Postovani, vec nastupa sesta godina od kada nisam intiman sa svojom zenom.

Postovani, vec nastupa sesta godina od kada nisam intiman sa svojom zenom. Pocelo je tako sto sam bio odsutan mesec ipo dana. Vikendom sam dolazio kuci, ali sam izbegavao intimnosti ili to na silu odradjivao. Po povratku kuci, ona me je kritikovala posto je tamo bilo i zena-radi se o usavrsavanju. Po malo je bila u pravu, dopala mi se osoba, dosta mladja od mene, ali nije bilo nikakvih intimnosti. Normalno, flertovao sam malo, mislio o njoj i nista vise. , osim sto sam se samozadovoljavao. Svakog vikenda zena i ja smo se sve vise udaljavali. Trudio se da izbegnem intimnosti sa njom. Ja sam poceo da odlazim tamo i nedeljom po podne iako nisam imao potrebe, bilo mi je lepo, svi su bili ljubazni, nasmejani, veseli. Vratio sam se kuci, zena je bilaa ljuta, a ja sam odlucio da prestanem sa intimnim kontaktima sa njom i to joj rekao. A nastavio sam sa svojim sanjarenjima i "zanimacijom". Sve je to vremenom preslo u naviku, meni nije smetalo, a nesto i nisam razmisljao kao se ona oseca. Vrlo sam sebicno zeleo da meni bude dobro, ne shvatajuci da je ja zapravo teram na apstinenciju svih ovih godina. Probao sam nekoliko puta, ali kad treba da dodje do fizickog kontakta, tu je kraj, erekcija nestane. Uradio sam uroloske preglede, sve je ok i prostata. Nalazim se u zacaranom krugu, kako izaci iz njega? Da li je samozadovoljavalnje ubilo potrebu za normalnim odnosom ili sam ja i dalje u mislima sa osobom koja mi se dopadala, pa posto razmisljam o njoj imam problema sa zenom? Tu osobu nema sanse da ikada vise vidim u zivotu, al cini mi se da je ona jedna od uzroka problema. Kako da see vratim u normalan zivot, jer ovo je protivprirodno, iimati zanu na papiru 6 godina. Zahvalan na bilo kakvoj pomoci, srdacno vas pozdravljam.