavaju se okolnosti na mestu događaja i uvrđuju svi faktori bitni za spasavanje života i zbrinjavanje povreda. Tokom pregleda se nastoje izbeći prisutne opasnosti (strujni kablovi, vatra, opasne materije, preteće zarušavanje) i izbegavaju se previdi u proceni opšteg stanja i stanja povreda unesrećenih lica. Tokom pregleda se utvrđuje stanje svesti, vitalne funkcije (disanje i rad srca) i vrši se tzv. „detaljan pregled“ kojim se traže skrivene ili teško dostupne otvorene i zatvorene povrede.Trijaža predstavlja razvrstavanje povređenih i obolelih osoba u odgovarajuće grupe. Ova faza sledi nakon pregleda, a razvrstavanje se vrši na osnovu vrste povreda, vrste i hitnosti potrebnih mera prve i stručne medicinske pomoći i na osnovu vrste i hitnosti transporta. U zavisnosti od toga postoje četiri reda hitnosti za ukazivanje prve pomoći i transport do medicinske ustanove.
Prvi red hitnosti čine: prividna smrt i besvesna stanja, stanja praćena gušenjem, spoljašnje i unutrašnje krvarenje sa znacima iskrvarenosti, povrede glave praćene nesvesticom, otvorene povrede telesnih duplji, kraš povrede, bolesti i povrede koje prate znaci akutnog abdomena (upala slepog creva, prskanje čira, povrede trbušnih organa), trovanja u početnoj fazi.
U drugi red hitnosti spadaju: krvarenja bez znakova iskrvarenosti, otvoreni prelomi kostiju i zglobova, obimnije povrede mekih tkiva, teške opekotine i smrzotine i povrede nastale kao posledica zračenja.
U treći red hitnosti spadaju: rane sa slabim krvarenjem, opekotine do 40% površine tela, manje smrzotine i lakše povrede udružene sa ozračenjem.
Četvrti red hitnosti čine: povrede kičmenog stuba i kičmene moždine, zatvorene povrede karlice, zatvoreni prelomi kostiju i uganuća i iščašenja zglobova.
Grudnu koš pritiskamo dok dvaput ne izbrojimo do 15. Zatim povređenom dajemo veštačko disanje. Odižemo mu glavu i začepimo nos. Prste držimo ispod brade povređenog. Lagano uduvavamo vazduh u usnu šupljinu. Ukoliko se grudni koš odiže, vazduh je ušao u pluća. Ukoliko se ne odiže, to znači da isto to treba ponoviti iznova. Sve ovo se ponavlja dok osoba ne povrati vitalne funkcije, dok ne dođe hitna pomoć ili u krajnjem slučaju dok se ne umorite. Ukoliko se vitalne funkcije povrate, radi se detaljan pregled, osoba se postavlja u koma-bočni položaj i utopljava se.
Znaci krvarenja: bleda koža, hladna i vlažna koža, brz i slabo opipljiv puls, brzo i površno disanje, muka i povraćanje, žeđ, strah i gubitak svesti. Gubitak velike količine krvi može dovesti do šoka. Prilikom sprečavanja šoka treba tretirati uzrok, stalno pratiti stanje, sprečiti gubitak toplote, obezbediti medicinsku pomoć. Zabranjeno je davati hranu i zabranjeno je pušenje cigareta u blizini povređenog.
Reanimacija
Ukoliko se osoba nalazi bez svesti i vitalnih funkcija (puls, disanje) započinje se reanimacija. U samom startu je neophodno udaljiti ostale osobe koje su se našle na mestu nesreće i pozvati hitnu pomoć. Potom se lagano prodrma osoba bez svesti kako bi ustanovili čuje li nas ili ne. Potom pregledamo vitalne funkcije postavljanjem dlana na grudni koš i usmeravanje uha ka ustima povređenog kako bi videli diše li. Dok to radimo gledamo pomera li se grudni koš. Zatim preplićemo prste na rukama i korenom dlana pritiskamo grudnu kost. Moramo paziti da laktovi uvek budu opruženi i da grudni koš pritiskamo određenim ritmom, onim kojim kuca srce.Grudnu koš pritiskamo dok dvaput ne izbrojimo do 15. Zatim povređenom dajemo veštačko disanje. Odižemo mu glavu i začepimo nos. Prste držimo ispod brade povređenog. Lagano uduvavamo vazduh u usnu šupljinu. Ukoliko se grudni koš odiže, vazduh je ušao u pluća. Ukoliko se ne odiže, to znači da isto to treba ponoviti iznova. Sve ovo se ponavlja dok osoba ne povrati vitalne funkcije, dok ne dođe hitna pomoć ili u krajnjem slučaju dok se ne umorite. Ukoliko se vitalne funkcije povrate, radi se detaljan pregled, osoba se postavlja u koma-bočni položaj i utopljava se.
Krvarenje
Krvarenje je isticanje krvi iz povređenog organa. Krvarenja delimo na arterijsko, vensko i kapilarno. Arterijsko krvarenje šiklja u mlazevima, krv je svetlo crvene boje. Vensko krvarenje je obilno, jer su vene rezervoari krvi. Kapilarno krvarenje je kapljičasto i brzo staje. Krvarenja prema sredini gde ističe delimo na: spoljašnje i unutrašnje. Spoljašnje krvarenje možemo zaustaviti u okviru prve pomoći, a unutrašnje se ne može zaustaviti u okviru prve pomoći.Znaci krvarenja: bleda koža, hladna i vlažna koža, brz i slabo opipljiv puls, brzo i površno disanje, muka i povraćanje, žeđ, strah i gubitak svesti. Gubitak velike količine krvi može dovesti do šoka. Prilikom sprečavanja šoka treba tretirati uzrok, stalno pratiti stanje, sprečiti gubitak toplote, obezbediti medicinsku pomoć. Zabranjeno je davati hranu i zabranjeno je pušenje cigareta u blizini povređenog.
Povezani tekstovi:
Sanitetski prevoz (sanitet) se uglavnom koristi za prevoz os...
Do gušenja dolazi kada neki strani predmet ili komad hrane o...
Lajmska bolest je multisistemska infektivna bolest izazvana...
Spremate se za letovanje ili samo odmor na suncu? Budite sig...
Odlično!!!
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde