Depresija bolest današnjice

Efikasna je pomoć psihoterapeuta, vreme je da učinite nešto za sebe.

Čvrsto verujem da se najbolji rezulati postižu medikamentima i psihoterapijom. Hipnoterapija je ovde prihvatljivo rešenje!

Jako sam se promenila. Ne mogu vise da se gledam u ogledalo, sramota me u sta sam se pretvorila. Posle nekog vremena ljudi su poceli da primecuju da mi se nesto desava i stalno su me pitali sta mi je. Nikad nisam znala da kazem, ali uvek bi pocela da placem. Poceli su i komentari tipa - sto si tako depresivna? Jesi ti u nekoj depresiji? Na to sam u pocetku samo odgovarala sa - i nije nista. Kasnije bih opet pocela da placem. Mama mi je takodje rekla da sam se promenila, da ne moze da me prepozna. Govori mi kako sam lenja, prestala sam da ucim, vise nisam vredno dete sa savrsenim ocenama. Vremenom sve vise ljudi je pocelo da primecuje, medju njima i zena koja me uci engleski godinama. Pocela je da prica sa mnom. Na kraju je rekla da treba da odem da pricam sa psihologom jer je sve to posledica neceg sto se vremenom nagomilava. Tako sam se nekako i osecala. Kasnije sam se i rasplakala jer me je rastuzilo sto joj je bilo stalo da mi pomogne. Mami sam rekla da hocu da ide kod psihologa. Rekla mi je da je to apsolutno nepotrebno, vec da treba vise da se trudim. Ugojila sam se 15kg za godinu dana. Placem svaku noc, nekoliko puta dnevno, jedem kad god sam tuzna. Vec vise od dve godine u mom zivotu se nista lepo nije dogodilo. Prijatelji me povredjuju i dalje, ja samo cutim i trpim jer nikad ne bih mogla da podnesem gubitak dobrog prijatelja. Toliko puta mi je potreban neko da bude tu ali uvek sam sama, placem u kupatilu jer se bojim da se me neko cuti. Pre mesec dana pocela sam dijetu. Mislila sam da je gojaznost ono sto me baca u depresiju i sto uzrokuje bol u ledjima i kostima jer sam uvek bila sitna i mrsava. Evo, izgubila sam oko 10kg. Za mesec dana! I dalje izgledam odvratno dok mi mama govori da sam super kako sam bila. Tu ja poludim jer ne zelim da budem super u odnosu na pre. Tako ocajnicki zelim da budem ono dete od pre dve godine. Problemi su poceli i u porodici. Najstariji brat je uprskao prijemni na fakultetu (3. Put ce ga mama poslati na 1. Godinu jer on se promenio) , nece biti na budzetu ali ona opet popusta i zeli da ga posalje na fakultet iako zna u kakvoj smo finansijskoj situaciji. A on i dalje igra kompjuter (zavisnik je od racunara) . Kada mu kaze da ode kod lekara on poludi i odbija da ide jer njemu kompjuter ne treba, to je samo dok ne krene na fax (ista prica 3. Put) . Svi u porodici besni. Drugi stariji brat se oteo kontroli radi sta zeli. Dere se u kuci kad god hoce. Jedino dete sa kojim otac komunicira kao sa rodjenim detetom. A ja? Ja mu ne odgovaram. Kada dodje nervozan kuci kritikovace me za najmanje sitnice. Naravno, ja pocnem da placem. Kada je raspolozen nasmeje mi se koji put zbog cega ja budem srecna, a onda opet pocnem da placem jer shvatim da mi je otac poput stranca. Ne znam o cemu da pricam sa njim. Mama mi kaze da me voli, samo ne ume da pokazuje emocije. Najstarijeg brata je otpisao. On je za njega dete promasaj koje ga mnogo kosta (moje misljenje) . Ja sam drekavica, razmazena, lenja i bezobrazna. Jednom kad sam bila mala sam ga pitala da li me voli. Progundjao je nesto, mislim da ni on ne zna sta. Nisam ni dan danas otisla kod lekara. Nisam ni sigurna da je depresija, jer mozda samo sazaljevam sebe, kako kaze mama. Mnogo puta sam pozelela da se ubijem, da sam mrtva, cesto da umrem odmah da vidim kako bi tata reagovao, da li bi plakao. Dosta puta bih lezala na putu iz zezancije sa drustvom, a kada auto naidje ja ne bih ustala vec bi me neko uhvatio za noge i povukao. Mnogo puta bih bila par minuta na pruzi pa tek onda nastavila napred. Ali nisam nikad to uradila jer mi je zao mame. Znam da tako nesto ne bi izdrzala, ubila bi se. Zato sam joj rekla za izjavu svog brata da hoce da se ubije jer je uprskao fax, da je jako sebicna i da on to hoce da uradi nikad njoj ne bi to rekao kao sto nisam ni ja, a i nije glup da uradi to. Ljudi kad me pitaju sta zelim uvek kazem - da budem srecna. Ne znam sta da radim, nisam sigurna da li mogu da odem kod psihologa jer sam mnogo puta cula da kod nas niko ne moze stvarno da mi pomogne. Leto je, i dalje ne izlazim iz kuce.

Depresija se najbolje liječi preterivanjem, odlascima iz krajnosti u krajnost. Ljuta si, ogorčena, žalosna. . . Izađi van, zakači se s nekim, probudi adrenalin, poludi, potuci se i sl. Nema depresije gde ima akcije. . . Ako ne možeš sama nađi nekog ko će ti pomoći. . .

Imao sam priličnih problema po pitanju depresije, a pomogla mi je jedna fascinantna knjiga koju bih svakome preporučio, mada sam prije čitanja iste bio skeptičan o bilo kakvoj pomoći u tom pogledu. Knjiga se zove "srce duše-kako osvijestiti svoje osjećaje"-autori: gary zukav i linda francis bit će mi drago ako ovim putem ova knjiga još nekome pomogne. .

Čvrsto držim da najjača stvar protiv stresa, depresije i svih tih negativnih stvari je to da nađeš nešto u čemu si dobar i što ti se sviđa i počneš se baviti time. A to može biti bilo što.

Meni je drago što se o tome danas dosta priča, jer je to bolest današnjice i nije sramota otići doktoru. Naravno, ne treba se stideti da se priča o tome. To je bolest koja ima leka naravno i podrška porodice, prijatelja je nešto veliko. Ta osoba treba da zna da nije odbačena. Oni misle gdje god da se pojave, neće biti prihvaćeni. Depresija je baš užasna

Depresija je ozbiljna bolest. Potrebno je pogoditi terapiju, otići kod neuropsihijatra koji pacijentu mora ulivati poverenje, razgovarati o uzrocima. Broj razgovora sa lekarom zavisi u kakvom je stanju pacijent. Suočavanje sa potisnutim frustracijama i odgovarajući lekovi mogu mnogima pomoći, a mnogima i život spasti. Pritom mislim na mnoštvo uzroka. Veliki je problem napraviti prvi korak i zatražiti pomoć. Ako se previše potone, pacijenti teško odlaze lekaru i može lako doći do suicida

Potrebno je da svako onaj ko prepozna simptome depresije ili nagle promjene raspolozenja kod svog bliznjeg ili sebe samog, da potrazi strucnu pomoc i prije svega pokusa pronaci uzrok takvog stanja koje ponekad moze da bude izazvano nekim organskim oboljenjem poput povecane masnoce u krvi, problema sa stitnom zlijezdom, neredovnim spavanjem ili neredovnim praznjenjem crijeva.

Ponekad je to zbog gubitka voljene osobe, gubitak posla, nedostatak materijalnih sredstava, neispunjavanje zacrtanih planova. . .

Na zalost osoba koja pati od depresije veoma cesto biva odbacena i napustena sto povecava njegovu agresivnost koja nerijetko zavrsi nekim belajem u halucinacijama ili anksioznoscu koja rezultira samoubistvom ili makar jednim pokusajem. Veoma cesto depresija ima simptome razlicitih bolesti ili sihira pa se jako puno vremena izgubi na pogresnim metodama lijecenja.

Moderna medicina polazi od toga da do nastanka depresije može dovesti veliki broj okolosti. Zato je za tačnu dijagnozu važan što precizniji opis simptoma bolesti. Uopšte se ne dovodi u pitanje da depresiju mogu da prouzrokuju kako radikalni životni događaji tako i faktori ličnosti.

Izgeda da je najvažnije da se utvdi prava terapija. Moja prijateljica se oseća dosta bolje uz lekove koje je prepisao lekar. Depresija polako nestaje