Postovana doktorka, pisem vam zbog problema koji je, kako sam cula, veoma

Postovana doktorka, pisem vam zbog problema koji je, kako sam cula, veoma ucestao u zadnje vreme-anksioznost, napetost, depresija-sve u paketu. U 21. Godini pocela sam da dobijam napade panike i nisam smela nigde iz kuce sama. Na studentskoj poliklinici su mi rekli da sam anksiozna i prepisali mi lekove koje sam odbila da uzimam. Nekako sam uspela da sama prevazidjem strah, pocela da ponovo sama idem svuda. Medjutim, i posle pet godina ja osecam napetost i sva sam u nekom grcu kada krenem negde sama. Ponekad mi se to desava i u drustvu i kad sam u kuci-samo odjednom osetim strasnu napetost i nervozu. Vise ne panicim jer znam sta je u pitanju ali me je ta stalna napetost i konstantan stres kojem je moj organizam izlozen, potpuno iscrpela! Osecam se strasno fizicki slaba i umorna, totalno sam bezvoljna i, koliko god se trudila, ne mogu da se pokrenem i da nadjem neku motivaciju. . . Ipak, moj najveci problem je ucenje, odnosno pamcenje. I ako uspem da se skoncentrisem, ne mogu da zapamtim skoro nista! U gimnaziji sam bila dobar djak, kampanjac, ali sam imala odlicno pamcenje. Sada mi tako tesko "stvari ostaju u glavi", cak i neke sinice iz obicnog zivot zaboravljam, jednostavno mi ispare iz mozga pa sam se stvarno uplasila da imam neki poremecaj pamcenja. To je, naravno, rezultiralo mojim losim uspehom na fakultetu, sto me je potpuno deprimiralo, ubilo mi volju i tako u krug. . . Sta je moj problem? Da li sam stvarno vec 5 godina u depresiji pa sam zato toliko napeta i izgubljena? I da li to uzrokuje moje probleme sa pamcenjem? Kako da to popravim, kako da se izlecim? Unapred hvala na odgovoru!