Imam 24 godine, u suštini lep i ispunjen život, po prirodi malo emotivnija, ali stabilna. Skoro da ništa ne fali, fakultet završen, posla ima, zdravlje u redu, jedino ljubavni život tu i tamo ponekad škripi, ali nikad nista dramatično.:)
Trenutno nisam ni u kakvoj fazi promena, stresa naravno ima, ali u nekim normalnim (ako može tako da se kaže) količinama, mada se i sa tim uspešno snalazim. Na javi, bar se meni tako čini. Problem nastaje noću, prvo imam teškoća da zaspim, a kad se to desi, redovno je sadržaj sna težak, intezivan, buran, detaljan, stresan... sve same igre bez granica, sa glupavim ishodom na kraju, naime, ili umre neko koga poznajem i volim, ili sam ja u opasnosti da stradam, sve u svemu, probudim se ili tužna, ili isprepadana i uzlupanog srca. Naravno svih se snova do detalja sećam i emotivne reakcije su istog (ako ne i većeg) intenziteta nego na javi, tako da prva polovina dana prodje pod tim utiskom. Snovi ovog tipa se dešavaju uglavnom oko 5-6 ujutru.
Sklona sam nekoj auto-analizi, i mnoge sam probleme time rešila, ali ovde sam naletela na ćorsokak.
Unapred hvala na bilo kakvom savetu.
Poštovana,
sve je lepo, ali ipak nešto smeta. Nabrojali ste sve ono što čovek treba da ima, pa je logično da rezultat bude pozitivan. Da, one jesu bitne za sreću, ali negde u snu nastavljaju da žive naša osećanja o kojima Vi teže govorite i koje teško saopštavate. Vi ste optimističnog duha, nastavljate dalje, ali ne rešavanjem nečega usput, niste otklonili problem, već ga samo pomerili u stranu. Razmislite. Morate se i naljutiti i razbesneti, suočiti se sa tim, ispoljiti, porazgovarati o tome, jer nismo u stanju da se uvek smejemo i budemo vedri.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Poštovana doktorka,
Od 1994.godine imam problema sa anksioznom-depresijom i to traje i do danas. Lečio sam se i ambulantno i bolnički, uzimao razne lekove za smirenje i antidepresive. Od 2000.godine sam na Rivotrilu 2mg,3x1 i postao sam zavistan od njega i uzimao sam flunirin takodje od 2000.godine.
Želim najiskrenije da Vas pitam da li ima leka za moju bolest koja je uzela maha i dugo traje 14.godina, od moje 19.god, a sada imam 33.g. Tako da sam svoju mladost proveo po bolnicama i ambulantama. Ali šta je bilo bilo je, mene zanima da li ima leka za moju bolest, predlažu mi psihoterapiju, ali ja živim u Raški to je malo mesto i niko ne radi psihoterapiju. Radi se u Bg. i Nišu, ali to privatno, a ja nemam finansijke mogućnosti za takvo lečenje. Zanima me koji je lek najbolja zamena Rivotrilu, jer nikako ne uspevam da se skinem sa njega, iako mi moj psihijatar stalno savetuje, ja se plašim, ako ga ne popijem.
Hvala unapred
Poštovani,
lekovi tipa sedativa, iz čije grupe je i rivotril dovode relativno brzo do navike, te njihovo neuzimanje dovodi do simptoma koji nisu prijatni, tako se ulazi u začarani krug. Ukoliko ne odlučite da prekinete sa tim, putem smanjivanja doze leka i eventualno uvodjenjem nekog drugog medikamenta, produžavate agoniju. Posavetujte se sa psihijatrom oko smanjivanje i promene.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Molim Vas, kome da se obratim u Novom Sadu u vezi bulimije? Treba mi pomoć hitno, a ne nailazim na odobravanje i podršku od strane bližnjih. Već sam u jako kritičnom stanju, a ne mogu sama da se izborim.
Molim Vas...
Hvala.
Trudna sam oko 14 sedmica i osjećam se nekada dobro nekada loše...ali moj problem je to lupanje srca koje se desi kada sam u uspravnom položaju ili kada se naglo podignem......na dva mjeseca prije trudnoće imala sam napad u autobusu vrućina, gušenje, lupanje srca (srce doslovno mislim njegovo lupanje podizalo grudni koš i malo viši pritisak.....primila sam neku injekciju, a poslije sam vidjela da je neka za smirenje i u nalazu doktora opće medicine na hitnoj gdje sam bila piše "napad panike" i pritisak 150/100. Mene uopšte nije taj dan ništa uzbudilo sjedim u busu vraćam se kući sa posla mp3 u ušima i onda odjednom smeta mi muzika u ušima, ne mogu da dišem i smirujem se dok ne stanemo do prve stanice i onda na svojim nogama dodjem do hitne pomoći, uz naravno otežano disanje, mučninu lupanje strca i neki čudan osjećaj u očima kao da mi slika ide sporije od dogadjaja, baš poremećaj svijesti nešto tako...i kao da mozak radi jedno, a oči drugo ne znam.... Napad sam imala još jednom u autu na moru, ali brzo je prošao i to sam prepisala gladi, jer nisam doručkovala... Eto sad sam trudna i doslovno svako jutro imam to lupanje kada se podignem na noge i ne mogu da se popnem na stepenice prvog sprata zgrade gdje živim..... I što je još čudno teško mi je razgovarati kada sam u stojećem položaju i tad me guši... Kod prvog napada sam obavila nalaz štitne i šećera koji su idealni...... Doktor mi nije ništa rekao za mogući koksaki i nisam ga vadila...sada se brinem za bebu ako je on u pitanju..
Poštovana,
Vi uvek idete dalje u traženju problema i pokušaju da opravdate svoju napetost. Polako, opustite se, jer ste u jednom od najlepših perioda. Uživajte u bebi koju nosite, mislite na nju, o njoj, šetajte, čitajte, družite se. Pričajte o svom problemu, koji je veoma čest. Radi se o paničnom poremećaju koga čine napadi koji imaju katastrofične misli, reakciju straha na njih i naravno strah od mogućih posledica napada. Problem je u mislima, konvertujte ih u pozitivne, naučite da dišete duboko kod simptoma ili najave napada. Napad će proći, posledica neće biti. Što se tiče lupanja srca koje često prati trudnoću, posavetujte se sa kardiologom da Vam uključi lek tipa beta-blokatora, koji bi rešio problem.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Moj sin ima 33 godine i uzima marihuanu osam godina, a pre godinu dana uzima isto kokain. Pije samo pivo, ali intenzivno kad uzima kokain. Hoće da prestane uzimati drogu i misli da bi to uspeo sam bez lečenja.
Da li je u mogućnosti da se oslobodi zavisnosti i koliko vremena mu je potrebno da ne uzima drogu da bi znali da je izlečen. Ako nije moguće tako da se oslobodi, gde da se obratimo za pomoć i koliko bi me koštalo da mi sin postane normalan mladić, bez poroka?
Poštovani,
dug je proces lečenja, ali moguć. Moraju se uključiti stručni ljudi za ovu oblast, jer to je sigurniji način da uspete. Potrebno je uključenje cele porodice u lečenje.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Imam 24 godine, u suštini lep i ispunjen život, po prirodi malo emotivnija, ali stabilna. Skoro da ništa ne fali, fakultet završen, posla ima, zdravlje u redu, jedino ljubavni život tu i tamo ponekad škripi, ali nikad nista dramatično.:) Trenutno nisam ni u kakvoj fazi promena, stresa naravno ima, ali u nekim normalnim (ako može tako da se kaže) količinama, mada se i sa tim uspešno snalazim. Na javi, bar se meni tako čini. Problem nastaje noću, prvo imam teškoća da zaspim, a kad se to desi, redovno je sadržaj sna težak, intezivan, buran, detaljan, stresan... sve same igre bez granica, sa glupavim ishodom na kraju, naime, ili umre neko koga poznajem i volim, ili sam ja u opasnosti da stradam, sve u svemu, probudim se ili tužna, ili isprepadana i uzlupanog srca. Naravno svih se snova do detalja sećam i emotivne reakcije su istog (ako ne i većeg) intenziteta nego na javi, tako da prva polovina dana prodje pod tim utiskom. Snovi ovog tipa se dešavaju uglavnom oko 5-6 ujutru. Sklona sam nekoj auto-analizi, i mnoge sam probleme time rešila, ali ovde sam naletela na ćorsokak.
Odgovoreno: 19. 12. 2008.Unapred hvala na bilo kakvom savetu.
Poštovana,
sve je lepo, ali ipak nešto smeta. Nabrojali ste sve ono što čovek treba da ima, pa je logično da rezultat bude pozitivan. Da, one jesu bitne za sreću, ali negde u snu nastavljaju da žive naša osećanja o kojima Vi teže govorite i koje teško saopštavate. Vi ste optimističnog duha, nastavljate dalje, ali ne rešavanjem nečega usput, niste otklonili problem, već ga samo pomerili u stranu. Razmislite. Morate se i naljutiti i razbesneti, suočiti se sa tim, ispoljiti, porazgovarati o tome, jer nismo u stanju da se uvek smejemo i budemo vedri.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Poštovana doktorka,
Odgovoreno: 19. 12. 2008.Od 1994.godine imam problema sa anksioznom-depresijom i to traje i do danas. Lečio sam se i ambulantno i bolnički, uzimao razne lekove za smirenje i antidepresive. Od 2000.godine sam na Rivotrilu 2mg,3x1 i postao sam zavistan od njega i uzimao sam flunirin takodje od 2000.godine.
Želim najiskrenije da Vas pitam da li ima leka za moju bolest koja je uzela maha i dugo traje 14.godina, od moje 19.god, a sada imam 33.g. Tako da sam svoju mladost proveo po bolnicama i ambulantama. Ali šta je bilo bilo je, mene zanima da li ima leka za moju bolest, predlažu mi psihoterapiju, ali ja živim u Raški to je malo mesto i niko ne radi psihoterapiju. Radi se u Bg. i Nišu, ali to privatno, a ja nemam finansijke mogućnosti za takvo lečenje. Zanima me koji je lek najbolja zamena Rivotrilu, jer nikako ne uspevam da se skinem sa njega, iako mi moj psihijatar stalno savetuje, ja se plašim, ako ga ne popijem.
Hvala unapred
Poštovani,
lekovi tipa sedativa, iz čije grupe je i rivotril dovode relativno brzo do navike, te njihovo neuzimanje dovodi do simptoma koji nisu prijatni, tako se ulazi u začarani krug. Ukoliko ne odlučite da prekinete sa tim, putem smanjivanja doze leka i eventualno uvodjenjem nekog drugog medikamenta, produžavate agoniju. Posavetujte se sa psihijatrom oko smanjivanje i promene. Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Molim Vas, kome da se obratim u Novom Sadu u vezi bulimije? Treba mi pomoć hitno, a ne nailazim na odobravanje i podršku od strane bližnjih. Već sam u jako kritičnom stanju, a ne mogu sama da se izborim.
Odgovoreno: 19. 12. 2008.Molim Vas...
Hvala.
Poštovana,
zakažite kod dr Dragana Mitrovića, KC Novi Sad.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Trudna sam oko 14 sedmica i osjećam se nekada dobro nekada loše...ali moj problem je to lupanje srca koje se desi kada sam u uspravnom položaju ili kada se naglo podignem......na dva mjeseca prije trudnoće imala sam napad u autobusu vrućina, gušenje, lupanje srca (srce doslovno mislim njegovo lupanje podizalo grudni koš i malo viši pritisak.....primila sam neku injekciju, a poslije sam vidjela da je neka za smirenje i u nalazu doktora opće medicine na hitnoj gdje sam bila piše "napad panike" i pritisak 150/100. Mene uopšte nije taj dan ništa uzbudilo sjedim u busu vraćam se kući sa posla mp3 u ušima i onda odjednom smeta mi muzika u ušima, ne mogu da dišem i smirujem se dok ne stanemo do prve stanice i onda na svojim nogama dodjem do hitne pomoći, uz naravno otežano disanje, mučninu lupanje strca i neki čudan osjećaj u očima kao da mi slika ide sporije od dogadjaja, baš poremećaj svijesti nešto tako...i kao da mozak radi jedno, a oči drugo ne znam.... Napad sam imala još jednom u autu na moru, ali brzo je prošao i to sam prepisala gladi, jer nisam doručkovala... Eto sad sam trudna i doslovno svako jutro imam to lupanje kada se podignem na noge i ne mogu da se popnem na stepenice prvog sprata zgrade gdje živim..... I što je još čudno teško mi je razgovarati kada sam u stojećem položaju i tad me guši... Kod prvog napada sam obavila nalaz štitne i šećera koji su idealni...... Doktor mi nije ništa rekao za mogući koksaki i nisam ga vadila...sada se brinem za bebu ako je on u pitanju..
Odgovoreno: 19. 12. 2008.Poštovana,
Vi uvek idete dalje u traženju problema i pokušaju da opravdate svoju napetost. Polako, opustite se, jer ste u jednom od najlepših perioda. Uživajte u bebi koju nosite, mislite na nju, o njoj, šetajte, čitajte, družite se. Pričajte o svom problemu, koji je veoma čest. Radi se o paničnom poremećaju koga čine napadi koji imaju katastrofične misli, reakciju straha na njih i naravno strah od mogućih posledica napada. Problem je u mislima, konvertujte ih u pozitivne, naučite da dišete duboko kod simptoma ili najave napada. Napad će proći, posledica neće biti. Što se tiče lupanja srca koje često prati trudnoću, posavetujte se sa kardiologom da Vam uključi lek tipa beta-blokatora, koji bi rešio problem.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Moj sin ima 33 godine i uzima marihuanu osam godina, a pre godinu dana uzima isto kokain. Pije samo pivo, ali intenzivno kad uzima kokain. Hoće da prestane uzimati drogu i misli da bi to uspeo sam bez lečenja.
Odgovoreno: 14. 12. 2008.Da li je u mogućnosti da se oslobodi zavisnosti i koliko vremena mu je potrebno da ne uzima drogu da bi znali da je izlečen. Ako nije moguće tako da se oslobodi, gde da se obratimo za pomoć i koliko bi me koštalo da mi sin postane normalan mladić, bez poroka?
Poštovani,
dug je proces lečenja, ali moguć. Moraju se uključiti stručni ljudi za ovu oblast, jer to je sigurniji način da uspete. Potrebno je uključenje cele porodice u lečenje.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Prikazano 1936-1940 od ukupno 2336 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima