Pitanje broj: #56998

Pitanje za psihijatra: moja ćerka boluje od depresije koja se leči flunirinom 2 meseca 1*1 dnevno i 1 mesec 2*1 dnevno. Kao majka njene česte i prevelike suze prepoznavala sam kao bujicu emocija dok nismo počele da se sukobljavamo oko haosa u njenom ormaru, sobi i svuda oko nje. Drugim rečima nije mogla da ustane iz kreveta, ništa ne može da uradi, ne izlazi, utučena, nesrećna, plačljiva, krši ruke, zašto, odgovor ne zna. Odličan đak, uvek najbolja, sada je očekuje prijemni za fakultet. Mislila je na medicinu, pa je odustala. Pošla je na pripreme bez imalo vere u sebe. Ništa ne vrede roditeljska ohrabrenja, strah bezrazložni je prevelik. Pošto je inače nežnog zdravlja, kako ona kaže, ceo život je provela kod lekara, jedva smo stigli kod specijaliste i to pošto je imala nesnosne glavobolje. Za napad panike tek sam kasnije saznala. Lekar kaže da posle povećanja doze leka nema poboljšanja, pa joj je zakazana dnevna bolnica na koju je jedva pristala, jer će morati da odsustvuje iz škole. Psihijatra doživljava kao krutog i hladnog koji samo odrađuje terapiju lekovima uz nekoliko kratkih pitanja kao na primer da li je bilo suicidnih misli. Da li ovakva terapija može da donese rezultate ili da tražimo drugog lekara, možda privatnog, molim za preporuku. Teško mi je da bespomoćno gledam dete koje se kida i da nikako ne pomognem. Pročitala sam o lečenju hipnozom, da li je neozbiljno što to i pominjem?