Hepatitis A virus (humani enterovirus tip 72) se ubraja u rod Enterovirusa, koji sa Rinovirusima pripadaju porodici Picorna virusa. Ovi virusi spadaju u RNK viruse što znači da u genomu imaju jednolančanu, linearnu RNK, najmanji su 20-30μm. Poliovirusi imaju tri serotipa, imaju solubilni antigen. Sadrži tri strukturalna proteina. Odlikuje se otpornošću na visokim temperaturama (100ºC). Dugo preživljava u vodi, namirnicama i sasušenom fecesu.
Put prenošenja
Izvor zaraze je oboleli čovek. Mehanizam prenošenja je fekalno-oralni. Osnovni putevi infekcije su hidrični, alimentarni i kontaktni. Čovek je infektivan tri nedelje pre pojave žutice, a sa pojavom žutice infektivnost naglo opada. Osnovni putevi infekcije su preko vode, hrane i kontaktni.
Patološki (medicinski) značaj
Virusni hepatitis A je akutno infektivno i kontagiozno oboljenje koje se karakteriše izraženim dispeptičnim sindromom i pojavom ikterusa (žuto prebojena koža i sluzokoža) nastalim usled oštećenja parenhima jetre.
Period inkubacije kod inficiranih virusom hepatitisa se kreće od 9 do 50 dana, mada je najčešće u trajanju od 15 do 30 dana. Bolest može da ima tipičan i atipičan tok (anikterusni, asimptomatski, ascitni, prolongirani). Tipična forma virusnog hepatitisa A ima tri faze u evoluciji: preikterusna, ikterusna i rekonvalescentna.
Period inkubacije kod inficiranih virusom hepatitisa se kreće od 9 do 50 dana, mada je najčešće u trajanju od 15 do 30 dana. Bolest može da ima tipičan i atipičan tok (anikterusni, asimptomatski, ascitni, prolongirani). Tipična forma virusnog hepatitisa A ima tri faze u evoluciji: preikterusna, ikterusna i rekonvalescentna.
Preikterusna faza nastaje naglo, obično kratko traje (3-4 dana), pri čemu se zapažaju znaci intoksikacije u vidu malaksalosti, brzog zamaranja, glavobolje, osećaje težine u stomaku. Tokom ove faze se zapaža: dispeptični sindrom - muka, osećaj težine u želucu, nagonom na povraćanje, povraćanje, slabim apetitom, bolom pod desnim rebarnim lukom i lakom dijarejom; gripoidni sindrom - povišena temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima, kataralne promene na gornjim partijama respiratornog trakta; neurovegetativni sindrom - vrtoglavica, neraspoloženje, smanjena koncentracija. Krajem ove faze dolazi do promene boje urina, koji je tamno prebojen, a česta je i promena boje stolice, koja je aholična.
Ikterusna faza - faza žutice se odlikuje pojavom ikterusa tj. žutice. Žutica se javlja najpre na sluzokožama, a potom i na koži. Urin je tamno prebojen - ima boju „tamnog piva", a stolica je bledo kolorisana. U slučajevima sa uobičajnim tokom bolesti dolazi do smirivanja tegoba iz preikterusne faze. Hepatomegalija je različito ispoljena i jetra se palpira na 2-3 cm ispod desnog rebarnog luka. Slezina je takođe uvećana. Ova faza bolesti se održava od 7-14 dana.
Rekonvalescentna faza se odlikuje isčezavanjem žutice i pojavom obilnije diureze. Hepatomegalija i splenomegalija se povlače. Dužina ove faze je individualna, ali obično se kreće 1-2 meseca.
Ikterusna faza - faza žutice se odlikuje pojavom ikterusa tj. žutice. Žutica se javlja najpre na sluzokožama, a potom i na koži. Urin je tamno prebojen - ima boju „tamnog piva", a stolica je bledo kolorisana. U slučajevima sa uobičajnim tokom bolesti dolazi do smirivanja tegoba iz preikterusne faze. Hepatomegalija je različito ispoljena i jetra se palpira na 2-3 cm ispod desnog rebarnog luka. Slezina je takođe uvećana. Ova faza bolesti se održava od 7-14 dana.
Rekonvalescentna faza se odlikuje isčezavanjem žutice i pojavom obilnije diureze. Hepatomegalija i splenomegalija se povlače. Dužina ove faze je individualna, ali obično se kreće 1-2 meseca.
Dijagnoza
Može se detektovati u stolici, koriste se ELISA test i EM. Visoka koncentracija IgM je uvek znak akutnog hepatitisa.
Lečenje
Lečenje obolelih od akutnog virusnog hepatitisa se sastoji od dijetetskog, posteljnog režima i simptomatske terapije (glikoza, levuloza, vitamini).
Povezani tekstovi:
Koronavirusna bolest (COVID-19) je zarazna bolest koju izazi...
Korona virusi su velika porodica virusa koji mogu izazvati b...
Mononukleoza prvenstveno pogađa mlade, između 15 i 25 godina...
Leto je vreme kada se zbog visoke temperature namernice brže...
Broj komentara: 1
Imao sam sa5 godina 1959 godine zaraznu žuticu i ležao sam u izolaciji u bolnici 6 nedelja. Pretpostavljam da sam je dobio preko inekcije koje sam dobijao kući , a dezinfekcija je tada vršena špiritusnom lampom . Od posledica imam otežano varenje masne hrane i ne podnosim alkohol , ako je to od žutice. Da li sada imam taj virus još uvek ne znam.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde