Imam samo 20 god.i patim od poremecaja u prehrani.i to ne jednoga,prvo se 5 dana prejedam,sesti dan povratim i nakon toga 5 dana ne jedem nista.sve se ovo otelo kontroli,vec godinu dana sam asocijalna,nigdje ne izlazim,a imam djete i muza.od 15 god patim od ovih poremecaja,redom;prvo anoreksija,zatim bulimija,a sad sve to kompulzivno prejedanje.treba mi psihicka pomoc,trebam u ustanovu jer se unistavam a time i sve oko sebe!molim vas pomozite,recite kome se mogu obratit...
Tretman poremecaja ishrane je u domenu psihijatra, interniste (dominantno endokrinologa) i nutricioniste. Od psihoterapije indikovana je PORODICNA PSIHOTERAPIJA. Veoma je bitno da se sto pre obratite lekaru, najpre psihijatru koji ce Vas dalje uputiti na odgovarajuce konsultativne preglede ako je potrebno. Treba uvek imati na umu da sto se pre pocne sa lecenjem, bolest se lakse i brze leci. Sto se duze ceka, moguce su veoma neprijatne komplikacije bolesti koje su povezane sa generalnim zdravstvenim stanjem osobe.
Postovana, javljam vam se iz Beograda.Vec neko vreme patim od anksioznih smetnji i zelim de se podvrgnem kognitivno bihejvioralnoj terapiji.Dali biste mogli da mi preporucite terapeuta,udruzenje kome bih mogao da se obratim ili sta bi vec mogao da bude moj prvi korak? Pozdrav!
Kognitivno bihejvioralni terapeuti se nalaze u skoro svim psihijatrijskim institucijama u Beogradu, tako da mozete da se obratite lekarima i psiholozima Instituta za psihijatriju, Instituta za mentalno zdravlje, Instituta za bolesti zavisnosti i da naglasite da zelite kognitivno bihejvioralni tretman, te ce vas uputiti kod onog koji trenutno ima slobodnih mesta za prijem novih pacijenata na terapiju. Sto se tice kognitivno bihejvioralnog udruzenja ciji terapeuti primenjuju Bekovu kognitivnu i bihejvioralnu terapiju (CBT), jedino takvo udruyenje se nalazi u Nisu (clanovi su iz skoro svih delova Srbije, pa i iz Beograda). U Beogradu imate slicno udruzenje, ali se radi o tz. Racionalno emotivnoj bihejvioralnoj terapiji (REBT) ciji je tvorac Elis. Ukoliko Vam je potrebna dodatna pomoc, mozete mi se slobodno ponovo obratiti.
Postovana, HVALA VAM STO POSTOJITE, da mozemo da Vas kontaktiramo i ovim putem. Naime, ja se lecim od depresije 10 godina (uzrok moje bolesti (gubitak strica kog sam najvise volela, to je bio pocetak, kasnije problem oko neresenog statusa stambenog prostora, i mnogo toga. Operisana sam 6 puta (zbog udesa 2 puta (imala sam prelom karlice na 5 mesta, otvoren prelom butne kosti, prelom kljucne kosti, kontuzija mozga), kasnije operacija mioma na materici, pa na kraju i benignog tumora na dojci.Pisem vam opsirno da biste imali uvid u moje zdravstveno stanje. Pre 3 godine lezala sam na psihijatriji 5-6 dana (moja bolest se manifestovala gusenjem, malaksaloscu posle toga, bugitak svesti, kad su me i zadrzali na bolnickom lecenju.Nisam panicar i ne panicim, svesna sam svoje situacije, samo se ne mogu pomiriti sa njom jer znam da sam bila sasvim drugacija. Od terapije pijem: maprotilin od 25 mg, Trixsifen 25 mg. Ksalol 1 mg.Obzirom da imam i VELIKI problem sa snom (uopste ne spavam! dobila sam i terapiju za to Lorazepam 2,5 mg. koji mi ne pomaze nimalo, onda mi je zamenjen za Flormidal od kog zaboravljam sve sto je bilo u toku njegovog dejstva. Ocajna sam jer zivim sama, svakodnevno u popodnevnim satim dobijam pritisak u grudima, lupanje srca, otezano disanje, nezainteresovana sam za bilo sta, ubijena u pojam, a bila sam tako vesele prirode. Povlacim se u sebe previse, cak mi je tesko i na telefon da se javljam, a drustvo maksimalno izbegavam. Plasim se za svoje zdravlje jer neznam dokle cu sve ovo izdrzati. Molim Vas za Vasu pomoc i savet.Ja sam iz Krusevca, ne bi mi bilo tesko ni doci do Vas u Nis, ako mislite da je to potrebno. Hvala unapred. Pozdrav i sve najbolje Vama.
Iz Vaseg pisma nisam u mogucnosti da procenim da li je jos uvek kod Vas prisutna depresivnost od koje se, kako kazete, lecite. Takodje niste mi napisali koje ste sve lekove do sada koristili. Zavisno sta od tegoba trenutno dominira daju se tacno odredjeni antidepresivi. Neki od njih imaju zadatak da pored toga sto deluju na poboljšanje raspolozenja deluju i na smirenje jer su pojedini depresivni pacijenti veoma napeti i agitirani. Drugi imaji ulogu da poboljšaju raspoloženje, daju energiju i daju pokretacku snagu za aktivaciju pacijenta i nisu prikladni za one sa prisutnom agitacijom. Maprotilin je dobar lek ali ima zaista mnogo savremenijih antidepresiva koji imaju slicnu ili bolju efikasnost a manje nezeljenih dejstva. On spada u drugi red lekova koji se daju ako prvi/predhodni lekovi novije generacije ne uspeju da razrese problem. Nadam se da ne uzimate u isto vreme Lorazepam i Ksalol, kao i da ih ne pijete jako dugo. Ako zelite da dodjete na pregled (nakon cega bi bila u mogucnosti da Vam dam znatno preciznijim odgovor i misljenje) onda je potrebno da zakazete termin (tel. Klinike za zastitu mentalnog zdravlja 018 238 707 i 018 230 778) i da se tada javite sa uputom i overenom knjižicom. Ako bolujete od depresije svakako da ima pomoci - za najveci broj pacijenata, tegobe se u potpunosti povuku, kod nekih se ponovo jave a nakon lecenja nanovo povuku, dok kod trecih zaostaju samo blage tegobe koje ih uglavnom mnogo ne remete. Ima zaista i tz. "treatment resistant" (na terapiju otpornne) depresije, ali se u poslednje vreme i vecina njih kombinacijom odredjenih lekova u znatnom delu razresava. Svakako, sa adekvatnim lecenjem moze da bude samo bolje. Pogotovu ako se uz medikamente primeni i psihoterapija (za depresiju je psihoterapija izbora kognitvno bihejvioralna i interpersonalna psihoterapija).
Postovana Dr Olivera, nedavno sam otkrila ovaj sajt i prezadovoljna sam njime.Mnogo je ljudi koji ne mogu, sto iz straha od osude okoline, sto iz nekih drugih razloga,da odu do doktora pa je ovo izvanredan nacin da se koliko-toliko edukuju.Jos jednom, sve cestitke. Moj je problem sljedeci: zbjeglica sam iz Hrvatske, dosla sam u Beograd 1995.g. sa roditeljima i mladjim bratom,gdje i danas zivim, nazalost, i dalje kao podstanar. Imam 31.godinu.zivim sa bratom i roditeljima. Nemam decka.Radim na 2 posla, zadovoljna sam, imam prijatelje, izrazito sam vesele prirode, druzeljubiva, spontana i prirodna. Moj problem pocinje zavrsetkom bombardovanja, 1999.g., kad me je tokom jedne noci naglo probudio osjecaj stravicnog gusenja. Normalno, uplasila sam se jer mi se to nikada do sada nije desavalo. Nekako sam pregurala noc, ali se osjecaj gusenja nastavljao i tokom narednih dana, doduse, manjeg intenziteta.Medjutim,ono sto je bilo najgore jeste to sto se gotovo odmah i javila agorafobija (naravno, tada nisam ni znala da to postoji akamoli strucan naziv). Da skratim pricu,godine su prolazile,borila sam se kako sam znala i umjela, citala, isla i kod strucnih lica (jedne poznanice koja je djecji neuropsihijatar), ali bez nekog velikog uspjeha. Moram da priznam da sam za neuspjeh i sama kriva jer bih brzo odustajala i gubila motivaciju, ili bi me bilo jako tesko samu sebe natjerati da se pokrenem i odem na razgovor. Pila sam i ljekove, naravno, sve pod budnim okom strucnjaka (Diazepam), nikada na svoju ruku. Draga Dr Olivera, znate sta cu sljedece da napisem - i dan-danas se borim s ovim stanjem. Bude mi lakse par mjeseci, pa se opet vrati. Primjetila sam da kad god sam na poragu neke novosti ili promjene u svom zivotu (npr. godisnji odmori, ljetnja pauza u skoli, (radim kao profesor)i slicno), to stanje se vrati i pojaca.Naravno, ne treba ni da pricam da sama u kuci ne smijem da ostanem, ukoliko (obicno) mama ili tata nisu tu, tj. strah me je da budem sama ili cak i sa bratom kuci ako su roditelji negdje van grada, pogotovo ako moraju da prenoce van Beograda.Zatim,od bombardovanja nisam nigdje isla na more ili na planine, samo povremeno bih s mamom,ili ostalim clanovima porodice posjetila rodjaka koji zivi u jednom malom mjestu u Sremu, a i tad bih se borila sa mislima kako doci tamo, sta ako me u toku puta zadesi agorafobija, sta ako tamo ostanem da spavam, kako,kako,kako,itd..dakle, tipicne misli za agorafobicara.Sama nigdje ne smijem da putujem. Posto sam dosta introvertna, u smislu da volim da ceprkam po sebi i trazim razloge za ovakvo moje stanje,mislim da znam sta su uzroci moje agorafobije. Pod broj jedan to je moje izbjeglistvo, jer ja jos nisam otisla u Hrvatsku poslije ,,Oluje,, da se suocim sa svim tim, zatim, moj nesrecen (bolje receno nepostojeci)emotivni zivot, kao i problemi roditelja u braku, a koji datiraju jos iz mog djetinjstva. Nema tuca, hvala Bogu, ali stalne prepirke i svadje, kojih sam ja svjedok bila jos u djetinjstvu, i dalje postoje i ja sve to tesko podnosim. Krenula sam opet i kod psihologa da se oslobodim svega toga sto je inhibirano i potisnuto kod mene, i ovog puta sam cvrsto odlucila da uspijem. Dr Olivera, molim Vas samo ako mozete da mi objasnite ima li pomoci za mene i ljude slicne meni, tj. kako da sebi jos vise pomognem, kako da se dodatno motivisem i da ne odustajem. Da li je moguce u potpunosti se osloboditi ovih strahova ako otkrijem i eliminisem uzroke nastanka ovog mog stanja, a za koje ja mislim da sam ih otkrila? Da ne mislim tako, ne bih ni kretala ponovo kod psihologa, ali ponekad me obuzme neka sumnja da se nikad necu osloboditi ovoga, ma kako da se trudim. Narocito kad recimo pozelim da sam negdje na moru i da uzivam, odmah te slike uzivancije zamijene negativne slike i cuvene katastroficne misli(sta ako bude ovo, sta ako bude ono, sta ako poludim,...). Naravno, svjesna san da mi u par rijeci ili jednim tekstom ne mozete sve otkriti i pomoci, ali bih Vam bila veoma zahvalna ako biste mogli, bar na osnovu svega sto sam Vam rekla o sebi, dati neke smjernice. Ono sto je najbolje (a opet, i najgore) jeste sto sam upoznala cak i na poslu par ljudi koji imaju isti problem kao i ja, tako da sad mogu s njima otvoreno da pricam o agorafobiji i kroz sta prolazim, jer nazalost, ko to nije iskusio i ne zna kako je to zivjeti kao agorafobicar. Unaprijed zahvalna
Kao prvo, veoma je bitno da znate da je moguce da se vase tegobe povuku, ili, u najgorem slucaju, smanje do nivoa kada Vas nece toliko opterecivati. Obzirom da sam imala pacijente koji 14 i vise godina nisu izasli iz kuce i nakon terapije se vratili skoro normalnom zivotu, onda Vas problem vrlo verovatno moze biti resen u smislu kompletnog povlacenja tegoba. Naravno, nemam staklenu kuglu, tako da moju tvrdnju shvatite kao vrlo verovatan ishod vaseg tretmana. Obzirom da Vas problem traje malo duze, koliko sam razumela od 1999.g., moja preporuka je da budete u mesovitom, medikamentoznom i psihoterapijskom tretmanu. Kao sto sam u vise navrata istakla, sami benzodiazepini (Benzedin, Diazepam, Bromazepam, Demetrin, Tranex, Lexillium. Ksanaks, Xalol, Loram, Lorazepam i sl) nisu u stanju da otklone bolest do kraja. Dok traje njihovo dejstvo osecacete se bolje, kad prestane sve ce se ponovo vratiti. Naravno, vremenom ce Vam biti potrebne sve vece doze leka da bi smirili svoje tegobe. U Vasem slucaju potrebno je ukljuciti antidepresiv iz grupe serotonergika (SSRI - Seroxat, Zoloft, Cipralex) ili Anafranil, naravno samo nakon pregleda i preporuke psihijatra jer postoje stanja u kojima ovi lekovi nesmeju da se koriste. Takodje, psihijatar treba da odredi tacnu dozu koja je bas Vama potrebna jer se u suprotnom mogu javiti nezeljeni efekti ili lek nece delovati. Kada govorite o uzrocima Vase bolesti, zaista su neki od pomenutih dogadjaja verovatno imali negativan uticaj na razvoj bolesti. Medjutim, mi nemamo vremensku masinu da se vratimo unazad i izmenimo te dogadjaje, kao ni da izmenimo nasu genetsku strukturu koja nas je ucinila podloznim patoloskim strahovima. Ono sto mozemo da menjamo je jedino ono sto se trenutno sada desava, jer imamo mogucnost uticaja jedino na sadasnjost i eventualno, indirektno na buducnost. To znaci, da je svrsihodnije da svoju energiju dominantno utrosite za resavanje aktuelnih simptoma i na jacanje licnosti pomocu psihoterapijskih metoda. Kognitivno bihejvioralna terapija Vam pomaze da naucite kako cete drzati pod kontrolom strahove promenom stavova i maladaptivnog ponasanja ili ucenjem novih vestina ponasanja (pogotovu u interpersonalnim situacijama), sto se u praksi dokazalo kao efikasan manevar i potvrdilo brojnim istrazivanjima. Takodje, u slucaju da dodje do ponovnog javljanja tegoba, onaj ko je prosao psihoterapijski treman ima vece sanse da u samom startu zaustavi dalji razvoj tegoba. Znaci, ima nade za Vas i jos hiljade drugih sa panicnim poremecajem i agorafobijom. Ne treba da odustajete jer mozete da zivite kvalitetnije i da uzivate u zivotu jer Vi to svakako zasluzujete
Postovana, Za vreme odsluzenja vojnog roka su poceli da mi se desavaju anksiozni problemi.U pocetku blazeg inteziteta,a kasnije jaceg do pojave agorofobije.Koristio sam (pod lekarskim nadzorom) zaksan i auromid jedno 6 meseci.Zaboravio sam da napomenem da je to sve pocelo oko aprila 2003 god. Same simptome panike sam uspeo da svedem na najmanju mogucu meru,koristim gradski prevoz,odlazim u druge gradove,bioskop,itd...Ukratko detalji agorofobije jos uvek postoje,ali su minimalni.Medjutim uz sve te probleme pratio me jos jedan,a to su neprijatne nametnute misli da cu da povredim nekoga ili sebe(iako nisam tip osobe koji bi zeleo da ikoga povredi).Na vasem sajtu sam procitao da su to opsesije koje isto tako spadaju u anksiozne poremecaje.Te misli nisu toliko ceste(recimo 3-4 puta sedmicno)i ne prave bas tolike probleme,ali su iritirajuce!Kada mi se desi takva situacija,namerno pokusavam da uradim suprotno.evo jedan banalan primer(ako mi se desi da mi se javi misao da bez razloga udarim sa! govornika,ja ga potapsem po ramenu i recimo iniciram neku smesnu pricu).To je ukratko moj problem.Molio bih vas da mi u odgovoru na ovaj mail opisete ukratko nacin borbe(smernice) protiv ovog problema.Znam da prvo sto bi trebalo je da se javim strucnom licu,ali to trenutno zbog obaveza nije moguce. Unapred zahvalan,
Veoma je tesko u par recenica objasniti strukturu kognitivno bihejvioralnog i medikamentoznog tretmana opsesivno kompulzivnog poremecaja. Sto se tice lekova, ovo sto ste naveli – Zaksan i Auromid ne pomazu kod opsesivno kompulzivnog poremecaja, pa cak ni kod panicnog poremecaja sa agorafobijom. Najcesce se desi da se simptomi delimicno povuku, ali da uvek nesto zaostane. Lekovi izbora za Vas problem su antidepresivi iz grupe selektivnih serotonergickih reuptake inhibitora (SSRI) (posebno Zoloft) a od malo starijih odlicno se pokazao Anafranil. Ponekad je potrebno da se dodaju i male doze tacno odredjenih neuroleptika. Sto se tice psihoterapije, kao najefikasnija se pokazala bihejvioralna metoda pod nazivom ekspozicija i prevencija odgovora, a od kognitivnih metoda kognitivna restrukturacija i metakognitivne metode. Ukraktko, sustina je u sledecem. Ono sto Vam govori Vasa opsesivna/prisilna misao (sadrzaj nametnute misli ili slike) se NIKADA nece dogoditi tj. ostvariti. To znaci, ako Vam padne na pamet neprijatna misao da cete nekog udariti - ako se radi o opsesivno kompulzivnom poremecaju, to se nikada nece desiti. Vasu misao treba uzeti samo kao pogresnu procenu koja je posledica aktuelne bolesti i ne treba joj obracati paznju jer predstavlja POGRESNU PROCENU! Zato je kontraproduktivno bilo sta raditi kako bi sprecili “neprijatne posledice vaseg dela”, jer do toga nece ni doci. Sa druge strane, ako jednom zapocnemo sa kompulzijama one ce se samo prosiriti i kod Vas odrzavati uverenje da se neprijatnost nije dogodila jer ste to kompulzijom sprecili a ne zato sto se to i bez toga ne bi desilo. Mozda cete reci – kako biti siguran da se to nece desiti – odgovor na to pitanje se nalazi u pozitivnom iskustvu miliona obolelih od ove bolesti, odnosno u cinjenici da se nikom od njih nikada nije desilo da se opsesije ostvare (ovde mozete uvrstiti I sopstveno iskustvo). Onaj ko zaista ima zelju da nekog povredi, ne razmislja o tome i ne plasi se toga, vec to i radi. Problem kod opsesija nije u gubitku kontrole nad ponasanjem vec suprotno – u prevelikoj kontroli. Zato je bitno da se ako se javi potreba za kompulzujom oduprete tome – napetost ce jedno vreme rasti, a onda ce polako opadati i nestati cak I ako ne uradite kompulzivnu radnju. Treba poceti sa kompulzijama za koje mislite da ih se najlakse mozete odrci pa onda ici prema tezim. Napominjem da se ovo ne moze smatrati kognitivno bihejvioralnim tremanom jer je psihoterapijski process znatno slozeniji i strukturisan, i da su ovo samo smernice koje bi eventualno mogle da Vas upute na osnovne probleme koji ucestvuju u nastanku i posebno, odrzavanju simptomatologije kod opsesivno kompulzivnog poremecaja
Imam samo 20 god.i patim od poremecaja u prehrani.i to ne jednoga,prvo se 5 dana prejedam,sesti dan povratim i nakon toga 5 dana ne jedem nista.sve se ovo otelo kontroli,vec godinu dana sam asocijalna,nigdje ne izlazim,a imam djete i muza.od 15 god patim od ovih poremecaja,redom;prvo anoreksija,zatim bulimija,a sad sve to kompulzivno prejedanje.treba mi psihicka pomoc,trebam u ustanovu jer se unistavam a time i sve oko sebe!molim vas pomozite,recite kome se mogu obratit...
Odgovoreno: 09. 10. 2007.Tretman poremecaja ishrane je u domenu psihijatra, interniste (dominantno endokrinologa) i nutricioniste. Od psihoterapije indikovana je PORODICNA PSIHOTERAPIJA. Veoma je bitno da se sto pre obratite lekaru, najpre psihijatru koji ce Vas dalje uputiti na odgovarajuce konsultativne preglede ako je potrebno. Treba uvek imati na umu da sto se pre pocne sa lecenjem, bolest se lakse i brze leci. Sto se duze ceka, moguce su veoma neprijatne komplikacije bolesti koje su povezane sa generalnim zdravstvenim stanjem osobe.
Postovana, javljam vam se iz Beograda.Vec neko vreme patim od anksioznih smetnji i zelim de se podvrgnem kognitivno bihejvioralnoj terapiji.Dali biste mogli da mi preporucite terapeuta,udruzenje kome bih mogao da se obratim ili sta bi vec mogao da bude moj prvi korak? Pozdrav!
Odgovoreno: 09. 10. 2007.Kognitivno bihejvioralni terapeuti se nalaze u skoro svim psihijatrijskim institucijama u Beogradu, tako da mozete da se obratite lekarima i psiholozima Instituta za psihijatriju, Instituta za mentalno zdravlje, Instituta za bolesti zavisnosti i da naglasite da zelite kognitivno bihejvioralni tretman, te ce vas uputiti kod onog koji trenutno ima slobodnih mesta za prijem novih pacijenata na terapiju. Sto se tice kognitivno bihejvioralnog udruzenja ciji terapeuti primenjuju Bekovu kognitivnu i bihejvioralnu terapiju (CBT), jedino takvo udruyenje se nalazi u Nisu (clanovi su iz skoro svih delova Srbije, pa i iz Beograda). U Beogradu imate slicno udruzenje, ali se radi o tz. Racionalno emotivnoj bihejvioralnoj terapiji (REBT) ciji je tvorac Elis. Ukoliko Vam je potrebna dodatna pomoc, mozete mi se slobodno ponovo obratiti.
Postovana, HVALA VAM STO POSTOJITE, da mozemo da Vas kontaktiramo i ovim putem. Naime, ja se lecim od depresije 10 godina (uzrok moje bolesti (gubitak strica kog sam najvise volela, to je bio pocetak, kasnije problem oko neresenog statusa stambenog prostora, i mnogo toga. Operisana sam 6 puta (zbog udesa 2 puta (imala sam prelom karlice na 5 mesta, otvoren prelom butne kosti, prelom kljucne kosti, kontuzija mozga), kasnije operacija mioma na materici, pa na kraju i benignog tumora na dojci.Pisem vam opsirno da biste imali uvid u moje zdravstveno stanje. Pre 3 godine lezala sam na psihijatriji 5-6 dana (moja bolest se manifestovala gusenjem, malaksaloscu posle toga, bugitak svesti, kad su me i zadrzali na bolnickom lecenju.Nisam panicar i ne panicim, svesna sam svoje situacije, samo se ne mogu pomiriti sa njom jer znam da sam bila sasvim drugacija. Od terapije pijem: maprotilin od 25 mg, Trixsifen 25 mg. Ksalol 1 mg.Obzirom da imam i VELIKI problem sa snom (uopste ne spavam! dobila sam i terapiju za to Lorazepam 2,5 mg. koji mi ne pomaze nimalo, onda mi je zamenjen za Flormidal od kog zaboravljam sve sto je bilo u toku njegovog dejstva. Ocajna sam jer zivim sama, svakodnevno u popodnevnim satim dobijam pritisak u grudima, lupanje srca, otezano disanje, nezainteresovana sam za bilo sta, ubijena u pojam, a bila sam tako vesele prirode. Povlacim se u sebe previse, cak mi je tesko i na telefon da se javljam, a drustvo maksimalno izbegavam. Plasim se za svoje zdravlje jer neznam dokle cu sve ovo izdrzati. Molim Vas za Vasu pomoc i savet.Ja sam iz Krusevca, ne bi mi bilo tesko ni doci do Vas u Nis, ako mislite da je to potrebno. Hvala unapred. Pozdrav i sve najbolje Vama.
Odgovoreno: 09. 10. 2007.Iz Vaseg pisma nisam u mogucnosti da procenim da li je jos uvek kod Vas prisutna depresivnost od koje se, kako kazete, lecite. Takodje niste mi napisali koje ste sve lekove do sada koristili. Zavisno sta od tegoba trenutno dominira daju se tacno odredjeni antidepresivi. Neki od njih imaju zadatak da pored toga sto deluju na poboljšanje raspolozenja deluju i na smirenje jer su pojedini depresivni pacijenti veoma napeti i agitirani. Drugi imaji ulogu da poboljšaju raspoloženje, daju energiju i daju pokretacku snagu za aktivaciju pacijenta i nisu prikladni za one sa prisutnom agitacijom. Maprotilin je dobar lek ali ima zaista mnogo savremenijih antidepresiva koji imaju slicnu ili bolju efikasnost a manje nezeljenih dejstva. On spada u drugi red lekova koji se daju ako prvi/predhodni lekovi novije generacije ne uspeju da razrese problem. Nadam se da ne uzimate u isto vreme Lorazepam i Ksalol, kao i da ih ne pijete jako dugo. Ako zelite da dodjete na pregled (nakon cega bi bila u mogucnosti da Vam dam znatno preciznijim odgovor i misljenje) onda je potrebno da zakazete termin (tel. Klinike za zastitu mentalnog zdravlja 018 238 707 i 018 230 778) i da se tada javite sa uputom i overenom knjižicom. Ako bolujete od depresije svakako da ima pomoci - za najveci broj pacijenata, tegobe se u potpunosti povuku, kod nekih se ponovo jave a nakon lecenja nanovo povuku, dok kod trecih zaostaju samo blage tegobe koje ih uglavnom mnogo ne remete. Ima zaista i tz. "treatment resistant" (na terapiju otpornne) depresije, ali se u poslednje vreme i vecina njih kombinacijom odredjenih lekova u znatnom delu razresava. Svakako, sa adekvatnim lecenjem moze da bude samo bolje. Pogotovu ako se uz medikamente primeni i psihoterapija (za depresiju je psihoterapija izbora kognitvno bihejvioralna i interpersonalna psihoterapija).
Postovana Dr Olivera, nedavno sam otkrila ovaj sajt i prezadovoljna sam njime.Mnogo je ljudi koji ne mogu, sto iz straha od osude okoline, sto iz nekih drugih razloga,da odu do doktora pa je ovo izvanredan nacin da se koliko-toliko edukuju.Jos jednom, sve cestitke. Moj je problem sljedeci: zbjeglica sam iz Hrvatske, dosla sam u Beograd 1995.g. sa roditeljima i mladjim bratom,gdje i danas zivim, nazalost, i dalje kao podstanar. Imam 31.godinu.zivim sa bratom i roditeljima. Nemam decka.Radim na 2 posla, zadovoljna sam, imam prijatelje, izrazito sam vesele prirode, druzeljubiva, spontana i prirodna. Moj problem pocinje zavrsetkom bombardovanja, 1999.g., kad me je tokom jedne noci naglo probudio osjecaj stravicnog gusenja. Normalno, uplasila sam se jer mi se to nikada do sada nije desavalo. Nekako sam pregurala noc, ali se osjecaj gusenja nastavljao i tokom narednih dana, doduse, manjeg intenziteta.Medjutim,ono sto je bilo najgore jeste to sto se gotovo odmah i javila agorafobija (naravno, tada nisam ni znala da to postoji akamoli strucan naziv). Da skratim pricu,godine su prolazile,borila sam se kako sam znala i umjela, citala, isla i kod strucnih lica (jedne poznanice koja je djecji neuropsihijatar), ali bez nekog velikog uspjeha. Moram da priznam da sam za neuspjeh i sama kriva jer bih brzo odustajala i gubila motivaciju, ili bi me bilo jako tesko samu sebe natjerati da se pokrenem i odem na razgovor. Pila sam i ljekove, naravno, sve pod budnim okom strucnjaka (Diazepam), nikada na svoju ruku. Draga Dr Olivera, znate sta cu sljedece da napisem - i dan-danas se borim s ovim stanjem. Bude mi lakse par mjeseci, pa se opet vrati. Primjetila sam da kad god sam na poragu neke novosti ili promjene u svom zivotu (npr. godisnji odmori, ljetnja pauza u skoli, (radim kao profesor)i slicno), to stanje se vrati i pojaca.Naravno, ne treba ni da pricam da sama u kuci ne smijem da ostanem, ukoliko (obicno) mama ili tata nisu tu, tj. strah me je da budem sama ili cak i sa bratom kuci ako su roditelji negdje van grada, pogotovo ako moraju da prenoce van Beograda.Zatim,od bombardovanja nisam nigdje isla na more ili na planine, samo povremeno bih s mamom,ili ostalim clanovima porodice posjetila rodjaka koji zivi u jednom malom mjestu u Sremu, a i tad bih se borila sa mislima kako doci tamo, sta ako me u toku puta zadesi agorafobija, sta ako tamo ostanem da spavam, kako,kako,kako,itd..dakle, tipicne misli za agorafobicara.Sama nigdje ne smijem da putujem. Posto sam dosta introvertna, u smislu da volim da ceprkam po sebi i trazim razloge za ovakvo moje stanje,mislim da znam sta su uzroci moje agorafobije. Pod broj jedan to je moje izbjeglistvo, jer ja jos nisam otisla u Hrvatsku poslije ,,Oluje,, da se suocim sa svim tim, zatim, moj nesrecen (bolje receno nepostojeci)emotivni zivot, kao i problemi roditelja u braku, a koji datiraju jos iz mog djetinjstva. Nema tuca, hvala Bogu, ali stalne prepirke i svadje, kojih sam ja svjedok bila jos u djetinjstvu, i dalje postoje i ja sve to tesko podnosim. Krenula sam opet i kod psihologa da se oslobodim svega toga sto je inhibirano i potisnuto kod mene, i ovog puta sam cvrsto odlucila da uspijem. Dr Olivera, molim Vas samo ako mozete da mi objasnite ima li pomoci za mene i ljude slicne meni, tj. kako da sebi jos vise pomognem, kako da se dodatno motivisem i da ne odustajem. Da li je moguce u potpunosti se osloboditi ovih strahova ako otkrijem i eliminisem uzroke nastanka ovog mog stanja, a za koje ja mislim da sam ih otkrila? Da ne mislim tako, ne bih ni kretala ponovo kod psihologa, ali ponekad me obuzme neka sumnja da se nikad necu osloboditi ovoga, ma kako da se trudim. Narocito kad recimo pozelim da sam negdje na moru i da uzivam, odmah te slike uzivancije zamijene negativne slike i cuvene katastroficne misli(sta ako bude ovo, sta ako bude ono, sta ako poludim,...). Naravno, svjesna san da mi u par rijeci ili jednim tekstom ne mozete sve otkriti i pomoci, ali bih Vam bila veoma zahvalna ako biste mogli, bar na osnovu svega sto sam Vam rekla o sebi, dati neke smjernice. Ono sto je najbolje (a opet, i najgore) jeste sto sam upoznala cak i na poslu par ljudi koji imaju isti problem kao i ja, tako da sad mogu s njima otvoreno da pricam o agorafobiji i kroz sta prolazim, jer nazalost, ko to nije iskusio i ne zna kako je to zivjeti kao agorafobicar. Unaprijed zahvalna
Odgovoreno: 08. 10. 2007.Kao prvo, veoma je bitno da znate da je moguce da se vase tegobe povuku, ili, u najgorem slucaju, smanje do nivoa kada Vas nece toliko opterecivati. Obzirom da sam imala pacijente koji 14 i vise godina nisu izasli iz kuce i nakon terapije se vratili skoro normalnom zivotu, onda Vas problem vrlo verovatno moze biti resen u smislu kompletnog povlacenja tegoba. Naravno, nemam staklenu kuglu, tako da moju tvrdnju shvatite kao vrlo verovatan ishod vaseg tretmana. Obzirom da Vas problem traje malo duze, koliko sam razumela od 1999.g., moja preporuka je da budete u mesovitom, medikamentoznom i psihoterapijskom tretmanu. Kao sto sam u vise navrata istakla, sami benzodiazepini (Benzedin, Diazepam, Bromazepam, Demetrin, Tranex, Lexillium. Ksanaks, Xalol, Loram, Lorazepam i sl) nisu u stanju da otklone bolest do kraja. Dok traje njihovo dejstvo osecacete se bolje, kad prestane sve ce se ponovo vratiti. Naravno, vremenom ce Vam biti potrebne sve vece doze leka da bi smirili svoje tegobe. U Vasem slucaju potrebno je ukljuciti antidepresiv iz grupe serotonergika (SSRI - Seroxat, Zoloft, Cipralex) ili Anafranil, naravno samo nakon pregleda i preporuke psihijatra jer postoje stanja u kojima ovi lekovi nesmeju da se koriste. Takodje, psihijatar treba da odredi tacnu dozu koja je bas Vama potrebna jer se u suprotnom mogu javiti nezeljeni efekti ili lek nece delovati. Kada govorite o uzrocima Vase bolesti, zaista su neki od pomenutih dogadjaja verovatno imali negativan uticaj na razvoj bolesti. Medjutim, mi nemamo vremensku masinu da se vratimo unazad i izmenimo te dogadjaje, kao ni da izmenimo nasu genetsku strukturu koja nas je ucinila podloznim patoloskim strahovima. Ono sto mozemo da menjamo je jedino ono sto se trenutno sada desava, jer imamo mogucnost uticaja jedino na sadasnjost i eventualno, indirektno na buducnost. To znaci, da je svrsihodnije da svoju energiju dominantno utrosite za resavanje aktuelnih simptoma i na jacanje licnosti pomocu psihoterapijskih metoda. Kognitivno bihejvioralna terapija Vam pomaze da naucite kako cete drzati pod kontrolom strahove promenom stavova i maladaptivnog ponasanja ili ucenjem novih vestina ponasanja (pogotovu u interpersonalnim situacijama), sto se u praksi dokazalo kao efikasan manevar i potvrdilo brojnim istrazivanjima. Takodje, u slucaju da dodje do ponovnog javljanja tegoba, onaj ko je prosao psihoterapijski treman ima vece sanse da u samom startu zaustavi dalji razvoj tegoba. Znaci, ima nade za Vas i jos hiljade drugih sa panicnim poremecajem i agorafobijom. Ne treba da odustajete jer mozete da zivite kvalitetnije i da uzivate u zivotu jer Vi to svakako zasluzujete
Postovana, Za vreme odsluzenja vojnog roka su poceli da mi se desavaju anksiozni problemi.U pocetku blazeg inteziteta,a kasnije jaceg do pojave agorofobije.Koristio sam (pod lekarskim nadzorom) zaksan i auromid jedno 6 meseci.Zaboravio sam da napomenem da je to sve pocelo oko aprila 2003 god. Same simptome panike sam uspeo da svedem na najmanju mogucu meru,koristim gradski prevoz,odlazim u druge gradove,bioskop,itd...Ukratko detalji agorofobije jos uvek postoje,ali su minimalni.Medjutim uz sve te probleme pratio me jos jedan,a to su neprijatne nametnute misli da cu da povredim nekoga ili sebe(iako nisam tip osobe koji bi zeleo da ikoga povredi).Na vasem sajtu sam procitao da su to opsesije koje isto tako spadaju u anksiozne poremecaje.Te misli nisu toliko ceste(recimo 3-4 puta sedmicno)i ne prave bas tolike probleme,ali su iritirajuce!Kada mi se desi takva situacija,namerno pokusavam da uradim suprotno.evo jedan banalan primer(ako mi se desi da mi se javi misao da bez razloga udarim sa! govornika,ja ga potapsem po ramenu i recimo iniciram neku smesnu pricu).To je ukratko moj problem.Molio bih vas da mi u odgovoru na ovaj mail opisete ukratko nacin borbe(smernice) protiv ovog problema.Znam da prvo sto bi trebalo je da se javim strucnom licu,ali to trenutno zbog obaveza nije moguce. Unapred zahvalan,
Odgovoreno: 08. 10. 2007.Veoma je tesko u par recenica objasniti strukturu kognitivno bihejvioralnog i medikamentoznog tretmana opsesivno kompulzivnog poremecaja. Sto se tice lekova, ovo sto ste naveli – Zaksan i Auromid ne pomazu kod opsesivno kompulzivnog poremecaja, pa cak ni kod panicnog poremecaja sa agorafobijom. Najcesce se desi da se simptomi delimicno povuku, ali da uvek nesto zaostane. Lekovi izbora za Vas problem su antidepresivi iz grupe selektivnih serotonergickih reuptake inhibitora (SSRI) (posebno Zoloft) a od malo starijih odlicno se pokazao Anafranil. Ponekad je potrebno da se dodaju i male doze tacno odredjenih neuroleptika. Sto se tice psihoterapije, kao najefikasnija se pokazala bihejvioralna metoda pod nazivom ekspozicija i prevencija odgovora, a od kognitivnih metoda kognitivna restrukturacija i metakognitivne metode. Ukraktko, sustina je u sledecem. Ono sto Vam govori Vasa opsesivna/prisilna misao (sadrzaj nametnute misli ili slike) se NIKADA nece dogoditi tj. ostvariti. To znaci, ako Vam padne na pamet neprijatna misao da cete nekog udariti - ako se radi o opsesivno kompulzivnom poremecaju, to se nikada nece desiti. Vasu misao treba uzeti samo kao pogresnu procenu koja je posledica aktuelne bolesti i ne treba joj obracati paznju jer predstavlja POGRESNU PROCENU! Zato je kontraproduktivno bilo sta raditi kako bi sprecili “neprijatne posledice vaseg dela”, jer do toga nece ni doci. Sa druge strane, ako jednom zapocnemo sa kompulzijama one ce se samo prosiriti i kod Vas odrzavati uverenje da se neprijatnost nije dogodila jer ste to kompulzijom sprecili a ne zato sto se to i bez toga ne bi desilo. Mozda cete reci – kako biti siguran da se to nece desiti – odgovor na to pitanje se nalazi u pozitivnom iskustvu miliona obolelih od ove bolesti, odnosno u cinjenici da se nikom od njih nikada nije desilo da se opsesije ostvare (ovde mozete uvrstiti I sopstveno iskustvo). Onaj ko zaista ima zelju da nekog povredi, ne razmislja o tome i ne plasi se toga, vec to i radi. Problem kod opsesija nije u gubitku kontrole nad ponasanjem vec suprotno – u prevelikoj kontroli. Zato je bitno da se ako se javi potreba za kompulzujom oduprete tome – napetost ce jedno vreme rasti, a onda ce polako opadati i nestati cak I ako ne uradite kompulzivnu radnju. Treba poceti sa kompulzijama za koje mislite da ih se najlakse mozete odrci pa onda ici prema tezim. Napominjem da se ovo ne moze smatrati kognitivno bihejvioralnim tremanom jer je psihoterapijski process znatno slozeniji i strukturisan, i da su ovo samo smernice koje bi eventualno mogle da Vas upute na osnovne probleme koji ucestvuju u nastanku i posebno, odrzavanju simptomatologije kod opsesivno kompulzivnog poremecaja
Prikazano 2266-2270 od ukupno 2335 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima