Arteficijelni abortus

Abortus (pobačaj) je nameran ili spontan prekid trudnoće. Spontani pobačaj ima tok sličan porođaju i retko je praćen komplikacijama. U našoj sredini pod abortusom češće se podrazumeva samo namerni, željeni prekid trudnoće - abortus arteficialis.

Danas, pravo na podnošenje zahteva za prekid trudnoće ima svaka trudna, poslovno sposobna žena. Zahtev se podnosi odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi (ginekološko - akušerska odeljenja i klinike) sa dokazima da trudnoća nije prešla 10 nedelja i da prekid trudnoće neće neposredno ugroziti  zdravlje žene. Ginekolog može pristupiti izvršenju abortusa ili odbiti zahtev, a tada trudnicu uputiti komisiji za prekid trudnoće.

Ukoliko je trudnoća starija od 10 nedelja, obavezno se sastavlja komisija koja će odlučiti da li abortus treba da se izvrši ili ne. Komisija se obrazuje u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi i čine je 2 lekara i socijalni radnik.

Prekid trudnoće koja je starija od 10 nedelja će se dozvoliti ako postoje određeni razlozi. Te indikacije su:

• Medicinske - postojanje oboljenja koje bi moglo ozbiljno ugroziti zdravlje i život žene
• Etičke i pravno-kriminogene – trudnoća uzrokovana silovanjem ili obljubom nad nemoćnom ili maloletnom osobom, obljuba zloupotrebom službenog položaja i incest
• Eugenike - biološko-genetski faktori koji oštećuju plod, oboljenje majke u prvom tromesečju trudnoće od rubeole, upotreba tetraciklina, nepodudarnost krvnih grupa
• Socijalne - loše materijalno stanje, veći broj dece, vanbračna trudnoća.

Način izvođenja

• Infekcije - i pored korišćenja sterilnih instrumenata i obaveznog konzumiranja antibiotika nakon izvršenog zahvata, infekcija predstavlja najčešću komplikaciju abortusa. Znaci infekcije su visoka temperatura, bolovi u stomaku i pojava vaginalnog sekreta neprijatnog mirisa. Ako se ne leči, infekcija može prouzrokovati ozbiljna oboljenja, sterilitet, sepsu i smrt.
• Dugotrajno krvarenje - jako krvavljenje iz materice u toku abortusa i posle njegovog završetka najčešće se dešava kod abortusa koji se rade u trećem tromesečju trudnoće. Ponekad prekomerno krvavljenje može biti znak zaostalog tkiva, perforacije ili nemogućnosti materice da se kontrahuje (skupi).
• Zaostalo tkivo - lekar koji izvodi abortus ne može da vidi unutrašnjost materice, pa se može desiti da u njoj ostane izvesna količina tkiva ploda ili posteljice. Znaci zaostalog tkiva su jako krvavljenje koje može da traje više od 2 nedelje, izbacivanje komada zgrušane krvi, grčevi ili čak znaci trudnoće. Velika je verovatnoća da će se ostaci tkiva u materici inficirati. Ponekad se daju lekovi koji izazivaju kontrakcije mišića materice i izbacuju preostalo tkivo. Druga mogućnost je uklanjanje tkiva aspiracijom ili kiretažom.
• Postabortalni sindrom (krv u materici) - do ove komplikacije dolazi kada se materica ne kontrahuje normalno, pa se krv u njoj zadržava ili kad zgrušana krv blokira izlaz. Nakupljena krv pojačava bol, grčeve i izaziva mučninu. Ponekad je moguće istisnuti zgrušanu krv jakim pritiskom direktno iznad materice, a ako ovo ne uspe vrši se aspiracija
• Perforacija - perforacija predstavlja probijanje zida materice instrumentom kojim se vrši abortus. Materica je veoma jak mišić i ukoliko je oštećenje površno rana zaraste sama. Ako je povređen veći krvni sud ili neki organ neophodna je operacija. Kod trudnica u poodmakloj trudnoći, kod žena koje su već rađale i kod veoma mladih devojaka rizik od perforacije materice prilikom vršenja abortusa je povećan.
• Cepanje cerviksa (grlića materice) - kod abortusa koji se rade u drugom tromesečju trudnoće veća je mogućnost da dođe do povrede grlića materice nego kod abortusa koji se izvode do 10 nedelje trudnoće. Manji rascepi zarastaju i bez intervencije. Ozbiljnije povrede zahtevaju zašivanje.
• Embolija - predstavlja zapušenje krvnog suda nekim telom-embolusom, najčešće vazduhom ili krvnim ugruškom. Posle abortusa najčešće dolazi do plućne embolije, pri čemu embolus zatvara grane plućne arterije što dovodi do infarkta pluća i popuštanja desnog srca. Klinički se ispoljava osećajem probadanja u grudima, otežanim disanjem, kašljanjem i iskašljavanjem sukrvice.
• Komplikacije anestezije - komplikacije usled dejstva anestetika su uglavnom prolaznog karaktera. Lokalna anestezija može prouzrokovati kratkotrajnu zvonjavu u ušima, peckanje ili golicanje u rukama i stopalima, osećaj praznine u glavi. Ozbiljne alergijske reakcije su retke. Posle buđenja, nakon opšte anestezije, često se javlja osećaj malaksalosti, mučnine i dezorijentacije.
• Neuspeo abortus (nastavljena trudnoća) - veoma se retko dešava da posle izvršenog abortusa žena i dalje bude trudna. Zbog toga se nakon svakog abortusa proverava da li je kompletno tkivo izvađeno. Delimično obavljen prekid trudnoće se dešava u situacijama kada je plod kompletno promašen, kada je u pitanju višestruka trudnoća pa samo jedan fetus bude uklonjen, i kada postoji tzv. dupla trudnoća u drugom rogu materice. Ovaj poremećaj je nešto češći ako se abortus vrši pre vremena, tj ako je prošlo manje od 6 nedelja od prvog dana poslednje menstruacije. Ako se ovako nešto dogodi, znaci trudnoće će biti i dalje prisutni, a abortus se mora ponoviti kroz nedelju dana.