Zanima me da li je tacno da nakon vezbanja ne treba unositi

Apsolutno netačno. Posle fizičkog napora neophodno je nadokanaditi tečnost kako ne bi ste organizam doveli u fazu dehidratacije (voda napušta deo vanćelijske tečnosti, a istovremeno nešto ćelijske vode prelazi osmozom u vanćelijski prostor, pa se na taj način izjednačuje osmolarnost vanćelijskei ćelijske tečnosti. Konačni efekat je dehidratacija). Osnovno pravilo u fiziologiji uzimanja tečnosti (vode) je da se ona uzima pre, za vreme i nakon fizičkih napora. Faza rehidratacije (obnavljanja) tečnosti je jedna od najznačajnijih faza očuvanja koncentracije glikogena u mišićima ( 2,7 grama vode vezuje 1 gram glikogena - energetski pokretač mišića). Da bi se sačuvao glikogen u mišićima najbolje je odmah posle fizičke aktivnosti u prvoj fazi
uključiti 10% ugljenih hidrata (prema Vašoj telesnoj masi)  u obliku napitka ( 2-3dl bistrog soka od jabuke, ili borovnice), a u drugoj fazi, nakon 60.minuta, još 4-8% ugljenih hidrata (prema Vašoj telesno masi). Posle 40 minuta treba nadoknaditi i energetske masti i minerale Na, Mg, K, Ca. Posebno je važan kalijum za resintezu (obnavaljanje) glikogena (normalni unos ovog minerala kreće se od 500-700 mg). Temperatura vode koja se preporučuje sportistima, kao i ljudima koji se ne bave sportom, kreće se od plus 4 do plus 10 stepeni celzijusa. Smatra se da je najveći gubitak vode onda kada je primitak najveći. Rehidratacija je zadovoljena kada su ispunjeni sledeći uslovi: a) uskladištenje mišićnog glikogena i uzimanje vode u količinama istim sa gubitkom ili većim,b) zavisno od napora izgubljena tečnost prilikom napora obavezno se mora nadoknaditi,c) u nekim slučajevima, kada su velike vrućine i postoji veliko izlučenje znoja, dnevne potrebe za uzimanje vode mogu da narastu i do više litara. Postoji više metoda za izračunavanje nedostatka količine vode, a najlakše je primeniti pravilo da svaki izgubljeni kilogram telesne težine nadoknadimo jednim litrom vode.