Vec vise od dve godine idem na terapije (ne konstantno, zavisi od

Vec vise od dve godine idem na terapije (ne konstantno, zavisi od stanja) kod psihologa. Dg mi je f45. U pocetku sam pila xalol, a kasnije bromazepam, rivotril i flunisan. Skoro godinu dana ne pijem lekove (bromazepam po potrebi) , ali idem na kontrole. Ali, ono sto mi smeta je to sto su terapije veome plitke (oduvek su bile) , tacnije sve vreme imam osecaj da se samo sanira moj problem-napadi panike. Oni se jesu regulisali doduse, ali poenta je ta da imam utisak da se sve vreme resavala samo posledica!!! Ja nikada nikakve testove licnosti i sl. Nisam resavala, ne osecam da sam nacinila ikakvu promenu, u licnosti, u stavovima, da sam nasla uzrok, tj. Locirala svoje probleme zbog kojih i nastaju ti problemi. Da li da nastavim sa takvom terapijom, da li to ide tako, ili da se obratim za pomoc na nekom drugom mestu? Hvala!