Fiziološki efekti biljnih vlakana

Rezultati ispitivanja sprovedenog u jednoj britanskoj klinici koja se bavi problemima probave pokazuju da: 65% ljudi navode neugodnost, umor, i probleme sa kožom kao simptome povezane sa opstipacijom, 25% žena navode nervozu i razdražljivost kao simptom neuredne stolice, 51 odsto žena navodi da se osećaju manje atraktivnim, 38% navodi da zbog opstipacije ili otkazuju dogovore ili odlaze ranije kući sa socijalnih skupova, a 68% navodi da opstipacija utiče na njihov seksualni život. 

Delotvornost biljnih vlakana

Kao naročito delotvorna biljna vlakna su se pokazala kod problema sa opstipacijom (zatvorom), povećanim nivoom holesterola, triglicerida i šećera u krvi, gojaznošću, divertikulozom i sindromom hroničnog umora.

Kad stolica „ne ide"

Biljna vlakna su prirodni stimulans za nastanak crevne peristaltike (pokretanja glatkih mišića koji pokreću crevni sadržaj i dovode do njegovog izbacivanja iz organizma). Obe vrste vlakana, i rastvorljiva i nerastvorljiva, povećavaju masu stolice, vezuju vodu i olakšavaju redovno pražnjenje creva. Naročito pogodnim smatraju se nerastvorna vlakna, jer se nepromenjena izbacuju iz debelog creva, a na svom putu kroz digestivni trakt, zahvaljujući velikoj masi i vlažnosti, čiste zidove creva i skraćuju vreme zadržavanja hrane u crevima.

Vodite računa o tome kako se hranite, vegeterijnstvo i makrobiotika su poželjni ali u razumnim merama.

Brana za šećere

Ukoliko se ne unosi dovoljno biljnih vlakana, pankreas je prinuđen da proizvodi velike količine insulina kako bi držao pod kontrolom nivo šećera u krvi, na koji je naš organizam veoma osetljiv. Što više slatkiša i šećera unesemo hranom, pankreas mora više da radi, što na kraju dovodi do njegovog iscrpljivanja, i do nastanka dijabetesa tipa II, koji se doskora vezivao za poznije godine. Nažalost, ovaj tip dijabetesa se danas sve češće javlja kod mlađih uzrasta, kao posledica pogrešnog načina ishrane i nedovoljnog unosa biljnih vlakana.

Vlakna imaju jak preventivni uticaj na ljude sa rizikom od obolevanja od dijabetesa tipa II. Kod ovog oblika dijabetesa postoji rezistencija, ili otpornost glukoze na insulin, pa nivo hormona insulina enormno raste  u krvi. Neke osobe koje boluju od dijabetesa dobijenog u zrelim godinama mogu držati pod kontrolom nivo šećera samo konzumirajući biljna vlakna kao dodatak ishrani.

Naučna javnost smatra da biljna vlakna, osim što ne dozvoljavaju nagli porast glikemije posle obroka usporavajući tranzit hrane kroz tanko crevo, direktno utiču na fenomen rezistencije na insulin. Buduće studije će se verovatno mnogo više baviti tim mehanizmima delovanja vlakana na insulinsku rezistenciju, jer je porast dijabetesa skoro epidemijskih razmera.

Danas u svetu ima registrovanih oko 200 miliona dijabetičara, a prema saopštenju International Diabetes Federation, 2025. godine se predviđa 333 miliona obolelih od dijabetesa. To je porast od preko 70 % tokom samo 20.

U Srbiji

Do porasta broja obolelih dolazi dobrim delom i zbog radikalnih promena u ishrani, odnosno kvalitetu ali i kvantitetu onoga što unosimo u organizam. Naime, konzumni šećer, veštački zaslađivači, slatkiši, bezalkoholna pića i sl. čine da današnji čovek konzumira godišnje onoliko šećera koliko se pre jednog veka unosilo tokom čitavog života. Danas, statistički podaci govore da prosečan Amerikanac unese godišnje više od 75 kg šećera kroz različite zaslađivače, sladolede, i bezalkoholna pića. To je 1,45 kg nedeljno, odnosno više od 200 grama šećera dnevno! Budući da imamo na raspolaganju samo jedan pankreas, i predefinisanu količinu beta ćelija koje luče hormon insulin, jasno je zašto je dijabetes tipa II poprimio razmere globalne epidemije.

Smanjenje holesterola

Kohortova studija

Rezultati ispitivanja

Druga velika studija je tzv. Škotska studija. Ispitivanje je izvršeno na  10.359 ispitanika oba pola, starosti od 40 do 59 godina. Ispitivanje je pokazalo da su vlakna jednako kardioprotektivna u oba pola.

Ovi rezultati nagoveštavaju da su vlakna, nezavisno od unosa masnoće, vrlo važna dijetetska komponenta u prevenciji Koronarne bolesti.