Poštovani, već dva meseca se osećam jako loše. Naime, od kako sam

Poštovani, već dva meseca se osećam jako loše. Naime, od kako sam raskinuo prvu emotivnu vezu u svom životu, i pošto se to vrlo loše završilo, probemi su počeli da se nagomilavaju. Prvo sam izgubio jesenje ispitne rokove na fakultetu, bilo kakvu želju za učenjem, ali i druženjima i socijalnim životom uopšte. Prvih mesec dana mi je svako smetao, vršen je pritisak na mene zbog ispita, slabo sam spavao i nisam imao volju ni za šta. U poslednjih mesec dana uspevam da spavam zbog obaveza, ali misli su mi konstno uznemirujuće. Ležem, budim se i po ceo dan mislim na jednu jedinu stvar - svoju prethodnu vezu. Uz to smatram da imam i socijalnu anksioznost koja se jedno vreme smanjila i u poslednje vreme ponovo pojavila, prosto osećam se neugodno i smatram da me svi ljudi gledaju. Kada nisam savladan umorom, potrebno mi je i više sati da zaspim, a snovi su mi puni košmara koje nikada do sada nisam sanjao i ispunjeni su samo jednom osobom. Sada posle nekog vremena mislim da nemam problem sa raskinutom vezom, ali moje konstantno stanje nezadovoljstva primećuju svi oko mene, a po prirodi sam vrlo ozbiljna osoba. Sve to mi smeta u obavljanju svakodnevnih obaveza jer sam odličan student aktivan na mnogim poljima, ali sem bežanja u velike obaveze i samovanja ne izdržavam ni u jednoj drugoj situaciji. Molio bih vas za mišljenje i savet za ponašanje. Lično ne mislim da imam neki klinički oblik depresije, ali ni manifestacije toga mi nisu potpuno jasne. Da li bi poseta psihologu ili psihoterapeutu bile od pomoći?