Dehidratacija

Dehidratacijom se označava negativan bilans vode. Ako se radi o gubitku čiste vode, hiperosmolarnost ekstraćelijske tečnosti povlači vodu iz ćelija i nastaje sindrom ćelijske dehidratacije. Ako postoji kombinovani gubitak vode i elektrolita-npr. kod povraćanja, proliva, primene diuretika- dehidratacija je ekstraćelijska.

Osim navedenih stanja (povraćanje, proliv, uzimanje diuretika) dehidrataciju mogu izazvati i mnogobrojna stanja poput tuberkuloze, bronhitisa ili druge bolesti, a može biti uzrokovana preteranom fizičkom aktivnosti uz nedovoljno konzumiranje vode.

Do gubitka vode dolazi i kod utopljenika, starih osoba koje zbog starosti ne mogu da dođu do vode, u bolesnika sa insipidnim dijabetesiom. Dijabetesna hiperglikemija, praćena osmotskom poliurijom, može u nelečenom dijabetesu da dovede do značajne dehidratacije.

Klinička slika

Dehidrataciju prati jaka žeđ, suvoća bukalne sluznice, otežan govor. Jezik je suv i obložen, zbrisanih papila. Hipovolemija dovodi do tahikardije (ubrzan rad srca) i ortostatske hipotenzije (nagli pad pritiska pri uspravljanju). Javljaju se simptomi nervnog sistema: naizmenično depresija i povećana iritabilnost, delirijum i koma. Smanjuje se zapremina urina i urin je koncentrovan.

Klinička slika dehidratacije zavisi od količine izgubljene vode: blaga, gubitak 1-2l (žeđ, koncentrovan urin); srednje teška, gubitak 2-4l (značajna žeđ, smanjeno znojenje, vrtoglavica, blaga konfuzija, agresija i slabost, smanjena količina urina, koncentrovan urin; teška, gubitak 4-10l (veoma izraženo žeđane, konfuzija, koma, mišićna slabost, suva koža i vidljive sluzokože, tahikardija, nizak krvni pritisak)

Kako reagovati

Bolesniku odmah dati da pije tečnost, najbolje vodu u kojoj ste prezhodno rastvorili kuhinjsku so, a zatim ga transportovati do bolnice.

Lečenje se sastoji od nadoknade tečnosti: voda per os, infuzije 5% glikoze.

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa dehidratacijom.