Prva godina je period izuzetnog rasta i promena, kada o
dojčad obično utrostruči svoju porođajnu telesnu masu i poveća telesnu visinu za trećinu. Bebe nauče da drže glavu, koriste ruke, sede, stoje i puze. Neki mališani čak počinju da hodaju pre navršenih godinu dana.
Novorođene bebe možda izgledaju bespomoćno, ali i maju razvijene važne sposobnosti koje im omogućavaju da jedu i rastu. One mogu da nađu bradavicu i da sisaju. Takođe, mogu da iskažu svoju potrebu za hranom. Mogu da usklade sisanje, gutanje i disanje na način koji im omogućava da se efikasno hrane. Mogu da vare i apsorbuju hranljive sastojke koji su potrebni za njihov rast i razvoj. Sve ove sposobnosti su ključne za preživljavanje.
Ipak, u tim ranim mesecima života, bebine fizičke mogućnosti su vrlo ograničene. Kontrola vrata i trupa je slaba. U prva dva meseca beba još ne može sama da drži glavu. Nema kontrolu ruku pre navršenih šest do osam nedelja, kad počinje da udara stvari, a predmete počinje da hvata tek kasnije.
Ishrana se, takođe, dramatično menja kako bebe prolaze kroz razne razvojne faze. U prvim mesecima dojenje ili adaptirana mlečna formula, ili njihova kombinacija mogu biti bebina jedina hrana. Druga hrana nije neophodna, a neka može biti teška za gutanje i varenje, jer neuromuskularni razvoj i gastrointestinalne funkcije nisu dovoljno sazrele da bi savladale raznovrsnu hranu.
Majčino mleko ili mlečna formula obezbeđuju adekvatne količine i proporciju proteina, masti, ugljenih hidrata i drugih nutrijenata za prve mesece života.
Novorođene bebe možda izgledaju bespomoćno, ali i maju razvijene važne sposobnosti koje im omogućavaju da jedu i rastu. One mogu da nađu bradavicu i da sisaju. Takođe, mogu da iskažu svoju potrebu za hranom. Mogu da usklade sisanje, gutanje i disanje na način koji im omogućava da se efikasno hrane. Mogu da vare i apsorbuju hranljive sastojke koji su potrebni za njihov rast i razvoj. Sve ove sposobnosti su ključne za preživljavanje.
Ipak, u tim ranim mesecima života, bebine fizičke mogućnosti su vrlo ograničene. Kontrola vrata i trupa je slaba. U prva dva meseca beba još ne može sama da drži glavu. Nema kontrolu ruku pre navršenih šest do osam nedelja, kad počinje da udara stvari, a predmete počinje da hvata tek kasnije.
Ishrana se, takođe, dramatično menja kako bebe prolaze kroz razne razvojne faze. U prvim mesecima dojenje ili adaptirana mlečna formula, ili njihova kombinacija mogu biti bebina jedina hrana. Druga hrana nije neophodna, a neka može biti teška za gutanje i varenje, jer neuromuskularni razvoj i gastrointestinalne funkcije nisu dovoljno sazrele da bi savladale raznovrsnu hranu.
Majčino mleko ili mlečna formula obezbeđuju adekvatne količine i proporciju proteina, masti, ugljenih hidrata i drugih nutrijenata za prve mesece života.
Prirodna ishrana
Dojenje je najpoželjniji način ishrane beba, osim u slučajevima kada kod mame ili bebe postoje medicinske kontraindikacije za dojenje (postoje razlozi zbog čega to nije moguće). Ako beba ne sisa, jedini prihvatljiv način ishrane je adaptirana mlečna formula.
Kravlje mleko ne treba davati odojčadi do navršenih dvanaest meseci. Idealno je da beba isključivo sisa četiri do šest meseci, a da se potom počne sa uvođenjem druge hrane. Dojenje može da se nastavi do kraja prve godine, ali i duže, ako to odgovara mami i bebi. Majčino mleko idealno zadovoljava bebine nutritivne potrebe.
Dojene bebe ređe imaju infekcije (respiratorne i gastrointestinalne). Humano mleko i kolostrum sadrže dva proteina (laktoferin i lizozim) koji doprinose prevenciji bolesti. Laktoferin sprečava razmnožavanje nekih štetnih bakterija, a lizozim ih napada i uništava. Laktoferin takođe služi i kao faktor koji pomaže razvoj i sazrevanje sistema za varenje. Postoji evidencija da bebe koje sisaju lakše prihvataju drugu hranu, jer ukusi neke hrane koju jede majka dojilja prolaze kroz mleko i tako postaju prepoznatljivi bebi.
Dojenje je idealan način ishrane jer obezbeđuje optimalan rast i razvoj, kao i imunološku i psihološku korist.
Majčino mleko je lako svarljivo, a količina i kvalitet proteina u njemu su odgovarajući zbog proteina surutke, koji su lakše svarljivi od kazeina u kravljem mleku. Majčino mleko sadrži odgovarajuće hranljive sastojke u količinama koje su potrebne bebi. Menja se kako beba raste, i štiti je od bolesti i infekcija.
Osim toga, prevenira alergiju i juvenilni dijabetes, a visok sadržaj laktoze i vitamina C potpomaže resorpciju gvožđa.
Majčino mleko sadrži manje količine kalcijuma, fosfora, natrijuma, kalijuma i proteina nego kravlje, pa je lakše za bebine bubrege. Na taj način se smanjuje i mogućnost dehidracije.
Esencijalne masne kiseline prisutne u majčinom mleku potpomažu razvoj mozga i doprinose boljem vidu.
Bolja je resorpcija masti u poređenju sa kravljim mlekom.
Enzim laktaza u majčinom mleku povećava resorpciju mlečnog šećera - laktoze, a velike količine laktoze doprinose razvoju crevne flore.
Ne postoji rizik da se beba prejede, jer se majčino mleko menja u toku podoja, lučeći pri kraju više masti koje imaju zasićujuću ulogu.
Potpomaže dobar razvoj vilica i zuba.
Jeftinije je od formule.
Uvek je spremno za bebu i odgovarajuće je temperature.
Dojenje je korisno i za bebu i za majku. Na taj način se uspostavlja povezanost između majke i deteta. Za bebu je majčino mleko idealna hrana, kvalitativno i kvantitativno. Za majku, dojenje neposredno nakon porođaja smanjuje rizik od postporođajnog krvavljenja. Takođe, pomaže bržem vraćanju na telesnu težinu pre trudnoće, a reproduktivni organi se brže vraćaju u normalno stanje.
Koncentracija sastojaka u mleku varira kako kod različitih žena, tako i kod jedne iste žene. Malo je poznato da je sastav mleka drugačiji posle produženog dojenja od šest meseci, nego u ranoj laktaciji. Mast je najpromenljiviji sastojak. Promena količine unete masti u majčinoj ishrani nema uticaja na količinu masti u majčinom mleku, međutim, vrsta unete masti utiče na masne kiseline u mleku.
Mnoge žene su u stanju da doje svoje bebe. Ali, dojenje zahteva vreme i strpljenje. Što češće beba sisa, stvara se više mleka. Tokom prvih dva do sedam dana majka luči kolostrum, prvo mleko, koje obezbeđuje sve što je bebi potrebno. Sledeće dve nedelje luči se prelazno mleko, da bi u trećoj nedelji mleko sazrelo. Posle šest nedelja, zdravo novorođenče rođeno na vreme u stanju je da samo reguliše svoj unos mleka, normalnim uspostavljanjem i prekidanjem podoja.
Majčino mleko može da se ostavi u sterilisanim bočicama u frižideru do 24 sata, ili da se duboko zamrzne - do šest meseci. Da bi se zagrejalo, treba ga staviti u sud sa toplom vodom. Mikrotalasno zagrevanje se ne preporučuje, jer može da dovede do opekotina u bebinim ustima, zbog neujednačenog zagrevanja. Takođe, mikrotalasi razgrađuju važne nutrijente u mleku.
Kravlje mleko ne treba davati odojčadi do navršenih dvanaest meseci. Idealno je da beba isključivo sisa četiri do šest meseci, a da se potom počne sa uvođenjem druge hrane. Dojenje može da se nastavi do kraja prve godine, ali i duže, ako to odgovara mami i bebi. Majčino mleko idealno zadovoljava bebine nutritivne potrebe.
Dojene bebe ređe imaju infekcije (respiratorne i gastrointestinalne). Humano mleko i kolostrum sadrže dva proteina (laktoferin i lizozim) koji doprinose prevenciji bolesti. Laktoferin sprečava razmnožavanje nekih štetnih bakterija, a lizozim ih napada i uništava. Laktoferin takođe služi i kao faktor koji pomaže razvoj i sazrevanje sistema za varenje. Postoji evidencija da bebe koje sisaju lakše prihvataju drugu hranu, jer ukusi neke hrane koju jede majka dojilja prolaze kroz mleko i tako postaju prepoznatljivi bebi.
Dojenje je idealan način ishrane jer obezbeđuje optimalan rast i razvoj, kao i imunološku i psihološku korist.
Majčino mleko je lako svarljivo, a količina i kvalitet proteina u njemu su odgovarajući zbog proteina surutke, koji su lakše svarljivi od kazeina u kravljem mleku. Majčino mleko sadrži odgovarajuće hranljive sastojke u količinama koje su potrebne bebi. Menja se kako beba raste, i štiti je od bolesti i infekcija.
Osim toga, prevenira alergiju i juvenilni dijabetes, a visok sadržaj laktoze i vitamina C potpomaže resorpciju gvožđa.
Majčino mleko sadrži manje količine kalcijuma, fosfora, natrijuma, kalijuma i proteina nego kravlje, pa je lakše za bebine bubrege. Na taj način se smanjuje i mogućnost dehidracije.
Esencijalne masne kiseline prisutne u majčinom mleku potpomažu razvoj mozga i doprinose boljem vidu.
Bolja je resorpcija masti u poređenju sa kravljim mlekom.
Enzim laktaza u majčinom mleku povećava resorpciju mlečnog šećera - laktoze, a velike količine laktoze doprinose razvoju crevne flore.
Ne postoji rizik da se beba prejede, jer se majčino mleko menja u toku podoja, lučeći pri kraju više masti koje imaju zasićujuću ulogu.
Potpomaže dobar razvoj vilica i zuba.
Jeftinije je od formule.
Uvek je spremno za bebu i odgovarajuće je temperature.
Dojenje je korisno i za bebu i za majku. Na taj način se uspostavlja povezanost između majke i deteta. Za bebu je majčino mleko idealna hrana, kvalitativno i kvantitativno. Za majku, dojenje neposredno nakon porođaja smanjuje rizik od postporođajnog krvavljenja. Takođe, pomaže bržem vraćanju na telesnu težinu pre trudnoće, a reproduktivni organi se brže vraćaju u normalno stanje.
Koncentracija sastojaka u mleku varira kako kod različitih žena, tako i kod jedne iste žene. Malo je poznato da je sastav mleka drugačiji posle produženog dojenja od šest meseci, nego u ranoj laktaciji. Mast je najpromenljiviji sastojak. Promena količine unete masti u majčinoj ishrani nema uticaja na količinu masti u majčinom mleku, međutim, vrsta unete masti utiče na masne kiseline u mleku.
Mnoge žene su u stanju da doje svoje bebe. Ali, dojenje zahteva vreme i strpljenje. Što češće beba sisa, stvara se više mleka. Tokom prvih dva do sedam dana majka luči kolostrum, prvo mleko, koje obezbeđuje sve što je bebi potrebno. Sledeće dve nedelje luči se prelazno mleko, da bi u trećoj nedelji mleko sazrelo. Posle šest nedelja, zdravo novorođenče rođeno na vreme u stanju je da samo reguliše svoj unos mleka, normalnim uspostavljanjem i prekidanjem podoja.
Majčino mleko može da se ostavi u sterilisanim bočicama u frižideru do 24 sata, ili da se duboko zamrzne - do šest meseci. Da bi se zagrejalo, treba ga staviti u sud sa toplom vodom. Mikrotalasno zagrevanje se ne preporučuje, jer može da dovede do opekotina u bebinim ustima, zbog neujednačenog zagrevanja. Takođe, mikrotalasi razgrađuju važne nutrijente u mleku.
Odbijanje od dojenja
Ne postoji idealno vreme za to. Uostalom, nije potrebno žuriti ako uživaju i beba i mama, pa se dojenje može produžiti i do kraja druge godine. Odbijanje od dojenja treba sprovesti postepeno, u trajanju od nekoliko nedelja ili duže, jer je tako lakše i mami i bebi.
Počnite tako što ćete detetu ponuditi bočicu ili šolju u vreme podoja. Beba će, inače, radije prihvatiti bočicu od nekog drugog, nego od majke. Kad beba prihvati promenu, zamenite po jedan podoj svakih nekoliko dana. Ako je odbijete pre navršenih devet, odnosno dvanaest meseci, zamena bi trebalo da bude adaptirana mlečna formula.
Počnite tako što ćete detetu ponuditi bočicu ili šolju u vreme podoja. Beba će, inače, radije prihvatiti bočicu od nekog drugog, nego od majke. Kad beba prihvati promenu, zamenite po jedan podoj svakih nekoliko dana. Ako je odbijete pre navršenih devet, odnosno dvanaest meseci, zamena bi trebalo da bude adaptirana mlečna formula.
Adaptirana mlečna formula
Adaptirana mlečna formula je sledeći najbolji izbor posle majčinog mleka.
Kod izostanka dojenja, mlečna formula obogaćena gvožđem je podesna zamena za novorođenče rođeno na vreme.
Iako mlečne formule po sastavu nisu identične sa majčinim mlekom, tako su koncipirane da mogu da zadovolje nutritivne potrebe u ovom uzrastu. Inače, koriste se ili kao zamena, ili kao dopuna za majčino mleko (odnosno kad majke ne doje, ili nemaju dovoljno mleka).
Indikacije za korišćenje formule:
Kod izostanka dojenja, mlečna formula obogaćena gvožđem je podesna zamena za novorođenče rođeno na vreme.
Iako mlečne formule po sastavu nisu identične sa majčinim mlekom, tako su koncipirane da mogu da zadovolje nutritivne potrebe u ovom uzrastu. Inače, koriste se ili kao zamena, ili kao dopuna za majčino mleko (odnosno kad majke ne doje, ili nemaju dovoljno mleka).
Indikacije za korišćenje formule:
- zamena za majčino mleko kad odojče nije u stanju da sisa
- dopuna dojenju bebama koje ne napreduju adekvatno u telesnoj težini
Medicinske kontraindikacije za dojenje:
- infekcije majke uzrokovane mikrorganizmima koji prelaze u mleko
- urođeni metabolički poremećaji kod bebe, ili drugi razlozi koji prouzrokuju osetljivost na komponente majčinog mleka
- majčina izloženost lekovima koji se izlučuju mlekom, a koji su štetni za odojče
Postoji nekoliko tipova formula. Svaka ima drugačiju namenu, ali sve obezbeđuju zdravu hranu za bebu. Formule su specijalno napravljene da udovolje bebinim nutritivnim potrebama, i to od modifikovanih proteina iz kravljeg mleka, sa dodatkom mlečnog šećera (laktoze), masti, vitamina i minerala. Ovi sastojci veoma liče na komponente majčinog mleka.
Najbolje je ponuditi formulu obogaćenu gvožđem, da bi se nadoknadila ona količina gvožđa koju obezbeđuje majčino mleko, i da bi se formula približila potrebnom modelu obroka.
Formulu na bazi soje, zatim na bazi kravljeg mleka bez laktoze, kao i specijalne formule - preporučuje isključivo lekar, jer su namenjene za ishranu kada postoje određeni problemi. Ukoliko se preporuči takva formula, samo njom treba hraniti bebu.
Postoje dva osnovna tipa formule:
Najbolje je ponuditi formulu obogaćenu gvožđem, da bi se nadoknadila ona količina gvožđa koju obezbeđuje majčino mleko, i da bi se formula približila potrebnom modelu obroka.
Formulu na bazi soje, zatim na bazi kravljeg mleka bez laktoze, kao i specijalne formule - preporučuje isključivo lekar, jer su namenjene za ishranu kada postoje određeni problemi. Ukoliko se preporuči takva formula, samo njom treba hraniti bebu.
Postoje dva osnovna tipa formule:
- na bazi kravljeg mleka
- na bazi soje
Kod formule proizvedene od kravljeg mleka su modifikovane masti, ugljeni hidrati i nivo proteina. Dodati su vitamini i minerali kako bi bila hranljivija i svarljivija.
Formula na bazi soje koristi sojine proteine umesto onih iz kravljeg mleka i preporučuje se bebama kod kojih postoji intolerancija laktoze (nepodnošenje mlečnog šećera) ili alergija na hranu.
Raspored dnevnih obroka odojčadi na adaptiranom mleku:
Formula na bazi soje koristi sojine proteine umesto onih iz kravljeg mleka i preporučuje se bebama kod kojih postoji intolerancija laktoze (nepodnošenje mlečnog šećera) ili alergija na hranu.
Raspored dnevnih obroka odojčadi na adaptiranom mleku:
- na rođenju: 8-10 obroka po 60-120 ml
- II i III mesec: 5-6 obroka po 120-180 ml
- IV-VI mesec: 5-6 obroka po 150-180 ml
- VII-IX mesec: 4-5 obroka po 180-200 ml
- X-XII mesec: 3-4 obroka po 200-240 ml
Neke studije pokazuju da odojčad na veštačkoj ishrani dobija u težini brže od dojene odojčadi, što je tendencija koja može da posluži kao postulat da će veštački hranjene bebe kasnije u životu biti gojazne. To je moguće ako onaj ko hrani bebu odlučuje kad će biti kraj obroka. Mnogo puta se insistira da se popije svo mleko iz bočice. Nasuprot tome, majka koja doji dozvoljava da beba sama odredi kraj podoja, jer nije u stanju da izmeri količinu posisanog mleka.
Zašto NE kravlje mleko?
Većina formula je napravljena na bazi kravljeg mleka. To, međutim, ne znači da je neadaptirano kravlje mleko dobra hrana za bebe. Ono je nepodesna hrana u prvih šest do dvanaest meseci, jer ne obezbeđuje sve neophodne hranljive materije, siromašno je gvožđem, a bioiskoristivost gvožđa u njemu je suviše niska da bi se zadovoljile bebine potrebe.
Osim toga, kravlje mleko može kod neke dece da izazove gubitak male, ali značajne količine krvi preko digestivnog trakta. To može izazvati anemiju, zbog nedostatka gvožđa – ozbiljan problem koji može da ima dugotrajne štetne efekte na bebino zdravlje i razvoj.
Visok sadržaj proteina, natrijuma, kalijuma i hlorida opterećuje bubrege odojčeta. Količina esencijalnih masnih kiselina, kao i vitamina E, cinka i drugih mikroelemenata nije dovoljna za bebine potrebe, tako da se može javiti njihov nedostatak. Razblaženo kravlje mleko može da uzrokuje preterano konzumiranje proteina, jer se uzimaju velike količine da bi se zadovoljile kalorijske potrebe.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Porodica i zdravlje